箴言 24
1 你不要妒忌作惡的人，不要希求與他們共處；
Ko kirañe’o o lo-tserekeo, ko mañiry ho mpiam’ iareo.
2 因為他們的心靈，只圖謀不軌；他們的嘴唇，只講論是非。
Fa mikitroke hapiaroteñe ty ron-doha’iareo, vaho mivolan-tsiroe-tafatoe o soñi’eo.
3 因著智慧，家庭得以興建；因著明智，家庭得以穩定。
Hihitse ty mahafonitse anjomba, vaho hilàla ty añorizañe aze;
4 各種珍奇可愛的寶物，因著智識可儲藏滿室。
Fahafohinañe ty mahapea o efe’eo amy ze hene vara soa naho mahafale.
5 智慧人勝於壯士，明智人強於勇士；
Maozatse t’indaty mahihitse, manovon-kafatrarañe ty mahilala;
6 因為作戰須有智謀，勝利在於謀士眾多。
amy te fiaoloañe mahihitse ty ifanehafa’o amo ali’oo, vaho minday fandrebahañe ty hamarom-piaolo.
7 為愚昧的人，智慧太高妙；他在城門口，只好不開口。
Loho ambone’ i seretsey ty hihitse; ie tsy manoka-palie an-dalam-bey eo.
8 籌劃作惡的人，可稱為陰險家。
Hatao mpikitro-draha ty mikilily hanao raty.
9 愚人的計謀只是罪惡；狂妄的人為人所憎惡。
Hakeo ty mikitro-kagegeañe, vaho tiva am’ondatio ty mpañinje.
10 你若萎靡不振，到災難的日子，必然氣竭力盡。
Vata’e tsy an-kaozaran-drehe t’ie mitoirañe añ’andron-kaemberañe.
11 被帶去受死的人，你應拯救他；行將被殺戮的人，你要挽救他。
Hahao o kozozotem- bam-pandentañe mb’eoo, ie midaliendalieñe mb’am-panjamanañe mb’eo, Ehe, kalaño!
12 或許你要說：「看! 我全不知道! 」難道那權衡人心的能不明瞭﹖難道監察你心靈的能不知道﹖他必按每人的作為還報每人。
Aa naho manao ty hoe irehe, Inao! tsy napota’ay ‘nio!— Tsy mahatsikarake izay hao i Mpandanja arofoy? tsy arofoana’ i Mpañambem-piai’oy hao? Tsy havaha’e am’ondatio hao o sata’eo?
13 我兒，你要吃蜜，因為蜜好；蜂房的蜜，香甜可口。
O anako, mihinana tantele, amy te soa, eka, mamy an-dañilañy ao ty tantele boak’ am-papi’ey.
14 對你的靈魂，智慧也是這樣：你找得了她，必有好前途；你所希望的，決不會落空。
Maharendreha te izay ty hihitse ami’ty fiai’o; ie trea’o le ho tendrek’ ama’o ty ho avi’o, vaho tsy haitoañe ty fisalalà’o.
15 惡惡人對義人的家，不要圖謀不軌；對他的住所，不要加以破壞；
Ko vandroñe’o, ty tsereheñe tia, ty anjomba’ i vañoñey; ko joie’o ty akiba imoneña’e;
16 因為義人雖七次跌倒，仍然要起來；但是惡人一失足，必陷禍患中。
fa mikorovoke im-pito ty vantañe, le mbe mitroatse avao; fe mivembeñe añ’andron-kankàñe o lo-tserekeo.
17 你的仇人跌倒，且不要高興；他若失足摔倒，且不要心喜；
Ko irebeha’o ty fihotraha’ o rafelahi’oo, vaho ko ado’o hifalea’ ty tro’o i fitsikapia’ey.
18 免得上主看見而不快，因而撤消對他的忿怒。
fa ho vazoho’ Iehovà naho ho alihe’e vaho havì’e tsy ho ama’e i haviñera’ey.
19 對作惡的人，你不要動怒；對乖戾之徒，也不必嫉妒；
Ko angovita’o o tsivokatseo, le ko itsikiriha’o o lo-tserekeo;
20 因為惡人終沒有好前途，惡人的燈必要熄滅。
fa tsy aman-ko tamae’e ty tsereheñe; le hakipe ty failo’ i borololoy.
21 我兒，上主和君王，你都要敬畏；對他們二者，皆不可觸怒；
O anake, mañeveña am’ Iehovà naho amy mpanjakay, le ko mitraok’ amo mpiolao,
22 因為他們的懲罰可突然而至；他們的摧殘，有誰能知曉﹖
fa hivovoa’ ty feh’ ohatse, vaho ia ty hahafohiñe ty fifetsaham-piantoañe hanoe’ i roroey?
23 以下是智者的箴言：在判案時，顧及情面，決不公平。
Manoly o tsara retoañe ka o mahihitseo: Tsy mete an-jaka ao ty firihiañe.
24 誰對惡人說：「你是正義的。」人民必罵他，百姓必恨他。
Ze manao ty hoe amo aman-kakeoo: ‘Vantan-drehe,’ ro honjira’ i màroy; vaho ho heje’ o fifeheañeo;
25 按公道加罰的，必事事順遂；美好的祝福，必臨於其身。
fe ho ehake o mahafañendakeo vaho ho soa tata.
26 應答適宜的人，宛如與人接吻。
Orofeñe o fivimby mahatoiñe an-kahiti’eo.
27 你要先在外經營好事業，在田間將工作準備停當，然後纔可建立你的家室。
Henefo heike ty fitromaha’o alafe’e ao naho halahalao o tete’oo, vaho ranjio amy zao ty akiba’o.
28 不要輕易作證，反對你的近人；也不要以你的口舌，欺騙他人。
Ko sesehe’o, tsy amam-poto’e t’indaty; vaho ko mamañahy am-pivimby.
29 不可說：「人怎樣待我，我怎樣待人；照人之所行，我向他還報。」
Ko manao ty hoe: Hanoako hambañe amy nanoa’e ahikoy; sindre havahako ty amy sata’ey.
30 我走過懶惰人的田地，經過愚昧人的葡萄園：
Niozàko ty tete’ i tembo, niariako ty tanem-balobo’ i seretse;
31 看，到處是荊棘，滿地是蒺黎，石牆也倒了!
hehe t’ie nioboñobom-patike; nilafihan-kisatse i taney, vaho narobake ty kijolim-bato’e.
32 我看了，便心下自思；我見了，取得了教訓：「
Ie nitreako le naereñereko, nenteako vaho nitendrek’ anatse.
33 再睡片刻，再假寐片刻，再抱臂躺臥片刻」──
Firotse kede, mandre betebeteke, mañohom-pitañe hiroro,
34 這樣，貧窮就要如同竊賊，困乏也要如同武士，向你侵襲。
le hikovovoke mb’ama’o ty hararahañe, vaho hoe lahin-defoñe ty hapoia’o.
