箴言 23
1 幾時你與首長坐席，應記著，在你面前的是誰。
Rankva ne'ene kave negahane hu'za kagima hanagenka umani'nenka ne'zama nekura, antahi so'e hutenka kva hunka ne'zana no.
2 你若過於貪食，應在咽喉上，放上一把刀。
Rama'a ne'zama ne' vahe'moka, kagraka'a knankenofi kazinuti taga hiankna nehane.
3 休要羨慕他的珍饈，因那是騙人的食品。
Rankva ne'mofo ne'zamo'a, kasanea osino. Na'ankure ana kaveteti, regavatga hugahie.
4 不要辛苦企求致富，反應放棄這種企圖。
Feno vahe'ma mani'zankura maragu'zatinka kazeri havizana osunka, ama' antahi'za e'nerigeno feno vahe'ma mani antahi'zamo'a kazeri havizana osino.
5 你向之一注目，即不再存在了：它會生出翅膀，如鷹向天飛去。
Kavuma keramage'ma hanankna huno, feno zankamo'a fanane hugahie. Na'ankure agekona eri atareno tumpa namamo hareno hampompi mareriankna huno, afe hugahie.
6 不要與虎視眈眈的人進食，也不要羨慕他的山珍海味，
Veva osu ne'mo'ma ne'za emeno huno kagi hania nezantera ovuo. Knare ne'za krentesia nezantera, ksanegura osuo.
7 因為他原是只顧自己的人，他口頭雖對你說「請吃請喝! 」但他的心中並不與你友善；
Na'ankure agra e'inahukna ne'kino, nama'a mizana hugahie antahintahi hakare nehuno, ne'zana nenenka tina no hugahianagi, agri agu'amo'a, kagri'enena omane'ne.
8 你吃下的那口食物，還得吐出；你婉轉悅耳的言辭，盡屬枉費。
Anama ne'nana ne'zana amu'atinetrenka, nanekema hu so'e hunte'nana zamo'a, amanezankna hugahie.
9 不要與愚人交耳接談，因他必輕視你的高見。
Neginagi vahe'ma mani'nenafina keaga osuo, na'ankure ama' antahi'zanteti hanana kea, huhaviza hugahaze.
10 不要移動孀婦的地界，不要侵佔孤兒的田地；
Tamagehe'mo'za koma re'ne'naza kanagi kana akasi kantugma osuge, megusa mofavremofo mopa kavunofi ahenka e'orio.
11 因為他們的辯護者是大能的，他必為他們的案件與你爭辯。
Na'ankure zamahoma ke'nia Nera hankave Ne' mani'neankino, tamagrira keaga Agra'a hurmantegahie.
12 你應專心接受教訓，傾耳細聽益智之言。
Kagu'areti kavumro kea nentahinka, antahizama kami kere kagesa antenka antahio.
13 對孩童不可忽略懲戒；用棍打他，他不致死去。
Mofavrema azeri fatgoma huzankura, korera osuo. Kagrama kanoma amisanana ofrigahie.
Azeri fatgo hu kanoma ami'zamo'a, fri vahe kumapima vuzankura agu amena agu'vazigahane. (Sheol h7585)
15 我兒，你若心懷智慧，我也誠心喜樂；
Mofavre'nimoka ama' antahi'zama erisanana, Nagri nagu'amo'a muse nehuno,
16 你的唇舌若談吐正義的事，我的五衷也必會踴躍歡欣。
kagipinti'ma fatgo ke'ma antahi'sugeno'a, mika nagu'amo'a muse hugahie.
17 心裏不要羨慕罪人，卻要日日敬畏上主；
Kumi vahe'mokizmi zamavu'zmavakura kegasanea osuo. Hianagi Ra Anumzamofonku kore'ma hunteno agorga'ama manizanku maka kna, kagesa antahio.
18 這樣你的將來必然順利，你的希望絕不落空。
Henkama fore hania zanku'ma tamage hunka kagesa nentahinka, amuha'ma nehana zamo'a amnezanknara osugahie.
19 我兒，你要聽話，作個明智人；且要引領你的心走上正道。
Mofavre'nimoka, ke'ni'a antahinka knare antahi'zana erinka, fatgo kante kagu'a antenka vuo.
