詩篇 106
1 阿肋路亞。請您們向木讚頌，因為祂是美善寬仁，祂的仁慈永遠常存。
Hina Godema nodoma! Hina Godema nodone sia: ma! Bai E da noga: idafa, amola Ea asigi hou da mae fisili dialumu.
2 誰能說完上主的大能化工。誰能述盡上主的一切光榮？
Nowa da Ea gasa bagade hamoi amo adoma: bela: ? Nowa da Ema defele nodoma: bela: ?
3 遵守誡命的人真是有福！時時行義的人，真是有福！
Nowa dunu ilia da Ea hamoma: ne sia: i amo nabawane hamosea, amola eso huluane moloi hou hamosea, ilia da hahawane gala.
4 上主，求您為了您對百姓的仁慈，記念我，又求您按照您施救的扶助，看顧我，
Hina Gode! Di da Dia fi dunu fidisia amola ili gaga: sea, na mae gogolema!
5 使我享見您選民的福樂，因您百姓的歡笑而歡笑；使我因您的產業而自豪。
Na da Dia fi dunu ilia bagade gagui hou ba: ma: ne, amola ilia hahawane nodone hidasu hou amoma gilisima: ne, Dia logo doasima.
6 我們和我們的祖先都犯過罪；都曾為非作歹而無惡不為；
Ninia da ninia aowalali defele wadela: i hou hamoi. Ninia da baligiliwane wadela: le hamoi.
7 我們祖先在埃及的時期，對您奇蹟的意義總不領會，也總不懷念您眾多的恩惠，且在紅海畔將至高者違背。
Ninia aowalali da Idibidi soge ganodini, Gode Ea noga: idafa hamosu hou hame dawa: digi. E da eso bagohame ilima asigidafa hou hamoi. Be ilia amo gogolele, Maga: me Hano Wayabo Bagade amoga Gode Bagadedafa Ema odoga: gia: i.
8 但祂為了自己的名，仍然救了他們。這是為了彰顯祂自己的神威大能。
Be Hina Gode Ea gasa bagade hou olelema: ne, Ea musa: ilegele sia: i defele, ili gaga: i.
9 祂一呵斥紅海，紅海立即乾涸，領他們走過海底，像走過沙漠。
E da Maga: me Hano Wayabo amo dogoa damuni hamoma: ne sia: beba: le, e da dogoa damuna asili, hafoga: i ba: i. E da amo hafoga: i logoga hano degema: ne, Ea fi dunu oule asi.
10 救他們擺脫仇恨者的壓迫，從敵人的手中將他們救回。
E da ilia higabe ha lai dunu ili mae hasalasima: ne, gaga: i.
11 海水卻淹沒了他們的敵人，敵人連一酤也沒有留存。
Be hano da ilima ha lai dunu huluane dedebole, ilia hano mai da: gini bogogia: i. Dunu afae esalebe hame ba: i.
12 他們才相信了祂的諾言，高聲歌頌了對祂的頌讚。
Amalalu, Hina Gode Ea fi dunu ilia da Ea ilegele sia: i huluane dafawaneyale dawa: i. Ilia da Ema nodone gesami hea: i.
13 他們很快就忘了上主的作為，他們不再堅持順從祂的旨意，
Be ilia da hedolowane Ea ili fidi amo gogolei. Ilia da Ea fada: i sia: su mae oualigili, hedolowane ili hanaiga hamosu.
14 遂在曠野中放縱貪慾，在荒蕪之地試探天主。
Ilia da hafoga: i soge ganodini, Gode Ea iabe mae dawa: le, baligili lamusa: hanai galu. Ilia Godema adoba: su hou hamoi.
15 上主雖滿足了他們的貪求，卻使他們的肚腹發生毒瘤。
Amaiba: le, E da ilia adole ba: i defele, ilima i. Be wadela: i olo bagade gilisili ilima i.
16 他們在營中竟對梅瑟起了嫉妒。
Amo hafoga: i sogega, ilia da Mousese amola Elane (Hina Gode Ea hadigi hawa: hamosu dunu) elama mudasu.
