箴言 16
1 內心策劃在於人，應允卻在於上主。
Plan kè a sòti nan lòm; men repons a lang lan sòti nan SENYÈ a.
2 對自己的行為，人都自覺無瑕；但審察心靈的，卻是上主。
Tout chemen a yon nonm pwòp nan zye pa li; men SENYÈ a peze sa k nan kè l.
3 將你的作為委託於上主，這樣你的計劃必會成功。
Konsakre tout zèv ou yo a SENYÈ a, e plan ou yo va etabli.
4 上主所造的各有其用意，連惡人也有不幸的一日。
SENYÈ a te fè tout bagay pou pwòp sèvis li; menm mechan yo pou jou jijman an.
5 居心傲慢的，上主必厭惡；這一類的人，逃不掉懲罰。
Tout sila ki gen kè ògèy, abominab a SENYÈ a; anverite, li p ap chape anba pinisyon.
6 藉慈善忠誠，可補贖罪過；藉敬畏上主，可避免罪惡。
Pa lanmou dous avèk verite, inikite lave; e pa lakrent SENYÈ a moun chape anba mal.
7 世人的行徑，若中悅上主，他必使仇敵，再與他和好。
Lè chemen a yon nonm fè SENYÈ a kontan, l ap fè menm lènmi li yo vin anpè avè l.
8 收入少而守正義，勝於進款多而行不義。
Pi bon se piti ak ladwati pase gwo kòb k ap antre avèk enjistis.
9 人心裏都策劃自己的行徑；但他的步伐卻由上主支配。
Panse a lòm fè plan pou wout li; men SENYÈ a dirije pa li yo.
10 神明的斷語，出自君王口；他口下判斷，必不致差錯。
Se desizyon diven ki nan lèv a wa a; bouch li pa dwe fè erè nan jijman.
11 天秤和稱盤，屬上主所有；囊中的法碼，全由他制定。
Yon balans ki jis apatyen a Bondye; li veye sou tout pwa nan sak yo.
12 君王最厭惡的是作惡，因為王位賴正義而立。
Se abominab pou wa yo komèt zak mechan, paske yon twòn etabli sou ladwati.
13 正義的唇舌，為君王所喜悅；說話正直者，為君王所愛戴。
Lèv ki dwat se plezi a wa yo; e sila ki pale dwat, vin renmen.
14 君王的震怒，是死訊的使者；但是智慧人，能平息王怒。
Kòlè a yon wa se tankou mesaje lanmò; men yon nonm saj va kalme li.
15 君王容光煥發，人即可活命；君王的恩澤，有如春雲時雨。
Nan vizaj a yon wa briye lavi; e favè li se tankou yon nwaj avèk lapli prentan.
16 獲得智慧，勝於獲得黃金；獲得智慧，勝於獲得白銀。
A la bon li pi bon pou resevwa sajès pase lò! Pito nou jwenn bon konprann pase ajan.
17 正直人的行徑遠離邪惡，謹守行為的人必確保生命。
Gran chemen a moun dwat la se pou kite mal; sila ki veye chemen li an prezève lavi li.
18 驕橫是滅亡的先聲，傲慢是隕落的前導。
Ògèy ale devan destriksyon e yon lespri ògèy devan moun kap tonbe.
19 謙下與貧民共處，勝於與驕傲人分贓。
Li pi bon pou rete enb nan lespri avèk sila ki ba yo, pase divize piyaj ak moun ògeye yo.
20 細聽勸言的，必將受益；信賴上主的，真是有福。
Sila ki bay atansyon a pawòl la va jwenn sa ki bon; beni se sila ki mete konfyans li nan SENYÈ a.
21 有慧心的人，被稱為哲人；溫和的口吻，更具說服力。
Moun saj nan kè va rekonèt kon moun bon konprann; e dousè nan pale va ogmante kapasite konvenk moun.
22 為有智識的人，智識是生命的泉源；然而糊塗愚昧，卻是愚昧人的懲罰。
Bon konprann se yon fontèn dlo lavi pou sila ki genyen l; men pou disipline moun ensanse yo se foli.
23 智慧人的心，使自己的嘴靈巧，使自己的唇舌，更具說服力。
Kè moun saj la enstwi bouch li; li ogmante pouvwa l pou konvenk moun ak lèv li.
24 親切的言語，有如蜂蜜，使心靈愉快，使筋骨舒暢。
Pawòl agreyab se yon nich gato siwo myèl; dous pou nanm nan, ak gerizon pou zo.
25 有些道路，看來正直；走到盡頭，卻是死路。
Gen wout ki parèt bon a yon nonm; men fen li se lanmò.
26 工人的胃口，催他勞作；工人的口腹，迫他工作。
Apeti a yon ouvriye fè byen pou li; paske se grangou ki ankouraje l.
27 無賴之徒，圖謀邪惡；他的嘴上，似有火燒。
Yon sanzave fòmante mechanste; pawòl li yo brile tankou dife wouj.
28 乖戾的人，撒播爭端；告密的人，離間友情。
Yon nonm pèvès gaye konfli, e yon nonm k ap bay kout lang ap separe bon zanmi yo.
29 強橫的人，誘惑朋友；引他走入不正之徒。
Yon nonm vyolan ap tante vwazen li pou l mennen li nan move chemen.
30 誰緊閉眼睛，是在策劃陰謀；誰緊咬口唇，邪惡業已完成。
Sila kap bay je dou, fè l pou l kab mennen bagay pèvès; sila ki fèmen sere lèv li, fè mal la rive.
31 皓首白髮，是尊榮的冠冕；只在正義的道上，方可獲得。
Yon tèt blanch se yon kouwòn laglwa; li jwenn nan chemen ladwati a.
32 有涵養的人，勝於勇士；克服自己的人，勝於克城的人。
Sila ki lan nan kòlè a pi bon pase pwisan yo; e sila ki gouvène lespri li a pi bon pase sila kap kaptire yon gran vil.
33 人儘可在懷中抽籤，但決斷卻在乎上主。
Tiraj osò fèt nan fon wòb; men tout desizyon ki sòti, sòti nan SENYÈ a.
