箴言 3
1 我兒，不要忘了我的法律，該誠心恪守我的誡命，
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 因為這樣能使你延年益壽，也能增加你的康寧。
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 不要讓慈祥和忠實離棄你，要將她們繫在你的頸上，刻在你的心版上；
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 這樣，你在天主和世人面前，必獲得寵幸和恩愛。
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 你應全心信賴上主，總不要依賴自己的聰明；
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 應步步體會上主，他必修平你的行徑。
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 不要自作聰明，應敬畏上主，遠避邪惡；
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 如此，你的身體必會康健，你的骨骼也會舒適。
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 應以你的財物和一切初熟之物，去尊崇上主；
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 這樣，你的倉廩必充滿糧食，你的榨酒池必盈溢新酒。
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 我兒，不要輕視上主的懲戒，也不要厭惡他的譴責，
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 因為上主譴責他所愛的，有如父親譴責他的愛子。
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 尋得智慧和獲取睿智的人是有福的，
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 因為賺得智慧勝於賺得銀錢；智慧的果實勝於純金。
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 智慧比珍珠還要寶貴；凡你所貪求的，都不足以與她倫比。
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 在她右邊是延年益壽，在她左邊是富貴榮華。
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 她的道路是康樂之道，她的行徑是一片安寧。
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 她為掌握她的人，是一株生命樹；凡堅持她的，必將納福。
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 上主以智慧奠定了大地，以睿智堅定了高天；
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 賴他的智識，深淵纔裂口噴水，雲彩纔降下甘露。
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 我兒，你應保持明智和慎重，不要讓她們離開你的視線：
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 二者應是你心靈的生命，是你頸項的華飾；
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 這樣，你走路必感安全，你的腳不致絆倒。
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 你若坐下，必無所恐懼；你若躺下，必睡得甘甜。
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 你決不怕驟然而來的恐怖，也不怕惡人突然而至的摧殘，
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 因為上主將要護佑你，使你的腳遠離陷阱。
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 你若有能力作到，不要拒絕向有求於你的人行善；
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 如果你能即刻作到，不要對你的近人說：「去! 明天再來，我纔給你。」
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 幾時你的近人安心與你居住，你不應暗算他。
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 若他人沒有加害你，你不應與他無端爭辯。
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 不要羨慕強暴的人，更不要選擇他的任何行徑，
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 因為上主厭惡乖戾的人，摯愛正直的人。
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 上主詛咒惡人的住宅，祝福義人的寓所。
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 上主嘲弄好愚弄的人，卻寵愛謙卑的人。
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 智慧的人必承受尊榮，愚昧的人必蒙受羞辱。
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
