箴言 30
1 瑪薩人雅刻之子阿古爾的格言，即他給依提耳、給依提耳和烏加耳的斷語：
Goe da gogolole sia: su A: ige (Ya: ige egefe) da amane sia: i, “Gode da namagai hame! Gode da namagai hame! Na da gasa hame hahani galebe.
2 我比誰都愚蠢，沒有人的才智。
Na da dunu agoai hame. Na da ohe agoai esala. Dunu da dawa: su noga: iwane dialumu da defea. Be na da agoaiwane dawa: su da hame galebe.
3 我從來沒有學得智慧，致能通曉聖者的知識。
Na da bagade dawa: su hamedafa lai amola na da Gode ea hou hamedafa dawa:
4 誰曾上升過天而又降下﹖誰能將風收集在手中﹖誰能將水聚集在大衣內﹖誰為這大地立定了邊界﹖他叫什麼名字﹖其子姓甚名誰﹖你知道嗎﹖
Nowa da Hebene hou huluane dawa: bela: ? Nowa da fo ea loboga gagubala: ? Amola nowa da abula gadelaiga hano gadoba: bela: ? Amola osobo bagade ea bega: huluane da nowa ea alalo ilegebela: ? Amola dia dawa: loba, e da nowala: ? Amola e da nowa ea manola: ?
5 天主的每一句話，都是經火精煉的；凡托庇於他的人，他必要作其護盾。
Gode E da Ea moloidafa hou hamomu ilegele sia: i, E da dafawane hamomu. Amola, E da Gaga: sudafa, amola nowa dunu da E hogoi helesea, amo dunu da gaga: su ba: mu.
6 對他所說的話，不可加添什麼；免得他指責你，證明你在說謊。
Gode Ea sia: dafa amoga dia hanai sia: mae gilisima. Di da amane hamosea, E da dima gagabomu, amola eno dunu dawa: ma: ne Gode da di da ogogole olelesu dunu olelemu.”
7 我求你兩件事，在我未死以前，請不要拒絕我：
Na da Dima adole ba: sa, “Gode! Na da liligi aduna Dima lalalu bogomu da defea.
8 令虛偽和欺詐遠離我，貧乏或富裕勿賜與我，只供予我必需的食糧，
Na ogogolalosa: besa: le, na Dia fidima. Na bagade gagui agoai esalosa: besa: le o hamedafa gagui agoai esalosa: besa: le, Dia na fidima. Amaiba: le, ha: i manu na dafawane esaloma: ne lamu liligi defele nama ima.
9 免得我吃飽了，背叛你說：「誰是上主﹖」或是過於貧乏，因而行竊，加辱我天主的名。
Na da Di gogolesa: besa: le, liligi bagadedafa nama mae ima. Amola na da liligi hamedafa gaguiba: le, wamolasa: besa: le amola Dia Dio wadela: sa: besa: le, liligi fonobahadi nama ima.
10 別在主人前，誹謗他的奴僕，怕他咒罵你，你就不免受罰。
Di da hawa: hamosu dunu amo ea hou ea hina dunuma baligidu sia: mae sia: ma. Amane hamosea, hawa: hamosu dunu da dima gagabumu, amola dia hamoi defele, di da se nabimu.
11 有一種人，咒罵父親；自己母親，也不祝福。
Dunu oda ilia da eda se nabima: ne, gagabusa. Amola eme amoma nodone hame asigisa.
12 有一種人，自視清高；自身污穢，卻不洗滌。
Dunu oda ilia da amane dawa: sa, ilisu ilia da moloiwaneyale dawa: sa. Be ilia da ledodafa gala.
13 有一種人，眼睛傲慢，目空一切。
Goe da dunu eno ilia da amane dawa: su, ilia da ili da moloiwaneyale dawa: su. Dafawane! Ilia da ilisu noga: iwaneyale dawa: sa.
14 有一種人，牙如利劍，齒如快刀，地上弱小，人間貧民，吞食一空。
Amola dunu oda da hame gagui dunu ilima bagadewane ogogosa amola wadela: lesimusa: dawa: sa. Ilia da amodili ilia esalusu ba: sa.
15 水蛭有兩個女兒，常說「給我! 給我! 」不知足的東西，共有三樣，總不說「夠了」的，共有四樣：
Hebe da idiwi aduna gala. Ela da dio afadafa gala, amo ‘Nama ima!’ Amola liligi biyaduyale amo ilia hanai da hame sadimu.
