箴言 10
1 智慧的兒子使父親喜樂；愚昧的兒子，使母親憂愁。
Soloumone ea malasu sia: da haguduga dedei diala: - Dunu mano e da asigi dawa: su ida: iwane galea, ea eda da hahawane ba: sa. Be gagaoui dunu mano ea hamobeba: le, ea ame da se bagade naba.
2 不義之財，毫無益處；惟有正義，救人脫免死亡。
Di da wadela: i hou hamobeba: le, liligi bagade gagusia, hahawane hame ba: mu. Be hou moloidafa hamosea, dia esalusu da gaga: i dagoi ba: mu.
3 上主不忍義人受飢，卻使惡人大失所望。
Hina Gode da moloiwane dunu ha: ma: ne hame dawa: Be E da moloiwane hame hamosu dunu amo ea hanai lamu logo hedofamu.
4 游手好閒，使人貧窮；勤奮工作，使人富有。
Di da hihi dabuli galea di da liligi hame gagui dunu esalumu. Be gasa gala hawa: hamosea, di da liligi bagade gagui agoai esalumu.
5 夏季貯蓄的，是明智的孩童；秋收酣睡的是無恥的兒子。
Noga: le dawa: su dunu, ea ha: i manu faisu eso doaga: sea, ea ha: i manu noga: le faili gilisisa. Be ha: i manu gamibi galu amo ganodini golamu da defea hame. Amo da gogosiasu liligi.
6 上主的祝福在義人頭上，災禍卻使惡人啞口無言。
Gode E da moloiwane dunu ema hahawane dogolegele hamosu dawa: Be wadela: le hamosu dunu ea sia: da ea nimi bagade wadela: i asigi dawa: su amo wamolegesa.
7 義人受人懷念祝福，惡人卻必身敗名裂。
Dunu noga: idafa amo bogosea, dunu amola uda huluane da amo dunu ilia hame gogolesa. Amola dunu nowa da hou ida: iwane hame hamosu bogosea, ilia hedolowane gogolesa.
8 心靈智慧的人，必接受命令；饒舌的愚的人，必自招喪亡。
Nowa dunu da asigi dawa: su ida: iwane galea, e da enoga sia: be noga: le naba. Nowa dunu da udigili sefe fisu sia: sea, e da wadela: lesi dagoi ba: mu.
9 走正路的，行路穩妥；走邪路的，終必敗露。
Dunu moloiwanedafa da hahawane gaga: iwane esalumu. Be wadela: i hou hamosu dunu da ea wadela: i hou wamo legemu hamedei ba: mu.
10 暗中擠眼的人，必引人煩惱；坦然規勸的人，必促進和平。
Nowa da dafawane sia: banesea, da mosolasu bagade hamosa. Be nowa da mae wamolegele gagabole sia: sea da olofosu fidima: ne hamosa.
11 義人的口，是生命的泉源；惡人的口，是殘暴的淵藪。
Moloidafa dunu ea sia: da hahawane esalalalusu hano iasu agoai gala. Be wadela: le hamosu dunu ea sia: da ea nimi bagade hou wamolegesa.
12 仇恨引起爭端，愛情遮掩一切過失。
Higasu hou amo ganodini da mosolasu bagade ba: sa. Be asigidafa hou da giadofasu huluane dedebosa.
13 有見識的口唇上，可找著智慧；棍杖只是為打缺乏智慧者的脊背。
Dunu asigi dawa: su moloiwane dawa: su dunu da hou moloi fawane olelesa. Be gasa fi gagaoui dunu da se iasu ba: mu da defea.
14 智慧的人，隱諱自己的學問；愚昧人的口，招致逼近的喪亡。
Nowa da asigi dawa: su moloiwane galea e da ea dawa: su asigilama: ne logo hogosa. Be gagaoui dunu ilia da sia: sea, mosolasu da doaga: mu agoai ba: sa.
15 富人的財富，是他自己的堅城；窮人的零落，卻是他們的貧乏。
Liligi bagade gagui dunu ilia da gagoi ganodini hahawane esala. Be hame gagui dunu ilia da wadela: lesi dagoi agoai ba: sa.
16 義人的薪金，用以維持生活；惡人的收入，卻只用來犯罪。
Noga: idafa hamosu dunu ilia da esalusu bidi lasa. Be wadela: i hamosu dunu da wadela: le hamobeba: le, e da fa: no wadela: i hou baligili hamonanumu.
