箴言 17
1 乾餅一張而平安共食，勝於滿屋佳餚而互相爭吵。
Dunu ilia da hafoga: le gamogai agi ga: gi fawane nasea, be ilia dogo ganodini olofosu dawa: , amo dunu ilia hahawane hou da dunu ilia lolo nabe ida: iwanedafa hamosa be gilisili bidi hamosa, amo bagade baligisa.
2 聰明的僕人必能管治任性的兒子，且可與弟兄們共分產業。
Dawa: iwane hawa: hamosu dunu da ea hina ea wadela: i hamedeidafa mano amoma ouligisu agoai ba: mu. Amola ea hina da bogosea, e da ea hina nana liligi amola muni mogili lamu.
3 鍋煉銀，爐煉金，上主煉人心。
Dunu da gouli amola silifa laluga gogobele adoba: sa. Amo defele, Gode da dunu ea dogo adoba: sa.
4 奸詐的人，愛聽胡言亂語；說謊的人，輕信是非長短。
Wadela: le hamosu dunu ilia da wadela: i hou sia: fawane nabimusa: dawa: Ogogosu dunu ilia da ogogosu sia: fawane naba.
5 嘲笑窮人的是凌辱他的造主；幸災樂禍的，必不能脫免懲罰。
Di da hame gagui dunu ilima lasogole oufesega: sea, Gode da amo dunu hahamoiba: le, di da Godema gadesa. Di da eno dunu ilia se nabasu amo hahawane ba: sea, Gode da dima se imunu.
6 孫兒是老人的冠冕，父親是兒女的光榮。
Dunu mano ilia da ilia eda amola ame ilima nodosa. Amo defele, dunu da: i ilia da ilia aowalalima ofa: le hidale ba: le sia: sa.
7 優雅的言詞，不適宜於愚人；虛偽的狂語，更不宜於君王。
Gagaoui dunu ilia sia: da hamedei liligi agoai gala. Be dunu ilima dunu eno da nodosa, amo dunu da ogogosu hame dawa:
8 賄賂在饋贈者眼中，有如寶石；不論他要轉向何方，無往不利。
Dunu mogili ilia agoane dawa: Ilia da dunu eno ilima hano sulugili sia: sea, amo dunu da ilia hanai huluane hamomu.
9 掩飾他人的過錯，可獲得友愛；屢念舊日的過惡，則離間友誼。
Di da dunu eno dima hahawane ba: ma: ne hanai galea, ilia dima giadofale hamosea, amo hedolowane gogolema: ne olofoma. Be wadela: i hou hame gogolema: ne olofosea, dia fi da afafai ba: mu.
10 對明智人一句指責，勝過對愚昧人百次杖擊。
Di da noga: le dawa: su dunu ema afadafa fawane gagabole sia: sea, e da naba. Be di da gagaoui dunu ema eno sia: ne, eno sia: ne, fabe amomane, e da sia: hamedafa naba.
11 暴徒只求叛亂，但有殘酷使者，奉命前來對付。
Wadela: i hamosu dunu da lelei hou fawane hamosa. Ea bogosu da ema nimi bagade sia: adole iasu dunu agoai ba: mu.
12 寧願遇見失掉幼子的母熊，不願逢著正在發狂的愚人。
Di da bea aseme amo ea mano da fisi, amogai doaga: sea, se nabimu. Be di da gagaoui dunu amo da ea gagaoui hou hamonana, ema doaga: sea, se bagade baligiliwane nabimu.
13 誰以怨報德，災禍必不離開他的家。
Dunu da dima moloi hou hamosea, be di da wadela: i hou ema dabe iasea, di da eso huluane wadela: i fawane ba: lalumu.
14 爭論的開端，如水之破堤；在激辯之前，應極加制止。
Sia: ga gegesu mubi da hano hihiga: i bisili doasibi agoai gala. Amaiwane bu bagade hamosa: besa: le, hedolo ga: ma.
15 宣判罪人無罪，判定義人有罪：二者同為上主所憎惡。
Dilia da hame giadofai dunuma udigili se iasea, Hina Gode da bagade higasa. Amola, dilia giadofai dunuma se hame iasea, amo amolawane Hina Gode da bagade higasa.
16 愚昧的人，既沒有頭腦，手執金錢買智慧，又何益之有﹖
Gagaoui dunu da osobo bagade dawa: lamusa: muni bagade galagamu da defea hame galebe. Bai e da noga: le dawa: su hameba: le.
17 朋友平時常相愛，唯在難中見兄弟。
Na: iyado dunu da eso huluane ilia asigi hou olelesa. Dunu da se nabasea, na: iyado huluane da asigili, gilisili se nabimu da defea.
18 常為人擊掌作保，實是個無知之徒。
Dunu oda da liligi bidi lale, bidi mae iawane fa: no imunu sia: sa. Be eno dunu da amo dunu ea fa: no imunu bidi, amo hi da wali imunusa: sia: sea, e da gagoule agoane hamosa.
19 好爭辯的人，實喜愛罪過；高舉門戶的，必自趨滅亡。
Di da wadela: i hou hanai galea, di da bidi hamosu amola hanai gala. Di da hidale dia hou gaguia gadosea, bidi da dima doaga: mu.
20 誰存心欺詐，不會得幸福；誰搬弄是非，必陷於災禍。
Nowa dunu e noga: le mae dawa: le, wadela: i sia: sia: sea, e da moloi hou hame ba: mu. E da se nabasu fawane ba: mu.
21 生糊塗孩子的，只有悲哀；糊塗人的父親，毫無樂趣。
Nowa mano da gagaoui hou fawane hamosea, ilia edalali da gogosiasu amola se nabasu fawane ba: mu.
22 愉快的心，是良好的治療；神志憂鬱，能使筋骨枯萎。
Di da eso huluane hahawane esalea, olo da bagadewane hame madelamu. Be eso huluane da: i dioiwane esalea, bogosu da gebewane doaga: mu.
23 惡人在大衣下受賄賂，是為顛倒正義的判詞。
Molole hame fofada: su dunu da hano sulugiliwane muni laha. Amasea, moloidafa fofada: su hame ba: sa.
24 精明的人，常面向智慧；愚者的眼，向地極呆望，
Dawa: su dunu da dawa: iwane hawa: hamonana. Be gagaoui dunu da udigili logo osea: i amoga ahoana.
25 愚昧的兒子，是他父親的痛苦，是他生母的憂傷。
Gagaoui hou hamosu dunu mano amo ea hamobeba: le, ea ada amola ame da se bagade naba.
26 科罰無辜，已屬不當；杖責君子，更屬不義。
Moloidafa dunu ema fofada: nanu, su lamu da defea hame. Wadela: i hame hamoi dunu ema se iasea, moloidafa fofada: su hou da wadela: lesi dagoi ba: mu.
27 智者必沉默寡言，達人必心神鎮定。
Nowa dunu da hi hou da moloi hi dawa: , amo dunu da mae fisili udigili sia: dasu hame dawa: Asabole esalebe dunu da asigi dawa: su ea bai bagade dawa:
28 愚人不發言，亦可充作智者；若謹口慎言，亦可視為哲人。
Dunu ilia da hame sia: dasu dunu ba: sea, ilia da amo dunu da bagade dawa: su dunu agoai dawa: sa. Amola gagaoui dunu da ea lafi hame dagasea, e da bagade dawa: su dunu ilia da dawa: sa.