Amo liligi biyaduyale gala da, (age) Bogoi uli dogoi da hame sadimu. (ageyadu) Aligime uda da hame sadimu. (osoda) Hafoga: i osobo gibu hameba: le da hame sadimu. (biyadu) Amola lalu haba: domu gogolei amo da hame sadimu. (Sheol h7585)
17 誰嘲笑父親，或輕視年老的母親，願他的眼睛，被谷中的烏鴉啄去，為小鷹所食。
Nowa da eda amoma lasogole ofesega: sea, o ea eme ea da: i hamoi eso amoga ema higale ba: sea, sia misini ea da: i hodo manu da defea, amola soge buhiba amo ea si duga: mu da defea.
18 令我稱奇的事，共有三樣，連我不明瞭的，共有四樣：
Eno liligi biyaduyale gala amo na dawa: mu gogolei.
19 即鷹在天空飛翔的道，蛇在岩石爬行的道，船在海中航行的道，以及男女交合之道。
Goe da wayalima muagadodafa hagili ahoa. Sania da gele da: iya sugi ahoana. Eno da dusagai hano wayabo amo ganodini masusa: logo hogolala. Dunu amola uda ela lamusa: magedaha.
20 淫婦的作風是這樣：她吃了後，抹抹口說：「我並沒有為非作歹。」
Goe da uda amo da egoama baligi fa: su, amo ea hou da agoaiwane gala. E da inia dunu adole lale, ha: i nanu, ea lafi dagale, amane sia: sa, “Na da wadela: le hame hamoi.”
21 使地戰慄的事，共有三樣，連不可容忍的，共有四樣：
Liligi biyaduyale gala da wadela: idafaba: le, fedege agoane, osobo bagade da amo liligi biyaduyale gala higasa.
22 即奴隸為王，愚人飽食，
(age) Udigili hawa: hamosu dunu e da hina bagade hamosa. (ageyadu) Gagaousu dunu da ha: i manu bagade nawene sadisa.
23 醜女出嫁，婢女當家。
(osoda) Wadela: idafa uda amo da gawa fisa. (biyadu) Hawa: hamosu uda da ea hina uda amo ea sogebi samogene lasa.
24 地上的小動物中，有四種極其聰明：
Osobo bagadega da ohe fonobahadidafa biyaduyale gala. Amo ohe amo da baligili bagadedafa dawa: su gala.
25 螞蟻是無力的一群，卻在夏日儲備食糧；
(age) Gedama! Amo da liligi fonobahadi amola gasa hame. Be amomane ilia da mugi oubiga ha: i manu momagesa.
26 岩貍是無能的一群，卻在岩石中築巢穴；
(ageyadu) Amola wasigiba ea hou dawa: ma. E da gasa hame be amomane e da diasu igi adoba gagusa.
27 蝗虫雖然沒有君王，卻知一齊列隊出發；
(osoda) Amola danuba: dawa: ma. Ilia da hina hame, amomane ilia da gilisili hagili mogodigili ahoa.
28 壁虎能用手來捕捉，卻經常出入於皇宮。
(biyadu) Amola goma: fi ilia hou dawa: ma. Amo da liligi fonobahadi amola dia da lobo afaega gagumusa: dawa: Be ilia da hina bagade ea diasu noga: i amo ganodini esalebe ba: sa.
29 舉止昂然之物，共有三樣，連威儀赫赫的，共有四樣：
Liligi biyaduyale gala ilia ahoabe hou di ba: sea, noga: iwane ba: sa.
30 即獸中稱雄的獅子，面臨一切從不退縮；
Amo liligi biyaduyale gala da (age) Laione wa: me e da gasa bagade amola ohe enoga e baligimu da hamedei. Amola e da ohe enoba: le hame beda: sa.
31 獨步雞群中的雄雞，開頭領隊的公山羊，和檢閱人民的君王。
(ageyadu) Goudi (osoda) Gagala gawali amo ilia da dada: lole ahoa, amola (biyadu) Hina bagade dunu ilia da ilia dunu fi ilia midadi ahoa.
32 你一時糊塗，高舉了自己，當你反省時，應以手掩口；
Amola di da gagousu dunu agoai, gasa fi hou hamosea, amola wadela: i hou hamomusa: dawa: sea, yolesima amola dawa: ma.
33 因為攪動乳汁，可出奶油；用力扭鼻，可流鮮血；激起憤怒，必生爭端。
Amola dia ohe amo ea dodo maga: me biogosea, amo da bu sefe hamomu. Amola dia eno ea mia fasea, heale masunu. Amola dia da nenege degesea, se nabasu da dima doaga: mu.
