民數記 15
1 上主訓示梅瑟說：「
Hina Gode da Mousesema hamoma: ne sia: i. E da amo sema Isala: ili dunu da soge E da ilima imunu amo ganodini noga: le fa: no bobogema: ne sia: i. Hamoma: ne sia: i da agoane,
2 你吩咐以色列子民說：你們進入了我賜給你們居住的地方時，
3 如要以牛或羊獻給上主作火祭，或作全燔祭，或作任何祭獻，或為還願，或出於自願，或因逢節期，以之作為悅樂上主的馨香祭，
“Bulamagau gawali, sibi gawali sibi o goudi da Hina Godema Gobei Iasu (Wadela: i Hou Dabe Ima: ne Iasu) o dafawane ilegele sia: i hahamoma: ne gobele salasu o udigili iasu o Godema nodoma: ne lolo Nasu iasu amo Hina Godema imunu da defea. Hina Gode da amo ha: i manu iasu gabusiga: agoane hahawane naba.
4 獻祭的人應給上主加獻十分之一「厄法」細麵，調和四分之一「辛」油，作為素祭。
Nowa da sibi o goudi Hina Godema Gobei Iasu hamoma: ne gaguli masea, e da ohe afae gaguli masea, gilisili gilogala: me afae falaua amola olife susuligi lida afae amola waini hano lida afae gaguli misa: ne sia: ma.
5 此外，為全燔祭或為任何祭獻，還應奠上酒：為每隻公羔羊，奠四分之一「辛」酒。
6 如果是隻公綿羊，應加獻十分之二「厄法」細麵，調和上三分之一「辛」油，作為素祭；
Sibi gawali iasea, falaua gilogala: me aduna amola olife susuligi 1 1/2 lida (gala: ine iasu) amola waini hano 1 1/2 lida gaguli misa: ne sia: ma. Hina Gode da amo iasu ea gabusiga: hahawane naba.
7 再奠上三分之一「辛」酒，作為悅樂上主的馨香祭。
8 如果你以一隻牛犢獻作全燔祭或任何祭獻，或為還願，或獻與上主作和平祭，
Dilia bulamagau gawali gobei iasu o dafawane ilegei sia: hahamoma: ne o Hahawane Gilisili Olofole Iasu Hina Godema iasea,
9 除牛犢外，還應加獻十分之三「厄法」細麵，調和上半「辛」油，作為素祭；
gala: ine iasu amo falaua3 gilogala: me amola olife susuligi 2 lida amola waini hano 2 lida gilisili ima. Amo gobele salasu ea gabusiga: amo Hina Gode da hahawane naba.
10 再奠上半「辛」酒，作為悅樂上主的馨香火祭。
11 每獻一頭公牛，或一隻公綿羊，或一隻公羔羊，或一隻公山羊，都應照此而行；
Amola bulamagau gawali o sibi gawali o sibi o goudi iasea, amo liligi gilisili ima.
12 你們所獻的數目無論多少，為每一隻都應照此而行。
Ohe afae iasu baligisia, gilisili iasu amola amo defele baligili ima.
13 本地人不論誰，獻悅樂上主的馨香火祭時，都應這樣行。
Isala: ili dunudafa da ha: i manu iasu Hina Gode ea gabusiga: hahawane nabima: ne amo iasea, agoane ima: ne sia: ma.
14 幾時一個與你們同住的，或與你們的後代同住的外方人，願獻悅樂上主的馨香火祭，你們怎樣行，他也應怎樣行。
Amola ga fi dunu dilia fi amo ganodini esala (eso huluane esaloma: ne o sofe misi fawane), e da Hina Godema gabusiga: hahawane nabima: ne ha: i manu iasu iasea, e amola da amo hamoma: ne sia: i defele hamomu.
15 全會眾，不論是為你們，或為與你們同住的外方人，只有一樣的規定；這為你們世世代代，是一永遠的規定：在上主面前你們與外方人一樣；
Isala: ili dunu amola ga fi dilia fi amo ganodini esala dilia amo hamoma: ne sia: i mae fisili, eso huluane hamonanoma: mu. Dilia Isala: ili dunu amola ga fi dunu da hisu hame - Hina Gode da dilia huluane defele ba: sa.
