箴言 28
1 惡人無人追蹤，仍然竄逃；義人安然自得，有如雄獅。
Wadela: i hamosu dunu da dunu eno ili hame sefasibi amomane hobeasa. Be moloidafa dunu da laione wa: me agoane hame beda: sa.
2 由於國家的罪，領袖時有更迭；惟賴明哲之士，邦國方能久存。
Fifi asi gala da wadela: le hamosea, ilia hina bagade da mae aligili hedolo afafadenesa. Be molole dawa: su hina bagade da fifi asi gala noga: le ouligisia, ilia da gasalawane esalumu.
3 欺壓弱小的惡霸，有如沖沒穀糧的暴雨。
Gibu da foga oule masea, ha: i manu sagai da muagia: sa. Amo defele, nimi bagade ouligisu dunu da hame gagui dunu wadela: sa.
4 違法的人，稱揚敗類；守法的人，與之為敵。
Di da sema nabawane hame hamosea, di da wadela: le hamosu dunu amolalimagale hamosa. Be di da noga: le nabasea, di da amolalima hame gasa.
5 作惡的人，不明瞭正義；尋求上主的，卻全洞識。
Wadela: le hamosu dunu da moloidafa fofada: su hou hame dawa: Be nowa da Hina Godema nodone sia: ne gadosea, da amo hou noga: le dawa:
6 為人正直的窮人，勝於行為邪僻的富人。
Di da liligi hame gaguiwane, be moloidafa hou hamonanumu da defea. Be bagade gaguiwane, be moloi hame hamosa esalumu da defea hame.
7 遵守法律的，是智慧之子；交結蕩子的，是取辱己父。
Goi ayeligi da sema noga: le nabasea da bagade dawa: su dunu agoai esala. Be dunu da wiwili gala: su dunu ilima gilisisia, da ea edama gogosiasu iaha.
8 誰放貸取利增加己產，是為憐恤貧乏者積蓄。
Dia da muni molole hame lasea, o dabua baligili legebeba: le, bagade gagui ba: sea, fa: no dia muni huluane da fisi dagoi ba: mu. Haeafui dunu da amo muni lale, hame gagui dunuma imunu.
9 對於法律，人若充耳不聞，他的祈禱，也為上主所惡。
Di da Gode Ea sema higasea, Gode da dia sia: ne gadosu nabimu amola higamu.
10 勾引正直的人走上邪路的，必落在自己所掘的坑內；但正直的人仍能繼承幸福。
Di da moloidafa dunuma ogogobeba: le, e da wadela: le hamosea, amo da sani agoane. Be di da dina: saniga sa: imu. Be Gode da moloidafa dunuma bidi imunu.
11 富貴的人，自認為有智慧，聰明的窮人一眼即看穿。
Liligi bagade gagui dunu da gasa fili, ili da noga: i dawa: su bagadeyale ilila: dawa: lala. Be liligi hame gagui molole dawa: su dunu, ilia liligi bagade gagui dunu ilia giadofabe asigi dawa: su hou noga: le dawa:
12 義人獲勝，群情歡騰；惡霸當道，人人走避。
Moloidafa dunu da ouligisu hou lasea, dunu huluane da nodone gilisili ha: i naha. Be wadela: le hamosu dunu da ouligisu hou lasea, eno dunu da hobeale wamoaligisa.
13 文過飾非的，必不會順利；認錯悔改的，將蒙受憐憫。
Di da dia wadela: i hamoi amo wamolegesea, di da hahawane hame esalumu. Be dia wadela: i hou amo fofada: ne, sinidigisia, Gode da dima gogolema: ne olofomu.
14 常戒慎的人，必蒙祝福；心硬如鐵者，必遭災禍。
Eso huluane Hina Godema nabasu hou hamosea, di da hahawane ba: mu. Be di da hihini gasa fili hamosea, dia hou da wadela: lesi dagoi ba: mu.