20 貪嗜酒肉的人，不可與之來往；
Rama'a aka'tima nene'za neginagi nehaza vahe'ene, rama'a zagagafamofo ame'are'ma nehaza vahe'enena, trago oteho.
21 因為嗜酒貪食的人，必陷於窮困；貪懶好睡的人，必衣著襤褸。
Aka tinte vahe'ene rama'a ne'zama ne' vahe'mo'za zamunte omne vahe manigahaze. Hagi zamavu'ma mase vava vahera, kukena zamimo'a tagato tagatu hugahie.
22 對生養你的父親，應當聽從；對你年邁的母親，不可輕視。
Kasema kante'nea negafa ke'a nentahinka, negrera'ma tvavamaresigenka kefenkamia otro.
23 應獲取真理，不可出賣，還有智慧、訓誨和見識。
Tamage kema mizase'nenunka zagorera otro, ama' antahizanki, huogu'ma rempima hugamisiazanki, antahi'ama huno refkoma hu'zana erio.
24 義人的父親，必欣然喜樂；生育慧子的，必為此歡騰。
Fatgo avu'ava'ma nehia mofavremofo nefa'a, tusi'a muse hugahie. Hagi ama' antahi'za eri'nea mofavre'agura, nefa'a muse huntegahie.
25 應使你的父親因你而喜悅，應使你的生母因你而快樂。
E'inahu kavukva hunka negrera kfama azeri muse nehunka, ksegante'nea negrerana azeri muse huo.
26 我兒，將你的心交給我，注目於我的道路：
Mofavre'nimoke, kagu'tumoka'a Nagri nenaminka, kvuma ke'sanana, Nagri navu'navate kento.
27 妓女是一個深坑，淫婦是一個陷阱；
Monko avu'ava'ma huno Savri'ma huno vanoma nehia a'mo'a, murigankna higeno, vema ante'nea a'mo'ma savrima huno vanoma nehia a'mo'a, osi tinkerigna huno urami'neankino, ana tinkerifima uramisaza vahe'mo'za haviza hugahaze.
28 她潛伏著，實如強盜，使人世間，增添奸夫。
Ana a'mo'a kumza vahe'kna huno kazeri savri hunaku kaveganteno mani'neankino, vene'nea azeri savri hanigeno, mani fatgo huno a'are'ma omani'zamo'a ra hugahie.
29 是誰將哀鳴，是誰將悲嘆﹖是誰將爭吵，是誰將抱怨﹖是誰將無故受傷，是誰將雙目赤紅﹖
Iza hazenkefina mani'vava higeno, iza asu zampina nemanie? Iza ke hakarea nehigeno, iza hara azeri o'netie? Iza avufamo hazenkea erigeno namuna nere? Iza avumo korankera nehie?
30 是那流連於醉鄉，去搜求醇酒的人。
E'i anazama fore'ma nehiana zazate'ma aka tima nenaza vahe'ene, hanave waini tima tagi havia hu'za ne'naza vahe'tmimofonte fore nehie.
31 你不要注視酒色怎樣紅，在杯中怎樣閃耀，飲下去怎樣痛快!
Atregeno wainimo'ma korankrema nehuno, agrema'amo taferopinti krakra huno mrenerino, knankente'ma fruma huno urami'nia zamo'a, kazeri kasanea osino.
32 終究它要咬人如蛇，刺人如虺。
Hianagi henka'a osifavemo kreankna nehuno, ha' osifavemo kamprino avuatgazama'a regatati huganteankna hugahie.
33 那時，你的眼要見到奇景，你的心要吐出狂語。
Kavumo'a ruzahu ruzahu'za negenkeno, antahintahi kamo'a savri nehina, kema hanana kemo'a savri hugahie.
34 你宛如躺在海中心，睡在桅杆頂。「
Hagi e'inama nehanana, hageri amu'nompi me'nea ventefi mase'nankeno kranto kranto huno kazeri tore tore hiankna nehuno, ventemofo seli rente zafare mani'nankeno, zahomo kavregantugama hiankna hugahane.
35 人打我，我不痛，人捶我，我不覺；我何時甦醒，好再去尋醉! 」
Anage hugahane, nahazanagi nata onkrine hunka nehunka, kanona namizanagi antahina kena osu'no'e hugahane. Hanki nagrama ete otisuna, mago'ane ana tina negahue nehane.
