< 詩篇 102 >

1 受壓迫者在憂心悲愁時,向上主訴苦訴。 上主,求您允許我的祈求,願我的呼聲上達於您!
Gospode! èuj molitvu moju, i vika moja nek izaðe preda te.
2 在我蒙難時日,求您不要掩面迴避我,我呼號您時,求您側耳聽我,迅速俯允我。
Nemoj odvratiti lica svojega od mene; u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje, u dan kad te prizivam, pohitaj, usliši me.
3 因為我的日月消散如雲煙,我的骨骸枯焦如火煎。
Jer proðoše kao dim dani moji, kosti moje kao topionica ogorješe.
4 我的心憔悴得枯草一般,因此我也忘記了吃我的飯。
Pokošeno je kao trava i posahlo srce moje, da zaboravih jesti hljeb svoj.
5 因為我哀傷得過度,我已僅是皮包骨頭。
Od uzdisanja mojega prionu kost moja za meso moje.
6 我好像成了曠野中的淘河,我又像成了廢墟中的鴟鶚;
Postadoh kao gem u pustinji; ja sam kao sova na zidinama.
7 整夜不眠,獨自哀號,像屋頂的孤零小鳥。
Ne spavam, i sjedim kao ptica bez druga na krovu.
8 我的仇敵常不停地辱罵我,對我猖狂的人,指名詛咒我;
Svaki dan ruže me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.
9 我吃灰塵當食糧,我喝眼淚當水湯;
Jedem pepeo kao hljeb, i piæe svoje rastvaram suzama
10 為了您的義憤與震怒,您把我舉起,將我撲拋去。
Od gnjeva tvojega i srdnje tvoje; jer podigavši me bacio si me.
11 我的日月像傾斜的陰影,我的本身好像禾草枯零。
Dani su moji kao sjen, koji prolazi, i ja kao trava osuših se.
12 然而上主,您卻永遠常在,您的名號萬也代不衰。
A ti, Gospode, ostaješ dovijeka, i spomen tvoj od koljena do koljena.
13 求您起來,願您寬赦熙雍,因憐憫她的時日已來臨。
Ti æeš ustati, smilovaæeš se na Sion, jer je vrijeme smilovati se na nj, jer je došlo vrijeme;
14 因您的眾僕愛惜她的石頭,他們也念念不忘她的廢壚。
Jer slugama tvojim omilje i kamenje njegovo, i prah njegov žale.
15 上主,萬民必敬愛您的聖名,普世列王必敬愛您的光榮。
Tada æe se neznabošci bojati imena Gospodnjega, i svi carevi zemaljski slave njegove;
16 因為上主必定要重建熙雍,且要顯現於自己的光榮中。
Jer æe Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;
17 祂必垂顧窮苦人的祈禱,也決不拒絕他們的哀號。
Pogledaæe na molitvu onijeh koji nemaju pomoæi, i neæe se oglušiti molbe njihove.
18 將此事寫出流給後世,叫新生的人民讚美上主。
Napisaæe se ovo potonjemu rodu, i narod nanovo stvoren hvaliæe Gospoda,
19 因上主由至高聖所俯視,由高天之上垂顧人間世,
Što je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju,
20 為傾聽俘虜的哀嘆,為釋放待斃的囚犯,
Da èuje uzdisanje sužnjevo, i odriješi sinove smrtne;
21 為在熙雍傳述上主的聖名,在耶路撒冷宣揚祂的光榮。
Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu njegovu u Jerusalimu,
22 那時萬民都要聚集在一處,諸邦列國也要來朝拜上主。
Kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu.
23 祂在中途將我的力量消滅,將我的歲月縮短;
Strošio je na putu krjepost moju, skratio dane moje.
24 我說:我天主,莫我中年夭折,但願您的歲月永留萬代。
Rekoh: Bože moj! nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od koljena do koljena.
25 在起初您奠定了下地,上天也是您手的功績。
Davno si postavio zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih.
26 天地必要毀滅,而您永遠存在,萬物必要如同衣裳一樣衰敗,有如衣服更換,都要新存化代謝;
To æe proæi, a ti æeš ostati; sve æe to kao haljina ovetšati, kao haljinu promijeniæeš ih i promijeniæe se.
27 但是您卻永存不變,您的壽命無盡無限。
Ali ti si taj isti i godine tvoje neæe isteæi.
28 願您僕人的子女居家安康,願他們的子孫在您前永昌。
Sinovi æe sluga tvojih živjeti, i sjeme æe se njihovo utvrditi pred licem tvojim.

< 詩篇 102 >