15 暴君欺凌貧窮弱小，有如咆哮怒獅，飢餓野熊。
Wadela: le hamosu ouligisu dunu da nimi bagade gesenenanebe laione wa: me o gogoli ahoanebe ‘bea’ agoane. Agoaiwane dunu da dunu fi ouligisia, hame gagui dunu da gasa hameba: le, se nabala.
16 無知的昏君，必橫行霸道；憎恨貪婪的，將延年益壽。
Ouligisu dunu da dawa: su noga: i hame galea, e da ea fi ilima gasa fili, nimi bagadewane ouligimu. Be moloidafa ouligisu dunu da ode bagohame ea fi ouligimu.
17 身負血債者，雖逃至死地，也無人搭救。
Nowa dunu da fane legesu hou hamosea, e da fedege agoane hina: bogoi uli dogosa. Amaiba: le, amo logo di mae hedofama.
18 行走正路的，必安然無恙；愛走曲徑的，必墮入陷阱。
Di da moloidafa hou hamosea, dia esalusu da gaga: i dagoi ba: mu. Be di da hou moloi hame hamosea, hedolo dafamu.
19 自耕其地的，必常得飽食；追求虛幻的，必飽嘗貧苦。
Dogolole bugili nasu dunu da ha: i manu gilisi ba: sa. Be dunu da mae hawa: hamone, udigili esalea, ha: bagade ba: mu.
20 忠誠篤實的人，將滿渥福祉；急於致富的人，將難免無過。
Moloidafa dunu da hahawane ganumu. Be nowa da hedolodafa bagade gaguiwane esalomusa: dawa: sea da se dabe iasu ba: mu.
21 顧及人的情面，原非一件好事；但為一片麵包，人卻陷身不義。
Afamagasu hou da wadela: idafa. Be wadela: i fofada: su dunu da hano suligisu lasea, hedolowane afamagasa.
22 眼睛貪婪的人，匆匆急於致富；豈知貧乏窮困，即將臨他身上!
Uasu dunu da hedolowane liligi bagade lamusa: dawa: beba: le, e da fa: no liligi hame gaguiwane esalumu amo hi hame dawa: sa.
23 責斥他人的，終比奉承的，更得人愛戴。
Mae wamolegele, hima hou hahamoma: ne gagabole odagia sia: mu da defea. Agoane hame hamosea, di da ema hame asigisa. E da se lamu be fa: no amo sia: da dabua hahaeafuli sia: baligisa dawa: mu.
24 向自己父母行竊，卻說「這並不是罪，」與強盜是同路人。
Nowa dunu da ea ada amola ame amo elea liligi wamolasea, amo ea hou da gugunufinisisu dunu ea hou defele gala.
25 貪得無厭的人，必引起爭端；信賴上主的人，必心安理得。
Uasu hou hamosea, fa: no bidi doaga: mu. Be di da Hina Godema dafawaneyale dawa: mu da defea.
26 自恃聰明的，實是糊塗人；行事智慧的，必安全無恙。
Di da dia hanai amoga fawane fa: no bobogesea, amo da gagaoui hou agoai galebe. Be noga: le dawa: su dunu ilia olelesuma fa: no bobogesea, di da gaga: i ba: mu.
27 樂施濟貧的，決不會匱乏；視若無睹的，必飽受咒罵。
Dia liligi amo hame gagui dunu iligili iasea, di da eso huluane dia esaloma: ne lamu liligi defele ganabe ba: mu. Be di da hame gagui dunu, ilima hame asigi agoai lalea, dunu bagohame ilia da di gagabui aligima: ne sia: mu.
28 惡霸當道，人人走避；惡霸滅亡，義人興旺。
Wadela: le hamosu dunu da ouligisu hou lasea, ea fi dunu da ilia wamo aligisu soge hame yolesisa. Be wadela: le ouligisu dunu da dafasea, moloidafa dunu da ilia fi bu ouligimu.