17 地裂開口吞下了達堂，掩蓋了阿彼蘭的同黨。
Amalalu, osobo bagade da eala asili, Da: ida: ne amola Abaila: me amola ea sosogo fi huluane, mogosali.
18 有烈火在他們集會中燃起，火焰就把切所有的惡徒焚毀。
Lalu da wadela: i dunu elama fa: no bobogesu, amo ilima sa: ili, ili nene dagoi.
19 在曷勒布製造了牛犢，竟崇拜了一個金鑄的一個神偶；
Ilia da Sainai sogega, bulamagau gawali gouliga hamone, amoma nodone sia: ne gadosu.
20 將自己的光榮天主，變成了吃草的牛犢；
Ilia da Gode Ea hadigi amoma nodone sia: su afadenene, bu ohe gisi nabe agoaila, amoma nodone sia: ne gadosu.
21 竟將拯救自己的天主忘記：祂曾在埃及地顯示了奇事，
Gode da Idibidi sogega gasa bagadewane hamobe hou, amoga ili gaga: i. Be ilia da amo gogolei.
22 祂也曾在含邦施行過靈蹟，祂也曾在紅海發顯過奇異。
Gode da Idibidi sogega hou noga: idafa hamoi. E da Maga: me Hano Wayabo amoga fofogadigisu musa: hame ba: su hou hamoi.
23 若非祂揀選的梅瑟出場，站立在當地的前方，挽回祂存心滅絕的怒浪，祂早就下令全部將他們滅亡。
Gode da Ea ilegei fi amo gugunufinisimusa: dawa: beba: le, Mousese da amo logo mae hamoma: ne ga: laligi.
24 他們還輕視了福地樂土，對上主的諾言不肯信取；
Amalalu, Isala: ili dunu da Ga: ina: ne noga: idafa soge higa: i galu. Bai ilia da Gode Ea ilima hamomusa: ilegele sia: i, amo dafawaneyale hame dawa: i.
25 在自己帳幕內抱怨懷恨，不願意聽從上主的聲音。
Ilia da ilia abula diasu ganodini esafula, egane sia: dalusu. Amola, Hina Gode Ea sia: hame nabasu.
26 上主於是向他們舉手起誓，要在曠野使他們喪身倒斃；
Amaiba: le, E da ilima sisasu gasa bagade sia: i. E da ili huluane hafoga: i soge ganodini fane legele,
27 要將他們伙的子孫分散異邦，要使他們在大地各處流亡。
amola iligaga fifi mabe huluane, Gode Ea hou hame dawa: su dunu ilia soge ganodini afagogolesili, amogawi ilia huluane da bogogia: mu, E sia: i.
28 此後，他們歸依巴耳培敖耳，還分食祭祀過死神的祭品。
Amalalu, Bio goumi sogega, Gode Ea fi dunu da ogogosu ‘gode’ Ba: ilema nodone sia: ne gadosu hou, amoma gilisi. Ilia da gobele salasu ha: i manu, hame esalebe ogogosu ‘gode’ ilima iasu liligi, mai dagoi.
29 又作惡犯罪觸怒了上主，祂忽降災禍將他們懲處；
Ilia da Hina Gode E bagade ougima: ne wadela: i hou bagade hamobeba: le, wadela: i olo bagade da ilima madelai.
30 丕乃哈斯奮起調定停，這災禍才止息平定。
Be Finia: se da wa: legadole, wadela: i hamosu dunuma se dabe iabeba: le, wadela: i olo da fisi ba: i.
31 這確實算是他的功勳，世世代代感念不盡。
Dunu ilia da Finia: se ea hamoi amo nodone dawa: sa, amola mae fisili eso huluane dawa: lalumu.
32 此後他們在默黎巴激怒上主，為了他們的理由，梅瑟也連累受苦；
Meliba hano bubuga: su amoga, Isala: ili dunu da bu Hina Gode ougima: ne hamoi. Amola ilia hamobeba: le, Mousese da se nabi.
