民數記 22
1 以色列子民再起程出發，在約旦東邊的摩阿布曠野中，對著耶利哥城紮了營。
Isala: ili dunu da bu asili, Moua: be umi soge amo Yodane Hano ea eso mabe la: idi, Yeligou moilai bai bagade la: idila la: idilale diala, amogawi ilia fisisu hamoi.
2 漆頗爾的兒子巴拉克，見了以色列對阿摩黎所做的一切；
Moua: be hina bagade Ba: ila: ge (Sibo egefe), e da Isala: ili ilia hou amo A: moulaide dunuma hamoi amola ilia idi bagade nababeba: le,
3 摩阿布人十分怕這民族，因為他們眾多；摩阿布人對以色列子民大起恐慌，
e amola ea fi dunu huluane da bagadewane beda: i galu.
4 於是對米德揚的長老說：「現在這些人要吞併我們四周的一切，有如牛吃盡田間的青草」。漆頗爾的兒子巴拉克，其時正是摩阿布的君王，
Moua: be dunu da Midia: ne fi dunu ilima amane sia: i, “Bulamagau gawali da gisi bugi ganodini gisi na ebelesa, amo defele Isala: ili fi bagade da ninia liligi huluane wadela: lesimu.”
5 遂遺使者往幼發拉的河阿瑪伍人之地的培托爾去，見貝敖爾的兒子巴郎，請他說：「看，由埃及來了一個民族，遮蓋了地面，現今正住在我的對面。
Amaiba: le, hina bagade Ba: ila: ge da sia: ne iasu dunu ilia Ba: ila: me (Bio egefe, e da Bidio moilai Amoue soge Iufala: idisi Hano gadenene esalu), amo dunu ema misa: ne sia: si. Sia: ne iasu dunu da Ba: ila: ge ea sia: amane sia: si, “Di da amo liligi dawa: ma: ne na da sia: sisa. Dunu fi bagade da Idibidi sogega goeguda: misi dagoi. Amo dunu da soge huluane amoga a: i ahoa, amola ilia da ninia soge huluane lamusa: magagisa.
6 現在請你來，替我咒罵這民族，因為他們比我強大，或許這樣我能將他們擊敗，從此地趕走；因為我知道，你祝福的，必蒙祝福；你咒罵的，必蒙咒罵」。
Ilia idi da ninia idi baligi dagoi. Amaiba: le, di goeguda: misini, na fidima: ne ilima gagabusu aligima: ne ilegema. Amasea, amabela: ? ninia da ilima hasalimu amola ninia soge fisimusa: ili sefasimu. Na dawa: ! Di da dunu hahawane esaloma: ne sia: sea, ilia da hahawane esalumu, amola di da ilima gagabusu aligima: ne ilegesea, amo gagabusu da ilima aligi dialumu.”
7 摩阿布和米德揚的長老於是帶著卜金去了；到了巴郎那裏，將巴拉克的話告訴了他。
Amaiba: le, Moua: be amola Midia: ne ouligisu dunu da amo gagabusu ilegesu dabe sia: amo gaguli asili, Ba: ila: mema doaga: le, Ba: ila: ge ea sia: ema sia: ne i.
8 他回答他們說：「今夜你們在這裏過夜，我要依照上主吩咐我的話答覆你們」。這樣，摩阿布的縉紳就在巴郎那裏住下了。
Ba: ila: me da ilima amane sia: i, “Wali guiguda: golale, aya na da Hina Gode Ea nama sia: mu, amo dilima olelemu.” Amaiba: le, Moua: be ouligisu dunu da Ba: ila: me ili esalu.
9 天主來到巴郎那裏說：「與你在一起的是些什麼人﹖」
Gode da Ba: ila: mema misini, amane sia: i, “Amo dunu dili esalebe da nowa dunula: ?”
10 巴郎答覆天主說：「是摩阿布的君王，漆頗爾的兒子巴拉克，打發些人來告訴我說：
Ba: ila: me da bu adole i, “Moua: be hina bagade Ba: ila: ge da ili nama amane olelema: ne asunasi,
11 看，從埃及來了一個民族，遮蓋了地面，現在請你來替我咒罵他們，使我或許能與他們交戰，將他們驅逐」。
‘Dunu fi amo da Idibidi sogega misi da soge huluane amoga a: i ahoa. E da agoane hanai gala, amo na da gagubusu ilima aligima: ne ilegemu. Amasea, e da ilima doagala: le, gadili sefasimusa: dawa: mu.”
12 天主對巴郎說：「你不可與他們同去，你不可咒罵這，因為他們是受祝福的」。
Gode da Ba: ila: mema amane sia: i, “Amo dunu mae sigi masa! Amola Isala: ili fi dunu ilima gagabui aligima: ne mae ilegema! Bai Na da ilima hahawane dogolegele hou ilegele i dagoi.”
