詩篇 102
1 受壓迫者在憂心悲愁時，向上主訴苦訴。 上主，求您允許我的祈求，願我的呼聲上達於您！
Addu’ar mutum mai shan wahala. Sa’ad da ya rasa ƙarfi ya kuma yi makoki a gaban Ubangiji. Ka ji addu’ata, ya Ubangiji; bari kukata ta neman taimako ta zo gare ka.
2 在我蒙難時日，求您不要掩面迴避我，我呼號您時，求您側耳聽我，迅速俯允我。
Kada ka ɓoye fuskarka daga gare ni sa’ad da nake cikin damuwa. Ka juye kunnenka gare ni; sa’ad da na yi kira, ka amsa mini da sauri.
3 因為我的日月消散如雲煙，我的骨骸枯焦如火煎。
Gama kwanakina sun ɓace kamar hayaƙi; ƙasusuwana suna ƙuna kamar jan wuta.
4 我的心憔悴得枯草一般，因此我也忘記了吃我的飯。
Zuciyata ta kamu da ciwo ta kuma bushe kamar ciyawa; na manta in ci abinci.
5 因為我哀傷得過度，我已僅是皮包骨頭。
Saboda nishina mai ƙarfi na rame na bar ƙasusuwa kawai.
6 我好像成了曠野中的淘河，我又像成了廢墟中的鴟鶚；
Ni kamar mujiyar jeji ne, kamar mujiya a kufai.
7 整夜不眠，獨自哀號，像屋頂的孤零小鳥。
Na kwanta a faɗake; na zama kamar tsuntsun da yake shi kaɗai a kan rufin ɗaki.
8 我的仇敵常不停地辱罵我，對我猖狂的人，指名詛咒我；
Dukan yini abokan gābana suna tsokanata; waɗanda suke mini ba’a suna amfani da sunana yă zama abin la’ana.
9 我吃灰塵當食糧，我喝眼淚當水湯；
Gama ina cin toka a matsayin abincina ina kuma gauraye abin sha nawa da hawaye
10 為了您的義憤與震怒，您把我舉起，將我撲拋去。
saboda fushinka mai girma, gama ka ɗaga ni sama ka yar a gefe.
11 我的日月像傾斜的陰影，我的本身好像禾草枯零。
Kwanakina suna kamar inuwar yamma; na bushe kamar ciyawa.
12 然而上主，您卻永遠常在，您的名號萬也代不衰。
Amma kai, ya Ubangiji, kana zaune a kursiyinka har abada; sunan da ka yi zai dawwama a dukan zamanai.
13 求您起來，願您寬赦熙雍，因憐憫她的時日已來臨。
Za ka tashi ka kuma ji tausayin Sihiyona, gama lokaci ne na nuna alheri gare ta; ƙayyadadden lokacin ya zo.
14 因您的眾僕愛惜她的石頭，他們也念念不忘她的廢壚。
Gama duwatsunta suna da daraja ga bayinka; ƙurarta kawai kan sa su ji tausayi.
15 上主，萬民必敬愛您的聖名，普世列王必敬愛您的光榮。
Al’ummai za su ji tsoron sunan Ubangiji, dukan sarakunan duniya za su girmama ɗaukakarka.
16 因為上主必定要重建熙雍，且要顯現於自己的光榮中。
Gama Ubangiji zai sāke gina Sihiyona ya kuma bayyana a ɗaukakarsa.
17 祂必垂顧窮苦人的祈禱，也決不拒絕他們的哀號。
Zai amsa addu’ar marasa ƙarfi; ba zai ƙyale roƙonsu ba.
18 將此事寫出流給後世，叫新生的人民讚美上主。
Bari a rubuta wannan don tsara mai zuwa, cewa mutanen da ba a riga an halitta ba za su yabi Ubangiji,
19 因上主由至高聖所俯視，由高天之上垂顧人間世，
“Ubangiji ya duba ƙasa daga wurinsa mai tsarki a bisa, daga sama ya hangi duniya,
20 為傾聽俘虜的哀嘆，為釋放待斃的囚犯，
don yă ji nishe-nishen’yan kurkuku yă kuma saki waɗanda aka yanke musu hukuncin mutuwa.”
21 為在熙雍傳述上主的聖名，在耶路撒冷宣揚祂的光榮。
Saboda haka za a furta sunan Ubangiji a Sihiyona yabonsa kuma a Urushalima
22 那時萬民都要聚集在一處，諸邦列國也要來朝拜上主。
sa’ad da mutane da mulkoki suka tattaru don su yi wa Ubangiji sujada.
23 祂在中途將我的力量消滅，將我的歲月縮短；
Cikin rayuwata, ya karye ƙarfina; ya gajartar da kwanakina.
24 我說：我天主，莫我中年夭折，但願您的歲月永留萬代。
Sai na ce, “Kada ka ɗauke ni a tsakiyar kwanakina, ya Allah; shekarunka suna bi cikin dukan zamanai.
25 在起初您奠定了下地，上天也是您手的功績。
A farkon fari ka kafa tushen duniya, sammai kuma aikin hannuwanka ne.
26 天地必要毀滅，而您永遠存在，萬物必要如同衣裳一樣衰敗，有如衣服更換，都要新存化代謝；
Za su hallaka, amma za ka ci gaba; duk za su tsufe kamar riga. Kamar riga za ka canja su za a kuwa zubar da su.
27 但是您卻永存不變，您的壽命無盡無限。
Amma kana nan yadda kake, kuma shekarunka ba za su taɓa ƙarewa ba.
28 願您僕人的子女居家安康，願他們的子孫在您前永昌。
’Ya’yan bayinka za su zauna a gabanka; zuriyarsu za su kahu a gabanka.”
