詩篇 112

1 亞肋路亞！凡敬畏上主的人，真是有福，喜歡他誡命的人，真是有福！

Yabi Ubangiji. Mai albarka ne mutumin da yake tsoron Ubangiji, wanda yakan sami farin ciki mai girma a umarnansa.

2 他的子孫在世上必要強盛，義人的後代必要受到讚頌。

’Ya’yansa za su zama manya a ƙasar; tsaran masu aikata gaskiya za su sami albarka.

3 他家中必有權勢財產，他的仁義必存留永遠。

Wadata da arziki suna a cikin gidansa, adalcinsa zai dawwama har abada.

4 上主富有仁愛慈悲公道，像光明在暗處向義人照耀。

Ko a cikin duhu haske kan haskaka wa mai aikata gaskiya, mai alheri mai tausayi da kuma mai adalci.

5 樂善好施的人必蒙受祝福，祂以正義處理自己的事務。

Abu mai kyau zai zo masa shi da yake kyauta yake kuma ba da bashi hannu sake, shi da yake yin al’amuransa cikin gaskiya.

6 因為他永遠不會失足抖顫，義人必要受人永遠的記念。

Tabbatacce ba zai taɓa jijjigu ba; za a tuna da mai adalci har abada.

7 噩耗的凶信，不會使他驚慌，因為仰賴上主心志堅強。

Ba zai ji tsoron labari marar daɗi ba; zuciyarsa tsayayyiya ce, tana dogara ga Ubangiji.

8 直到看見他的仇敵蒙羞，他的心志堅強無懼無憂。

Zuciyarsa tana da kāriya, ba zai ji tsoro ba; a ƙarshe zai zama mai nasara a kan maƙiyansa.

9 他散財周濟貧苦的人。他的仁義必萬世留存，他的頭角必受光榮。

Ya rarraba kyautansa ga matalauta, adalcinsa zai dawwama har abada; za a ɗaga ƙahonsa sama da bangirma.

10 罪人見到必要憤恨滿腔，咬自己的牙齒，焦灼難當，惡人的希望終必喪亡。

Mugun mutum zai gani yă kuma yi fushi, zai ciza haƙora yă kuma lalace; sha’awace-sha’awacen mugaye za su zo ga ƙarshe.