16 為你們和與你們同住的外方人，只有一種法律，只有一種制度。」
Hamoma: ne sia: i amola malasu da dili huluane defele agoane dialumu.
17 上主訓示梅瑟說：「
Hina Gode da Mousesema eno hamoma: ne sia: i. E da amo hamoma: ne sia: i Isala: ili dunu da soge E da ilima imunu amo ganodini noga: le fa: no bobogema: ne sia: i. Hamoma: ne sia: i da agoane.
18 你吩咐以色列子民說：幾時你們進入了我引你們去的地方，
19 吃那地方的食糧時，應拿一分獻給上主作禮品：
Ha: i manu Ga: ina: ne sogega heda: i amo nasea, mogili amo Hina Godema imunusa: la: ididili ligisima.
20 由初熟的麥麵團中，獻一個餅作禮品，有如奉獻纔從禾場打下之物一樣。
Dilia agi gobesea, bisili ga: gi gagoma gaheabolo amoga hamoi, amo Hina Godema iasudafa hamoma: ne ima. Amo Ema iasea, gagoma dilia faili daba sali, amo iasu defele Ema ima.
21 你們世世代代，應從初熟麥麵團中取出，獻給上主作禮品。
Dilia amo agi gobei iasu amo eso huluane mae fisili sema agoane hamonanoma: mu.
22 如果你們誤犯了過失，而沒有遵行上主向梅瑟所吩咐的某條誡命，
Be dunu da mae hanane amola mae dawa: le, sema amo Hina Gode da Mousesema i, amo mogili hame hamosea,
23 即上主藉梅瑟向你們所吩咐的，由上主出命之日起，直到你們世世代代，
amola eso enoga hobea, Isala: ili dunu fi da Hina Gode Ea Mousesema sia: i liligi amo hame hamosea,
24 那麼，如果是會眾出於無心誤犯了過失，全會眾應獻一公牛犢當全燔祭，作為悅樂上主的馨香祭，並依照禮規獻素祭和奠酒禮，再獻一公山羊作贖罪祭。
ilia hame dawa: beba: le, giadofale hamoi galea, agoane hamoma. Ilia da bulamagau gawali gobei iasu (Hina Gode da gabusiga: agoane hahawane nabima: ne) gobele salima: ne sia: ma. Amoga ilia da gala: ine iasu amola waini iasu sema defele imunu. Amola amoga ilia da goudi gawali Wadela: i Hou Gogolema: ne Olofoma: ne Iasu gilisimu.
25 司祭應為以色列子民全會眾行贖罪禮，他們即可獲得赦免，因為這是無心之過。當他們為這無心之過，給上主奉獻了火祭，並在上主面前獻了贖罪祭後，
Gobele salasu dunu da Isala: ili fi dodofema: ne hou hamonanu, ilia wadela: i hou da gogolema: ne olofoi dagoi ba: mu. Bai ilia da mae dawa: le giadofai amola ilia Wadela: i Hou Gogolema: ne Olofoma: ne Iasu ilia da Ha: i Manu iasu agoane Hina Godema i.
26 以色列子民全會眾以及住在你們中的外方人，都獲得赦免，因為全人民犯了無心之過。
Isala: ili fi dunu huluane amola ga fi ilia gilisisu ganodini esala da gogolema: ne olofosu ba: mu. Bai dunu huluanedafa da amo giadofasu hamoi dagoi.
27 如果是一人出於無心犯了罪，應獻一隻一歲的母山羊作贖罪祭。
Dunu afae fawane da mae dawa: le giadofasea, e da ode afae lalelegei goudi aseme amo Wadela: i Hou Gogolema: ne Olofoma: ne Iasu amo ima: mu.
