< 箴言 18 >

1 與眾寡合的,只求私意;對任何指教,都表忿恨。
Mañean-drao ty mirery, tsambolitio’e ze atao vere-to.
2 愚昧的人不喜愛受教,只愛顯露自己的心意。
Tsy no’ i dagolay ty faharendrehañe, fa ty mampiboake ty heve’e avao.
3 邪惡一來,輕視隨到;侮辱也隨無恥而至。
Ie pok’eo ty tsivokatse, mipotìtse eo ka ty teratera, vaho indrezan-kasalarañe ty inje.
4 哲人口中的言語有如深水,又如洶湧的溪流,生命的泉源。
Rano laleke ty fisaontsim-palie’ ondaty, torahañe mibobobobo ty figoangoañan-kihitse.
5 在判案時,徇惡人之私,加害於義人,實屬不公。
Tsy mahasoa te osiheñe ty raty, hikihoañe ty vañoñe an-jaka.
6 愚人的唇舌,常引起爭端;愚人的口舌,常自招責打。
Mikaidraha o soñi’ i dagolao, naho mikai-tampify ty vava’e.
7 愚人的舌,使自己喪亡;他的嘴唇,是害己的陷阱。
Fiantoa’ i seretsey ty vava’e, vaho mpamandrike ty fiai’e o soñi’eo.
8 進讒者的話,如可口美味,能深深透入肺腑的深處。
Kenoke mafiry ty fivolam-pitolom-boetse, migodoñe mb’añ’ova’ ondaty ao.
9 懶於操勞的人,是敗子的弟兄。
Rahalahi’ ty mpijoy, ty mpilesa am-pitoloña’e.
10 上主的名號,是堅固保壘;義人投入內,必得享安全。
Fitalakesañ’abo fatratse ty tahina’ Iehovà, milay mb’ama’e ao ty vantañe vaho onjoneñe tsy takatse.
11 富人的財產,是他的堅城;在他意想中,像座高牆垣。
Rova fatratse ty varam-pañaleale, naho hoe kijoly abo añ’ereñere’e ao.
12 心傲是滅亡的前導,心謙是光榮的前驅。
Aolo’ ty ikorovoha’ ondaty ty fiebotseboran-tro’e, fe miaolo’ ty hasiñe ty firehañe.
13 未聽而先答,實愚昧可恥。
Ie manoiñe aolo’ t’ie mitsanoñe: le hagegea’e naho hasalara’e.
14 剛毅的精神,能忍受病苦;精神萎靡,有誰能支持﹖
Mahafeake hasilofañe ty tro’ ondaty, fa ia ka ty mahaleo ty fikoretan’ arofo.
15 明智人的心,必獲得學問;智慧人的耳,必探求知識。
Mitoha hilala ty tro’ i mahatsikarake, vaho mañotsohotso hihitse an-dravembia’e ty mahilala.
16 禮物能給人大開門路,引人晉謁權貴。
Anokafan-dalañe ty ravoravo’ ondaty, manese aze hiatreke ty bey.
17 先訴理者似有理,對手來時再審斷。
Heveren-ko to ty mitalily valoha’e, ampara’ te pok’eo ty mañody aze.
18 抽籤可以使爭端平息,也能調解權貴的糾紛。
Abala’ ty tora-tsato-piso ty fifandierañe, ie mampivike ty mpifanjomotse.
19 兄弟若不和,比堅城還難攻克;他們的爭辯,有如碉堡的門閂。
Mora ty mandreketse rova fatratse, ta ty rañetse torifike, vaho hoe tsotso-bim-pitilik’abo ty fifanjomorañe.
20 人必以口中果實充滿肚腹,必飽嘗自己唇舌的出產。
Ty havokaram-palie’ ondaty ro mahaenem-pisafoa, o vokam-pivimbi’eo ro maha-anjañe.
21 死亡和生命,全在乎唇舌;放縱唇舌的,必自食其果。
Manandily ami’ ty haveloñe naho ami’ty havilasy ty fameleke, hikama amo vokare’eo ze mikoko aze.
22 誰覓得了賢妻,便覓得了幸福,得了上主恩眷。
Mahaonin-kasoa ty tendreke valy, vaho isohe’ Iehovà.
23 貧窮的人哀懇乞憐;富貴的人厲聲以對。
Mihalaly tretrè ty rarake, fe sotrafe’ ty mpitsikafo.
24 交朋友過多,必會有損害;但有些朋友,遠勝親兄弟。
Mianto t’indaty lako rañetse, fe ao ty ate-hena mipiteke soa te ami’ty rahalahy.

< 箴言 18 >