箴言 22
1 信譽比多財可取，敬仰必金銀可貴。
Nying maber oloyo bedo gi mwandu mathoth; bedo gi pwoch ber moloyo fedha gi dhahabu.
2 富人與窮人彼此相遇，二者皆為上主所造。
Onge pogruok e kind jamoko kod jachan: Nikech Jehova Nyasaye e Jachwechgi duto.
3 精明人遇見災禍，即行隱避；無知者反向前走，自招損害。
Ngʼat mariek neno masira kabiro kendo opondo, to ngʼat mofuwo dhiyo adhiya nyime ma ohinyre.
4 謙卑的賞報，是敬畏上主，是享有財富、尊榮和生命。
Bolruok kod luoro Jehova Nyasaye kelo mwandu gi luor kod dak amingʼa.
5 邪惡者的路上，滿佈荊棘羅網；潔身自愛的人，必能遠而避之。
Yore joma timo richo opongʼ gi kudho kod obadho; to ngʼat morito chunye obedo mabor kodgi.
6 你教導孩童應行的道路，待他老年時也不會離棄。
Puonj nyathi e yo monego odhiye, to ka obedo maduongʼ to ok obi baro oa kuome.
7 富人宰割窮人，債主奴役債戶。
Jochan gin wasumb jo-mwandu, to ngʼat moholo gimoro bedo misumba ngʼat mohole.
8 播種邪惡的，必收穫災禍；他辛苦工作，必全屬徒然。
Ngʼatno mochwowo timbe richo kayo thagruok, to ludhe mar mirima ibiro ketho.
9 目光慈祥的，必蒙受祝福，因他將食糧，施捨給狂人。
Ngʼat mangʼwon noyud gweth, nimar opogo chiembe kod jochan.
10 趕走了狂人，就除了爭執；爭訟與侮辱，亦相繼止息。
Riemb ngʼat ma jaro ji, to lweny bende aa, dhawo kod kinyruok rumo.
11 純潔的心靈，是上主所愛；優雅的唇舌，是君王所悅。
Ngʼat ma chunye ler kendo ma wuoyo gi ngʼwono biro bedo osiep ruoth.
12 上主的眼目，常衛護知識；敗類的言論，必加以毀滅。
Wangʼ Jehova Nyasaye rito ngʼeyo; to orundo weche mag jogo ma ok jo-adiera.
13 只有懶人說：「外面有獅子，在街市之中，我會被吞噬。」
Jasamuoyo wacho niya, “Sibuor ni oko!” Kata, “Ibiro nega e yore mag dala!”
14 淫婦們的口，實是個深坑；上主惱怒的，必墮入其中。
Dho dhako ma jachode en bur matut; ngʼatno manie bwo mirimb Jehova Nyasaye biro lingʼore e iye.
15 孩童心中藏愚昧，只有戒尺能驅逐。
Fuwo otwere e chuny nyathi, to ludh kum biro riembe mabor kode.
16 欺壓窮人，是使他致富；饋贈富者，是使他貧窮。
Ngʼat mathiro jochan mondo mwandune omedre kod ngʼat machiwo mich ne jomoko biro bedo jochan.
17 你應當傾聽智者的訓言，應專心致意領會我的知識。
Chik iti kendo iwinj weche mag jomariek; ket chunyi ne gima apuonjo,
18 你若細心存想，常在口中誦念，必會令你喜悅。
nimar en mor ka ikanogi ei chunyi kendo bed kodgi moikore e dhogi.
19 為使你的信賴全托於上主，我今日特將道路指示給你。
Mondo omi ibed gi geno kuom Jehova Nyasaye; apuonji tinendeni, in bende.
20 關於教誨和知識，我豈未多次寫過；
Donge asendikoni weche mowachi piero adek, weche mag puonj kod ngʼeyo,
21 使你認識真言實理，答覆前來問你的人﹖
mapuonjou adiera gi weche migeno, mondo ichiw dwoko mowinjore ne ngʼat mane oori?
22 你不可因為人窮而剝削窮人，亦不可在城門口欺壓弱小者；
Kik ima jachan nikech gin jochan kendo kik ihiny joma ochando man-gi dwaro e kar bura,
23 因為他們的案件，上主必予以辯護；凡剝奪他們的人，上主必討其生命。
nimar Jehova Nyasaye biro chwako buchgi, kendo tieko ngima joma tieko ngimagi.
24 易怒的人，不可與他交結，暴躁的人，不要與他往來，
Kik imak osiep gi ngʼat ma iye wangʼ piyo; kik iriwri bende gi ngʼatno makecho piyo,
25 免得你沾染他的惡習，甘冒喪失性命的危險。
dipo nono ka ipuonjori yorene, ma iwuon idonj e obadho.
26 不要為別人擊掌，不要為債務作保；
Kik ibed ngʼatno matimo singruok kata machungʼ ne ngʼato e gope;
27 免得你沒有什麼償還時，連你的床榻也被人奪走。
ka ionge gi yo kaka dichul, nono to wuon gowino nyalo kawo kitandani.
28 祖先立定的舊界，你不要加以移動。
Kik igol kidi mar kiewo machon mane oket gi kweregi.
29 你曾見過辦事能幹的人嗎﹖他必侍立在君王面前，決不侍立在庸人面前。
Bende ineno ngʼat molony e tije? Obiro tiyo ne ruodhi, ok onyal tiyo ne ji ma ok ongʼere.
