箴言 15
1 溫和的回答，平息忿怒；激昂的言語，使人動怒。
Di da ougi dunuma asaboiwane bu adole iasea, ea ougi da bu asabosa. Be bu gasa fi agoane adole iasea, ea ougi da bu heda: be ba: mu.
2 智慧者的舌，廣傳智慧；愚昧人的口，吐露愚昧。
Bagade dawa: su dunu ilia da sia: sea, asigi dawa: su hou da noga: iwane ba: sa. Be gagaoui dunu da udigili sia: daha.
3 上主的眼目，處處都在；善人和惡人，他都監視。
Hina Gode da hou huluanedafa soge huluanedafa amo ganodini ba: lala. E da adi hou ninia hamobe, noga: i amola wadela: i huluane ba: lala.
4 撫慰的言辭，有如生命樹；刻薄的言語，能刺傷人心。
Asigi sia: da esalusu iaha. Be hame asigi dodona: gi sia: da dia a: silibu goudasa.
5 愚蠢的人，輕視父親的管教；遵守規勸的，為人必精明。
Dia ada sia: be amo higasea da gagaoui. Dia hou afadenema: ne sia: be noga: le nabimu da defea.
6 在義人家裏，財產豐富；惡人的收入，必遭毀滅。
Moloidafa dunu da ilia gagui liligi amo gagulaligisa. Be se nabasu eso doaga: sea, wadela: i dunu da ilia gagui fisisa.
7 智慧人的唇，散播智識；愚昧人的心，實不可靠。
Asigi dawa: su noga: i dunu da dawa: su amo eno dunuma olelesa. Be gagaoui da amo hou olelemu hame dawa:
8 上主厭惡惡人的祭獻，卻喜悅正直人的祈禱。
Hina Gode da dunu noga: i amo ilia sia: ne gadosu hahawane dogolegele naba. Be gobele salasu amo wadela: i dunu da Ema gaguli maha, E da higasa.
9 上主厭惡惡人的道路，卻喜愛追求正義的人。
Hina Gode da wadela: i hamosu dunu ilia hamobe amo higasa. Be nowa dunu da moloidafa hou hamosea, amo dunuma E da asigisa.
10 離棄正道的，必遭嚴罰；憎恨規勸的，只有死亡。
Di da wadela: i hou hamosea, se iasu ba: mu. Di da Gode Ea afadenemusa: se iasu higasea, di da bogomu.
Hina Gode da liligi huluanedafa dawa: E da bogosu soge amo ganodini diala liligi huluane dawa: Amaiba: le, dunu da ea asigi dawa: su amo Hina Godema habodane wamolegema: bela: ? (Sheol h7585)
12 輕狂者不愛受人指責，也不願與智慧人往來。
Hi hou hidale dawa: su gasa fi dunu da afadenemusa: fada: i sia: higasa. Ilia da eno dunu (amo da ilia asigi dawa: su hou baligi dunu) ilima fada: i sia: fidimusa: hamedafa adole ba: sa.
13 心中愉快，使面容煥發；心中悲傷，精神即頹喪。
Dunu da hahawane esalea, ilia da ohohomogisa. Be ilia da: i dioi galea, ilia da gogosia: i agoane ba: sa.
14 明達人的心，尋求智識；愚昧人的口，飽食昏愚。
Noga: i asigi dawa: su dunu da eno dawa: su lama: ne hanai gala. Be gagaoui dunu da ilia hame dawa: su hou amo ganodini esalumu hahawane gala.
15 心情憂傷的，日日困坐愁城；心胸暢快的，時時如享喜宴。
Hame gagui dunu ilia esalebe logo da gasa bagade gala. Be hahawane bagade dunu da eso huluane hahawane esala.
16 少有財寶而敬畏上主，勝於富有財寶而諸多煩惱。
Dunu mogili da bagade gaguiwane esala, be mosolasu fawane ba: sa. Be hame gagui dunu amo da Hina Godema beda: iwane nodosu, da hahawane esala. Amaiba: le, ilia hou da bagade gagui dunu ilia hou baligisa.
