箴言 25
1 以下也是撒羅滿的箴言，由猶大王希則克雅的人所蒐集：
Soloumone ea malasu meloa dedei eno da goe. Yuda soge hina bagade Hesigaia, amo ea sia: dedesu dunu ilia da bu dedei.
2 將事隱蔽，是天主的光榮；清察事實，是君王的光榮。
Gode da hou oda wamolegebeba: le, ninia da Ema nodone dawa: sa. Be hina bagade da hou huluane mae wamolegele ninima olelebeba: le fawane, ilima nodone dawa: sa.
3 天有多高，地有多厚，王有何心，不可測量。
Hina bagade dunu ea dawa: su da ninia dawa: mu hamedeidafa. Be ea dawa: su da gadodafa amola hano wayabo lugudu gududafa agoai gala.
4 若將銀渣除去淨盡，銀匠必會造出銀器；
Dilia da silifa amoga nigima: dialebe amo dodofele fasisia, noga: le momadobe dunu ea liligi amo noga: le nina: hahamonesisu dawa:
5 若將君王前的惡人除掉，王座即可因正義而穩立。
Wadela: i fada: i sia: su dunu da hina bagade ea hou wadela: sa. Be amo dunu fadegale fasisia, hina bagade da ea fi noga: le ouligimu.
6 你在君王前不可炫耀，不可佔有權貴的座位；
Di da hina bagade amo ba: la masea, di da asabole fonoboi dunu agoai ba: mu da defea. Di da mimogo gasa bagade ba: ma: ne mae ogogoma.
7 因為人對你說「請上座! 」比在貴前受抑更好。
Dunu ilia da di fa: no aligi sogebi fisili, bisili aligi sogebi amoga heda: ma: ne sia: mu da defea. Be ilia dima bisili aligi sogebi amo fisili, gudu sa: ili, fa: no aligi sogebi masa: ne sia: sea, di da gogosiamu.
8 你眼若有所見，不可冒然訴訟；人若使你難堪，你將何以善後﹖
Di da dia ba: i liligi amo hedolowane mae fofada: ma. Amola dunu enoga dia sia: gufuli salasea, dia da adi hamoma: bela: ?
9 與你的近人，可自決爭端；他人的秘密，切不可洩漏；
Dia na: iyado alia da: i dioi amo sia: dasea, alisudafa olofole ado sa: ima. Amola amo sia: dunu enoma mae adole ima.
10 免得人聽見了而譏笑你，使你的聲譽一敗塗地。
Di da amo sia: hame wamolegesea, dunu eno huluane da dawa: digili, sia: da bagade heda: mu amola di da sia: ouligisu hou hame dawa: ilia dawa: mu. Amasea, di da mae fisili, gogosiane esalumu.
11 一句簡單話，若說得適當，有如銀盤中，放上金蘋果。
Dawa: su noga: i amo eno dunuma dawa: ma: ne olelesea, amo da gouli dededei amo silifa bai amoma madelagilisi agoane gala.
12 明智的勸戒，對受教的人，無異於金環，或純金美飾。
Noga: le dawa: su dunu da nabimusa: hanai dunu amoma sisane sia: sea, amo hou da noga: idafaba: le, gegagulu gouliga hahamoi amo baligisa.
13 忠誠的使者，對遣他的人，有如秋收時，吹來的涼風，使他主人的心感到愉快。
Asunasisu dunu da sia: noga: le alofele iasu dunu ea hou amo hano nanu anegagi hisi agoai ba: sa.
14 許諾而不實踐的人，只好似無雨的風雲。
Nowa dunu da udigili liligi imunusa: sia: sea be hame iasea, e da fo amola mobi gilisili mabe agoai, be gibu da dabe hame ba: sa.
15 容忍可以折服公侯，柔語能以粉碎硬骨。
Di da noga: le gebe dadawa: le sia: sea, dunu da musa: gelalu, ilia hou bu afadenene, bu dafawaneyale dawa: mu. Hina bagade dunu amolawane da dia sia: dafawaneyale dawa: mu.
16 你找到蜂蜜，應按食量吃；怕吃的過多，反要吐出來。
Di da agime ea hano dosogele mae moma. Be di da dosogele nasea, di da isomu.
17 鄰舍的住家，你應少踏入；怕他討厭你，反而憎恨你。
Dia na: iyado ema fofoya sofe mae afufuma. Agoane hamosea, dia na: iyado da dia momafubi ba: i helesea, dima higamu.
18 作假見證陷害鄰舍的人，無異是鐵鎚、刀劍和利箭。
Gasulusu sia: da gegesu gobihei bagade amola gigi amola dadi agesoi defele medosu liligi agoai ba: sa.
19 在患難之日，信賴無信用的人，有如信賴蛀壞的牙，脫節的腳。
Didili hame hamosu dunu da se nabasu doaga: sea, e da dunu eno noga: le hame fidisa. Be di da didili hame hamosu dunu da di noga: le fidimu amo dafawaneyale dawa: sea, amo da bese wagoi amoga ha: i nabe amola emo gasuga: igi amoga ahoabe agoai ba: sa.
20 對憂傷的心靈詠唱詩歌，無異在傷口處倒上酸醋。
Di da da: i dioi nabasu dunu ema gesami hea: le gala: sea, e da se nabimu. Di da asugi esala lalu houlalebe dunu ema anegagi esoga ea abula gisa: le, o dunu ea fa: gi da: iya sali legesea, seselebe, amo hou defele ba: sa.
21 若仇人餓了，你要給他吃；若是他渴了，應給他水喝：
Dia ha lai dunu da ha: i galea, ha: i manu ima. Amola e hano hanai galea, hano moma: ne ema dili ima.
22 這是將火炭堆在他頭上，上主也必要因此還報你。
Amasea, e da da: i dia: ne gogosiamu. Amola Hina Gode da dima bidi imunu.
23 北風帶來時雨；讒言易惹怒容。
Baligidu sia: su da foga gibu mini mabe agoai, ougi hou gaguli maha.
24 寧願住在屋頂的一角，不願與吵婦同居一室。
Dunu e da gesa: gesa: i udala gilisili fimu da gasa bagade. Dunu hisu diasu dabua mogoa gado fifi lamu amo ea hou da amo baligisa.
25 來自遠方的喜信，無異口渴獲清泉。
Sia: ida: iwane gala soge sedaga ganini maha da mage hafoga: iba: le hano nanu anegagi hisi agoai ba: sa.
26 義人如在惡人面前失足，無異弄混的水泉，弄濁的水井。
Moloidafa dunu da dafane, wadela: i hamosu dunu ilia sia: nabasea, amo hou da gu hano ubagei amola hano nasu ulidou ganodini hai amo agoai ba: sa.
27 吃蜂蜜過多，有損無益；過於求光榮，反而受累。
Agime hano dosogele nasea, di da dia hou wadela: lesimu. Amola di da dunu enoga dia hou ofa: ma: ne hogoi helesea, amo da dia hou wadela: lesimu.
28 人若不控制自己的脾氣，就如一座無牆無防的城市。
Dia mihanasu hou gumimusa: hame dawa: sea, di da gasa hame moilai bai bagade amo ea gagoi da mugululi sa: i agoai ba: sa.