33 因他們使他精神苦悶，他脣舌說話未加謹慎。
E da ilima ougiba: le, mae dawa: le, momabo sia: i
34 上主命他們消滅異民，他們卻沒有聽命履行，
Hina Gode da Isala: ili dunuma, ilia Godema higa: i dunu medole legema: ne sia: i. Be ilia da amo dunu hame medole legei.
35 反而同異民混雜來往，學會他們的不良習尚，
Be ilia da amo dunuma gilisili, uda lasu hou hamosu, amola ilia ogogosu ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadosu hou lalegagui.
36 竟崇拜了他們的偶像，偶像成了他們的羅網。
Gode Ea fi dunu da ogogosu loboga hamoi ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadobeba: le, ilia da gugunufinisi dagoi ba: i.
37 他們竟殺自己的兒女，把他們獻給邪魔惡鬼，
Ilia da Ga: ina: ne ogogosu loboga hamoi ‘gode’ ilia oloda da: iya, ilisu dunu mano amola uda mano gobele salasu.
38 傾流了無罪者的血，奉獻給客納罕的木偶，那地就疲流血所玷污。
Ilia da mano, amo da wadela: le hame hamoi, amo udigili medole lelegei. Amaiba: le, soge huluane da ledo hamoi dagoi ba: i.
39 他們因自己的作為，毫無廉恥，他們因自己的惡行，行同娼妓。
Ilia da wadela: le hamoiba: le, nigima: agoai ba: i. Amola ilia Godema baligi fa: su.
40 為此，上主向百姓大發憤怒，並對自己的人民憎恨厭惡；
Amaiba: le, Hina Gode da Ea fi dunuma ougi galu. E da ili bagadedafa higasu.
41 把他們交在異民的手內，讓惱恨他們的人來主宰，
E da ili Gode Ea hou hame dawa: dunu banenesima: ne, ilima yolesi. Amola ilima ha lai dunu fawane da ili ouligi.
42 為他們的仇人所虐待，在他們的手下受迫害。
Ilima ha lai dunu da ili banenesi. Amola Isala: ili dunu da ilima ha lai dunu, amo ilia hamoma: ne sia: be fawane nabawane hamoi.
43 上主曾多次拯救他們但他們仍是抗不從命，陷於自己罪惡的深坑。
Eso bagohame, Hina Gode da Ea fi dunu gaga: su. Be ilia da Ema odoga: su fawane hamoi, amola bu baligiliwane wadela: le hamosu.
44 上主聽到了他們的哀鳴，又垂顧了他們受的災情，
Be ilia da se nabawane Ema digini wele sia: beba: le, E da ilia wele sia: be nabi, amola ilia se nabasu asigiwane ba: i.
45 憶起了祂自己恩待他們的盟約，憐憫了他們，只因祂的慈愛太多。
E da ilima asigiba: le, E da Ea musa: gousa: su ilima hamoi, amo bu dawa: i. Ea asigidafa hou da bagadeba: le, E da ilima se dabe ianoba amo yolesi.
46 使他們在俘擄他們的人前，成為自己憐憫的因緣。
Gode da Isala: ili dunu ilima banenesisu dunu ilia asigi dawa: su afadenene, ilia da bu Isala: ili dunuma asigisu.
47 上主，我們的天主，求您拯救我們，由異民召回我們重逢，為讚美您的聖名，並以讚美您為光榮。
Hina Gode! Ninia Gode! Nini gaga: ma! Ninia da fifi asi gala amo ganodini esala, amoga nini Isala: ili sogega buhagimusa: oule misa. Amasea, ninia da Dia Hadigi Dio amoma nodone sia: mu.
48 上主以色列的天主，從永遠到永遠受讚美！願全體百姓齊聲說：阿們，亞肋路亞。
Hina Godema nodoma! Isala: ili ilia Godema nodoma! Wali amola eso huluane mae fisili, Ema nodone sia: nanoma! Dunu huluane da “Ama” sia: ma: ma. Hina Godema nodoma!
