詩篇 101

1 達味的詩歌。

Ta Dawuda. Zabura ce. Zan rera wa ƙauna da adalcinka; gare ka, ya Ubangiji, zan rera yabo.

2 我要歌頌仁愛與公正，上主，我還要向您吟詠。

Zan yi hankali ga yin rayuwa marar zargi, yaushe za ka zo gare ni? Zan bi da sha’anin gidana da zuciya marar abin zargi

3 我要走齊全的路，您何時來我這裏？我要在我的家中，以純潔的心度日。

Ba zan kafa a gaban idanuna 1 wani abu marar kyau ba. Na ƙi jinin ayyukan mutane marasa aminci; ba za su manne mini ba.

4 我決不把邪僻的事情放置在我的眼前；我痛恨為非作歹的人，不讓他與我相聯。

Mutane masu mugun zuciya za su nesa da ni; ba abin da zai haɗa ni da mugunta.

5 敗壞的心，我要達離；邪惡我不認識。

Duk wanda ya yi ɓatanci wa maƙwabcinsa a ɓoye shi za a kashe; duk mai renin wayo da mai girman kai, ba zan jure masa ba.

6 暗中設計毀謗同僚的人，我要消滅他；高視闊步，心高氣傲的人，我不容忍他。

Idanuna za su kasance a kan amintattu a cikin ƙasar, don su zauna tare da ni; tafiyarsa ba ta da zargi zai yi mini hidima.

7 我眼注視國內忠誠的人，讓他們與我同住，在齊全道路行走的人才可作我的忠僕。7. 詭詐欺騙的人，不得住在我的宮內，說謊不實的人，不得在我眼前存在。

Babu mai ruɗun da zai zauna a gidana; babu mai ƙaryan da zai tsaya a gabana.

8 我每日清早要滅絕在國所有罪人，我要由上主的城內剷除所有作惡的人。

Kowace safiya zan rufe bakunan dukan mugaye a ƙasar; zan yanke kowane mai aikata mugunta daga birnin Ubangiji.