13 巴郎早晨起來就對巴拉克的縉紳說：「你們回本國去吧! 因為上主不許我同你們一起去」。
Golale, hahabe, Ba: ila: me da Ba: ila: ge ea sia: ne iasu dunuma asili, amane sia: i, “Dilia diasuga buhagima! Hina Gode da, na dili mae sigi masa: ne sia: i dagoi.”
14 摩阿布的縉紳就起身回到巴拉克那裏說：「巴郎不願同我們一起來」。
Amaiba: le, ilia da Ba: ila: ge ema buhagili, Ba: ila: me da ili mae sigi misa: ne sia: i amo ema olelei.
15 巴拉克於是又派比以前更多更貴的縉紳去。
Amalalu, Ba: ila: ge da sia: ne iasu dunu ilia idi da musa: asi dagoi, amo ilia hou da musa: asi hou ilia baligi, amo asunasi.
16 他們去見巴郎，對他說：「漆頗爾的兒子巴拉克這樣說：請你不要推辭到我這裏來，
Ilia da Ba: ila: mema asili, Ba: ila: ge ea sia: ema amane alofele i, “Na dima ha: giwane edegesa. Misa! Logo ga: su liligi mae dawa: ma!
17 因為我必豐富地酬謝你。凡你要的，我都照辦；只有你前來，替我咒罵這民族」。
Na da bidi bagadewane dima imunu, amola dia hanai adole ba: su huluane hamomu. Na dima ha: giwane edegesa. Misa! Amola na fidima: ne amo Isala: ili dunu fi ilima gagabui aligima: ne ilegema.”
18 巴郎答覆巴拉克的使臣說：「既使巴拉克給我滿屋的金銀，我也不能做任何大小的事，違犯上主我天主的命令。
Be Ba: ila: me da bu adole i, “Ba: ila: ge da silifa amola gouli ea hina bagade diasu ganodini amo huluanedafa nama ianoba, na da Hina Gode Ea sia: fonobahadi afae fawane giadofamu da nama hamedei gala: loba.
19 現在，請你們今夜也在這裏住下，看看上主還要什麼」。
Be dilia musa: misi dunu defele, wali gasia goeguda: esaloma. Bai na da Hina Godema bu adole ba: mu. Amabela: ? E da nama sia: eno ganabela: ?”
20 夜間天主來到巴郎那裏，對他說：「這些人既然來邀請你，你就起身同去吧! 但是你只應做我吩咐你的事」。
Amo gasia, Gode da Ba: ila: mema misini, amane sia: i, “Amo dunu da dia ili sigi masa: ne sia: musa: misi galea, defea, dia liligi momagele, ili sigi masa. Be Na hamoma: ne sia: i defele amo fawane hamoma.”
21 巴郎早晨起來，備好驢，就同摩阿布的縉紳一起去了。
Amaiba: le, hahabe, Ba: ila: me da ea dougi amo da: iya fa: le fisu amo lala: gilalu, fila heda: le, Moua: be ouligisu dunu amola sigi asi.
22 因為他起身走了，天主發了怒；上主的使者在那裏擋住他的去路。當時他騎著驢，兩個僮僕跟著。
Ba: ila: me da ahoabeba: le, Gode da ougi ba: i. Amaiba: le, Ba: ila: me da ea dougi da: iya fila heda: le, ea hawa: hamosu dunu aduna amola gilisili: logoga ahoanoba, Hina Gode Ea a: igele dunu da ea logo hedofamusa: , logo dogoa lelu.
23 那驢一看見上主的使者，持著拔出的刀站在路上，就離開正路，走入田中去了。巴郎便鞭打那驢，要牠回到路上。
Dougi da a: igele dunu gegesu gobihei bagade gaguliwane lelebe ba: beba: le, e da logo fisili, bu la: ididili sega sa: i. Ba: ila: me da ea dougi fananu, bu logoga logei.
24 以後，上主的使者又站在葡萄園間的窄路上，兩面有牆。
Amalalu, a:igele dunu da logo donoboi amo da waini efe sagai amo da igiga gagoi, amo dibiga asili, lelu.
25 那驢一見上主的使者，就緊靠著牆，將巴郎腳擠在牆上，他又打了那驢。
Dougi da a: igele ba: beba: le, logo la: idi amoga bobogala: le, Ba: ila: me ea emo da igiga gagoi amo damana fanasili gigidinai. Ba: ila: me da bu enowane dougi fai.
26 上主的使者又往前行，站在窄狹的地方，左右無路可走，
A: igele da eno ba: le gaidi asili, donoboidafa logo sogebi, la: ididili amola la: ididili baligimu hamedei sogebi, amoga lelu.
27 那驢又見上主的使者，遂扒在巴郎下；巴郎大怒，用棍杖打那驢。
Dougi da bu a: igele dunu ba: beba: le, osoboga diagudui. Ba: ila: me ea ougi bagade heda: le, e da dougi amo ea galiamoga fananu.