28 司祭為這犯無心之過的人，在上主面前行贖罪禮，因為他由於無心犯了罪；為他行了贖罪禮，他即可獲得赦免。
Gobele salasu dunu da oloda amoga asili, amo dunu ea wadela: i hou fadegama: ne, wadela: i hou dodofesu hou hamomu. Amasea, amo dunu da gogolema: ne olofoi dagoi ba: mu.
29 凡以色列子民，不拘是本地人或住在你們中的外方人，對誤犯過失的人，只有一條法律。
Dunu huluanedafa, Isala: ili dunudafa o ga fi Isala: ili ganodini misi esala, e da mae dawa: le giadofasea, da amo sema hamomu.
30 但如果一人，不論是本地人，或是外方人，敢大膽妄為，侮辱上主，這人應由民間剷除；
Be nowa dunu, Isala: ili dunudafa o ga fi Isala: ili fi ganodini misi esala, da hi dawa: i amoane wadela: i hou hamosea, e da Hina Gode Ea hou higabeba: le, medole legei dagoi ba: ma: mu.
31 因為他輕視了上主的話，違犯了他的誡命，這人應被除滅，應自負罪債。」
Bai e da Hina Gode Ea sia: i liligi higale, Ea sema afae hame hamoi. E da hi giadofale hamobeba: le, bogosu ba: mu.
32 以色列子民尚在曠野的時候，遇見一人在安息日拾柴，
Eso afaega, Isala: ili dunu fi da wadela: i hafoga: i sogega esaloba, dunu afae da Sa: bade esoga lalu habelalebe ba: i.
33 遇見他拾柴的人，就帶他到梅瑟及亞郎和全會眾前；
Ilia da amo dunu Mousese, Elane amola Isala: ili fi gilisisu amoga oule misi.
34 他們將他押在看守所內，因為尚未指明應如何處置他。
Ilia da amo dunu mae hobeama: ne, sosodo ouligisu dunuga ouligima: ne sia: i. Bai ilia da amo dunuma adi hou hamoma: bela: le gogolei.
35 那時上主對梅瑟說：「這人應處死刑，全會眾應在營外用石頭將他砸死。」
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Amo dunu medole legema! Isala: ili fi dunu huluanedafa da amo dunu fisisu gadili oule asili igiga gala: le, medole legema: ne sia: ma.”
36 全會眾遂拉他到營外，用石頭砸死他，照上主對梅瑟所吩咐的。
Amaiba: le, Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i defele, Isala: ili fi dunu huluane da amo dunu fisisu gadili oule asili, igiga gala: le, medole legei.
37 上主訓示梅瑟說：「
Hina Gode da Mousesema amane sia: i,
38 你吩咐以色列子民，命他們世世代代，在自己衣邊上做上繸頭；衣邊的每個繸頭，應用紫繩繫著。
“Isala: ili dunuma amane sia: ma, ‘Dilia abula hegomai fe amoga sosofe nodomema. Sosofe huluane amoga haisewe efe la: gima. Eso huluane mae fisili, amo hou hamonanoma: ma.
39 這繸頭是為叫你們一看見，就想起上主的誡命，依照遵行，免得你們隨從心中和眼目的慾望，而放縱淫亂。
Amo sosofe ilia bai da Na sema bu dawa: ma: ne dialumu. Amo ba: sea, dilia da Na sema bu dawa: le, nabawane hamomu. Amasea, dilia da Nama fa: no bobogesu fisili, dilia hanai amoga fa: no bobogesu amo hamedafa hamomu.
40 這樣，你們必對我的一切誡命，懷念不忘，依照遵行；這樣在你們的天主面前，你們常是聖潔的。
Sosofe ba: sea, dilia da Na sia: i liligi huluane noga: le hamoma: ne bu dawa: mu. Amola, dilia da dafawane Na: fi dunu fawane esalumu.
41 我上主是你們的天主，我領你們出埃及是為作你們的天主：我上主是你們的天主。」
Na da dilia Hina Gode! Na da dilia Gode esaloma: ne, dili Idibidi sogega fisili masa: ne, ga oule asi. Na da Hina Gode!”
