箴言 16
1 內心策劃在於人，應允卻在於上主。
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 對自己的行為，人都自覺無瑕；但審察心靈的，卻是上主。
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 將你的作為委託於上主，這樣你的計劃必會成功。
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 上主所造的各有其用意，連惡人也有不幸的一日。
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 居心傲慢的，上主必厭惡；這一類的人，逃不掉懲罰。
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 藉慈善忠誠，可補贖罪過；藉敬畏上主，可避免罪惡。
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 世人的行徑，若中悅上主，他必使仇敵，再與他和好。
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 收入少而守正義，勝於進款多而行不義。
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 人心裏都策劃自己的行徑；但他的步伐卻由上主支配。
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 神明的斷語，出自君王口；他口下判斷，必不致差錯。
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 天秤和稱盤，屬上主所有；囊中的法碼，全由他制定。
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 君王最厭惡的是作惡，因為王位賴正義而立。
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 正義的唇舌，為君王所喜悅；說話正直者，為君王所愛戴。
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 君王的震怒，是死訊的使者；但是智慧人，能平息王怒。
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 君王容光煥發，人即可活命；君王的恩澤，有如春雲時雨。
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 獲得智慧，勝於獲得黃金；獲得智慧，勝於獲得白銀。
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 正直人的行徑遠離邪惡，謹守行為的人必確保生命。
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 驕橫是滅亡的先聲，傲慢是隕落的前導。
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 謙下與貧民共處，勝於與驕傲人分贓。
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 細聽勸言的，必將受益；信賴上主的，真是有福。
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 有慧心的人，被稱為哲人；溫和的口吻，更具說服力。
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 為有智識的人，智識是生命的泉源；然而糊塗愚昧，卻是愚昧人的懲罰。
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 智慧人的心，使自己的嘴靈巧，使自己的唇舌，更具說服力。
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 親切的言語，有如蜂蜜，使心靈愉快，使筋骨舒暢。
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 有些道路，看來正直；走到盡頭，卻是死路。
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 工人的胃口，催他勞作；工人的口腹，迫他工作。
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 無賴之徒，圖謀邪惡；他的嘴上，似有火燒。
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 乖戾的人，撒播爭端；告密的人，離間友情。
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 強橫的人，誘惑朋友；引他走入不正之徒。
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 誰緊閉眼睛，是在策劃陰謀；誰緊咬口唇，邪惡業已完成。
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 皓首白髮，是尊榮的冠冕；只在正義的道上，方可獲得。
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 有涵養的人，勝於勇士；克服自己的人，勝於克城的人。
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 人儘可在懷中抽籤，但決斷卻在乎上主。
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