28 上主遂開了驢的口，對巴郎說：「我給你做了什麼﹖你竟三次打我﹖」
Amalalu, Hina Gode da dougi amoma, dunuga sia: be agoane sia: ma: ne, gasa i. Dougi da Ba: ila: mema amane sia: i, “Na da dima adi hamobela: ? Di da abuliba: le, na udiana agoane udigili fabela: ?”
29 巴郎回答那驢說：「因為你玩弄我。我若手中有刀，早殺了你」。
Ba: ila: me da bu adole i, “Bai di da na gagaoui dunu agoane ba: ma: ne, hamoi dagoi! Na da gegesu gobihei bagade gagui ganiaba, na da di medole legela: loba.”
30 那驢對巴郎說：「我不是你從起初直到今日騎的驢呢﹖平常我是否對你這樣做﹖」他回答說：「不。」
Dougi da bu adole i, “Na da dia dougi amola dia esalusu ganodini di da eso huluane nama fila heda: le ahoanusu. Na da amo hou musa: dima hamobela: ?” Ba: ila: me da bu adole i, “Hame mabu!”
31 上主遂開了巴郎的眼，使他看見了上主的使者，手持拔出的刀站在路上，他就躬身俯伏在地。
Amalalu, Hina Gode da Ba: ila: mema amo a: igele dunu gegesu gobihei bagade gaguiwane lelebe amo ba: ma: ne, e si doasi. Amalalu, Ba: ila: me da hina: odagi osoba guduli gala: lasa: i.
32 上主的使者對他說：「你為什麼三次打你的驢﹖看，是我出來擋路，因為你走的這路，在我面前的邪路。
A: igele da ema amane sia: i, “Dia abuliba: le udiana agoane dia dougi fabela: ? Na da dia logo hedofamusa: misi dagoi! Bai di da amodili masunu da defea hame galebe.
33 驢看見了我，就在我面前迴避了三次；幸虧牠迴避了我，不然我早殺了你，只留下了牠」。
Be dia dougi da na ba: lalu udiana agoane sinidigi. E da agoai hame hamosa ganiaba, na da di fane legela: loba, amola dougi hame fane legela: loba.”
34 巴郎於是對上主的使者說：「我犯了罪，因為我不知道是你站在路上阻攔我。現在，如果你以為不對，我就回去好了」。
Ba: ila: me da bu adole i, “Na da wadela: le hamoi dagoi. Di da na logo hedofamusa: logoga lelu, na da hame dawa: i galu. Be di da na bu masunu da defea hame dawa: sea, na da na diasuga buhagimu.”
35 上主的者對巴郎說：「你同這些人去吧! 但是你只應說我呆2你的話」。巴郎於是同巴拉克的縉紳一起去了。
Be a: igele da ema amane sia: i, “Di mae buhagili, amo dunu sigi masa. Be na dima adomu liligi fawane sia: ma!” Amaiba: le, Ba: ila: me da Moua: be ouligisu dunu amola bu sigi asi.
Ba: ila: ge da Ba: ila: me ea manebe sia: nababeba: le, e da A moilai bai bagade (Anone Hano bega: amola Moua: be soge alalo amoga dialu) amoga Ba: ila: me yosia: musa: asi.
37 巴拉克對巴郎說：「我不是派遺了使者去請你﹖你為什麼不到我這裏來，莫非我不能酬報你﹖」
Ba: ila: ge da Ba: ila: mema amane sia: i, “Dia abuliba: le na da musa: misa: ne sia: i amoga hame misibala: ? Dia adi dawa: bela: ? Na da dima bidi defele imunu hamedebela: ?”
38 巴拉克聽說巴郎來了，就到阿爾摩阿布──此城臨近阿爾農河邊，在國界的盡頭，───去迎接他。 巴郎答覆巴拉克說：「看，我已到你這裏來了，但我能隨便說什麼嗎﹖我只能說天主吩咐我說的話」。
Ba: ila: me da bu adole i, “Na da wali misi dagoi! Dafawanela: ? Be na da gasa hamedei. Na da Gode Ea nama sia: i liligi fawane sia: mu, amo fawane gasa gala.”
39 巴郎遂同巴拉克起身，來到了克黎雅特胡祚特。
Amalalu, Ba: ila: me amola Ba: ila: ge da Gilia: de Husode moilai amoga asili,
40 巴拉克殺了牛羊，餽送給巴郎和同他在一起的縉紳。
Ba: ila: ge da bulamagau amola sibi medole legele, amo ea hu mogili Ba: ila: me amola ouligisu dunu amo ili gilisili moma: ne ema i.
41 到了次日早晨，巴拉克領巴郎上了巴摩特巴耳去，從那裏能看到一部分以色列人民。
Golale, hahabe, Ba: ila: ge da Ba: ila: me amo Ba: imode Ba: ile (gado sogebi) amoga oule asi. Amoga, Ba: ila: me da Isala: ili fi dunu mogili ba: musa: dawa: i.
