< 箴言 16 >
Chuny dhano chano gik modwaro timo, to dwoko margi aa kuom Jehova Nyasaye.
2 對自己的行為,人都自覺無瑕;但審察心靈的,卻是上主。
Yore duto mag dhano nenorene ni longʼo, to Jehova Nyasaye ema ongʼeyo mopondo mag chuny.
Ket gimoro amora mitimo e lwet Jehova Nyasaye, to chenrogi biro dhi maber.
Gik moko duto ma Jehova Nyasaye timo oseketo gikogi, kendo giko mar joricho en tho.
5 居心傲慢的,上主必厭惡;這一類的人,逃不掉懲罰。
Jehova Nyasaye odagi ji duto man-gi sunga e chunygi. Ngʼe ma malongʼo: Ok ginitony ni kum.
6 藉慈善忠誠,可補贖罪過;藉敬畏上主,可避免罪惡。
Nikech hera kod adiera ema omiyo richo otimne misango, kuom luoro Jehova Nyasaye miyo ngʼato kwedo richo.
7 世人的行徑,若中悅上主,他必使仇敵,再與他和好。
Ka yore ngʼato moro Jehova Nyasaye, to omiyo kata wasike dak kode gi kwe.
Ber bedo gi matin kod tim makare, moloyo mangʼeny kod tim ma ok kare.
9 人心裏都策劃自己的行徑;但他的步伐卻由上主支配。
E chuny dhano ochano yore, to Jehova Nyasaye ema telone ondamo mage.
10 神明的斷語,出自君王口;他口下判斷,必不致差錯。
Ruoth wuoyo kaka chik mar Nyasaye dwaro, to dhoge ok onego ndhog bura makare.
11 天秤和稱盤,屬上主所有;囊中的法碼,全由他制定。
Rapim mopogore opogore makare aa kuom Jehova Nyasaye, to gik mipimogo manie mifuke gin meke moloso.
Ruodhi mon gi timbe maricho, nikech kom mar loch obedo mana kuom tim makare.
13 正義的唇舌,為君王所喜悅;說話正直者,為君王所愛戴。
Ruodhi ohero joma wacho adiera kendo gigeno ngʼat mawacho adiera.
14 君王的震怒,是死訊的使者;但是智慧人,能平息王怒。
Mirimb ruoth en jaote mar tho, to ngʼat mariek biro hoye.
15 君王容光煥發,人即可活命;君王的恩澤,有如春雲時雨。
Ka wangʼ ruoth nenore mamor to nitiere ngima, ngʼwonone chalo gi rumbi mag koth e ndalo chwiri.
16 獲得智慧,勝於獲得黃金;獲得智慧,勝於獲得白銀。
To ber maromo nade yudo rieko moloyo dhahabu, yiero ngʼeyo tiend wach moloyo fedha!
17 正直人的行徑遠離邪惡,謹守行為的人必確保生命。
Yor ngʼat moriere tir kwedore gi richo; ngʼat manono yorene orito ngimane!
Sunga kelo masira, chuny mar ngʼayi kelo chwanyruok.
Ber bedo gi chuny mobolore e dier jochan, moloyo pogo gik moyaki gi josunga.
20 細聽勸言的,必將受益;信賴上主的,真是有福。
Ngʼato angʼata mawinjo puonj dhi maber, to ojahawi ngʼatno moketo genone kuom Jehova Nyasaye.
21 有慧心的人,被稱為哲人;溫和的口吻,更具說服力。
Ngʼat man-gi paro en ngʼat mariek, kendo weche mowacho gin mana puonj.
22 為有智識的人,智識是生命的泉源;然而糊塗愚昧,卻是愚昧人的懲罰。
Winjo wach en soko mar ngima ne jogo man kode, to fuwo kelo kum ne joma ofuwo.
23 智慧人的心,使自己的嘴靈巧,使自己的唇舌,更具說服力。
Ngʼat mariek rito weche mawuok e dhoge, kendo wechene mowinjore kelo puonj makare.
24 親切的言語,有如蜂蜜,使心靈愉快,使筋骨舒暢。
Weche mag mor chalo gi mor kich gimit ne chuny kendo gikelo ngima ni choke.
Nitie yo manenore ne dhano ni nikare, to gikone otero mana ngʼato e tho.
26 工人的胃口,催他勞作;工人的口腹,迫他工作。
Miluma ma jatich nigo miyo otiyo matek, kendo kech makaye miyo omedo tiyo matek.
Ngʼat marach chano timo timbe maricho, to wechene chalo mach mager.
Ngʼat ma timbene richo kelo mana miero, to jakwoth pogo osiepe moherore.
Ngʼat ma ja-mahundu wuondo jabute mi otere e yorno ma ok ber.
30 誰緊閉眼睛,是在策劃陰謀;誰緊咬口唇,邪惡業已完成。
Tangʼ gi ngʼat ma buonjo kodi nikech onyalo bet ni ochano timoni marach, ngʼatno maluwo dhoge ochomo timbe maricho.
31 皓首白髮,是尊榮的冠冕;只在正義的道上,方可獲得。
Lwar en osimbo mar duongʼ to iyude gi ngʼat man-gi ngima makare.
32 有涵養的人,勝於勇士;克服自己的人,勝於克城的人。
Ngʼat ma terore mos ber moloyo jalweny, ngʼat makweyo mirimbe ber moloyo ngʼat mamonjo dala maduongʼ.
Igoyo ombulu mondo ongʼe gima ditim, to kuom ngʼado weche duto Jehova Nyasaye ema tieko.