17 有情吃蔬菜，勝於無情食肥牛。
Dilia da dilima asigi dunu ilima gilisili amola dadami fawane manu da defea. Be dilia da nimi bagade higa: i dunu ilima gilisili, ohe hu noga: idafa manu da defea hame galebe. Musa: sia: i hou da amo hou baligisa.
18 易怒的人，常引起爭端；含忍的人，卻平息爭論。
Dogo ganodini dogoloi ougi heda: sea da sia: ga gegesu gala. Be asabosu hou amoga hahawane olofosu esalusu ba: sa.
19 懶惰人的道路，有如荊棘籬笆；正直人的行徑，卻是康莊大道。
Di da hihi dabuli galea, eso huluane da: i dioi amo gasa bagade hou ba: mu. Be moloidafa hou hamosea, da: i dioi amola mosolasu hame ba: mu.
20 智慧的兒子，是父親的喜樂；只有愚昧人，輕視自己的母親。
Nowa mano da dawa: su bagade gala, e da ea ada amo nodoma: ne moloi hou hamosa. Be gagaoui mano e fawane da ea: me higasa.
21 無知的人，以愚昧為樂；明智的人，卻直道而行。
Gagaoui dunu da ilia giadofasu hou amoga nodosa. Be moloiwane dunu e da hou moloiwane hamosa.
22 缺乏考慮，計劃必要失敗；謀士眾多，策略方克有成。
Di da fada: i sia: huluane nabalu lalegaguma. Amasea, di hahawane ba: mu. Be hame lalegagusia, di da dafamu.
23 應對得當，自覺快慰；言語適時，何其舒暢!
Di da dunu eno ilima fada: i sia: sia: musa: dawa: sea, amola ili fidimusa: defele sia: sea, di da hahawane bagade ganumu.
Noga: i dawa: su dunu da logo amo da esalalalusu amoga heda: sa, amoga ahoa. Be logo da bogosu amoga gudu daha, amo logoga ilia da hame ahoa. (Sheol h7585)
25 上主將拆毀驕傲人的房屋，卻要堅定寡婦的地界。
Hina Gode da gasa fi dunu ilia diasu wadela: mu. Be E da didalo ea sogebi gagui amo ouligimu.
26 邪惡的陰謀，為上主所憎惡；溫良的言語，卻為他所喜悅。
Hina Gode da dunu ilia wadela: i asigi dawa: su bagade higasa. Be E da dunu ilia asigi sia: dasu amoma asigisa.
27 貪求財貨的，困擾自己的家庭；憎惡饋贈的，生活必能安定。
Di da ogogolewane muni lamusa: dawa: sea, dia sosogo fi da se nabasu ba: mu. Di da ogogoma: ne, hano suligili muni mae lama. Amasea, di da baligili esalumu.
28 義人的心，只默思善事；惡人的口，只吐露惡語。
Noga: i dunu da noga: le dawa: lalu fawane bu adole iaha. Be wadela: le hamosu dunu ilia hedolowane alofesa, amasea bidi hamosu da doaga: mu.
29 上主遠離惡人，卻俯聽義人的祈禱。
Amola moloidafa dunu e sia: ne gadosea, Hina Gode E da naba. Be wadela: i hou hamosu dunu da sia: ne gadosea, E da hame naba.
30 晶瑩的目光，使人心曠神怡；美好的訊息，使人筋骨壯健。
Dilia dunu ohohomogiwane esalebe ba: sea, hahawane ba: sa. Amola sia: ne adole iasu noga: idafa nabasea, hahawane gala.
31 喜聽有益生命勸戒的人，必得列於智慧人的中間。
Di da dia hou afadenema: ne sia: be amo noga: le nabasea, di da bagade dawa: su dunu agoai ba: mu.
32 避免教導的，是作賤自己；聽從規勸的，必獲得機智。
Be di da afadenema: ne sia: be amo higasea, di da dina: se nabasu lamu. Be noga: le nabasea, dia dawa: su hou da asigilamu.
33 敬畏上主，是智慧的導師；謙卑自下，是榮耀的先聲。
Hina Godema beda: iwane nodosu da dawa: lasu logo dilima diala. Di da dia hou fonobosea, dunu enoma nodosu lamu.