17 誰遵守勸告，必走向生命之路；誰輕視規勸，必自誤入迷途。
Nowa dunu ilia da eno dunu ilia gagabole sia: nabasea, da esalusu ba: mu. Be nowa dunu da ilia wadela: i hou dodofesea da wadela: mu logoga ahoa.
18 撒謊的唇舌，必暗藏仇恨；散播謠言的，必是愚昧人。
Nowa dunu da ea eno dunuma higasu hou wamolegesea da ogogosa. Amola nowa da eno dunu eno dunuma baligidu sia: sea, amo dunu e da gagaoui agoane.
19 多言難免無過，明智的人必約束自己的唇舌。
Dia sia: bagade sia: sea, hedolowane wadela: i hou hamomu. Di da asigi dawa: su ida: iwane galea, di da ouiya: le esalebe ba: mu.
20 義人的舌，貴若純金；惡人的心，賤似草芥。
Dunu ida: iwane ea sia: amo da noga: i silifa agoane gala. Be wadela: i hamosu dunu amo ea hou amo ganodini da hamedeidafa ba: sa.
21 義人的唇舌教育群眾，愚人必因缺乏心智而死亡。
Amola dunu ida: iwane ea sia: da dunu bagohame fidisa. Be gagaoui hou da dina: fane legesu dawa:
22 使人致富的，是上主的祝福；營營的辛勞，卻無補於事。
Hina Gode da hahawane dogolegele fidibiba: le, di da bagade gaguiwane ba: mu. Be disu gasa gala hamosea fawane, bagade gaguiwane hame ba: mu.
23 愚昧人樂於作惡，明哲人樂於求智。
Wadela: i hou amoga nodosea da gagaoui agoane gala. Be bagade dawa: su dunu ilia da Bagade Dawa: su Hou amo dawa: sea, hahawane bagade ba: sa.
24 惡人畏懼的，反向他侵襲；義人的希望，終獲得應允。
Moloidafa dunu da ilia hanai amo da lamu. Be wadela: le hamosu ilia da liligi amoma ilia da baligiliwane beda: i, amo fawane lamu.
25 暴風雨一過，惡人不復存在；義人卻根深蒂固。
Isu misini fulabobe defele, wadela: le hamosu dunu da foga mini asili, hamedafa ba: mu. Be hou ida: iwane dawa: su dunu da eso huluane hahawane gaga: i dagoi ba: sa.
26 懶漢之於派遣他的人，就如醋之於牙，煙之於目。
Hihi dabuli dunu amo da dia hawa: hamoma: ne mae lama. Amasea di da hahawane hame ba: mu amola di da se nabimu galebe. E da siaboi hano dia bese wadela: sa amola dia si mobiga ga: i agoai ba: mu.
27 敬畏上主，將延年益壽；惡人的歲月，必要短縮。
Di da Godema dawa: ma, amasea di da fifi asi helemu. Wadela: le hamosu e da ea bogosu eso ilegei mae doaga: le hedolo bogosa.
28 義人的期待，終歸是喜樂；惡人的希望，終歸是失望。
Dunu moloidafa da dafawane hamoma: beyale dawa: beba: le, hahawane hou da ilima doaga: mu. Be hahawane hou da wadela: i hamosu dunu ilima hame doaga: mu.
29 上主的道路，是正人君子的保障；為作惡的人，卻是滅亡。
Hina Gode da moloidafa dunu gaga: sa. Be E da wadela: i hamosu dunu gugunufinisisa.
30 義人永不會動搖，惡人決不會久留地上。
Moloidafa dunu da eso huluane gaga: su ba: mu. Be wadela: i hamosu dunu da soge ganodini hame esalumu.
31 義人的口，散播智慧；邪惡的舌，必被剷除。
Moloidafa dunu da bagade dawa: su sia: sia: sa. Be dunu da wadela: i sia: sia: sea, ea lafi da ga: i dagoi ba: mu.
32 義人的唇，常吐雅言；惡人的口，只說邪惡。
Moloidafa dunu da asigi sia: sia: musa: dawa: Be wadela: i hamosu dunu da dunu eno se nabima: ne fawane sia: sa.
