尼希米記 9
1 同月二十四日，以色列子民都聚集起來，守齋禁食，穿粗毛衣，頭上頂著灰土。
Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.
2 以色列的苗裔，同一切外方人的子孫分開之後，便站起來，坦白承認自己的罪過。和祖先的罪惡。
И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.
3 他們各站在自己的地方，三小時之久，誦讀他們天主的法律書；又三小時之久，承認了自己的罪過，跪拜了上主，他們的天主。
И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.
4 肋未人耶叔亞、彼奴依、卡德米耳、舍巴尼雅、步尼、舍勒彼雅、巴尼、和革納尼，站在高處，大聲呼號上主，他們的天主。
А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.
5 隨後肋未人耶叔亞、卡德米耳、巴尼、哈沙彼雅、曷狄雅、舍巴尼雅、培塔希雅說道：「起來! 你們應讚頌上主我們的天主，從永遠直到永遠! 」眾人便讚頌他光榮的聖名，因此名遠超一切稱頌和讚美。
И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века: и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.
6 厄斯德拉祈禱說：「唯獨你是上主，是你創造了天，天上的天，和天上的一切軍旅，地和地上的一切，海和海中的一切，是你使一切生存；天上的軍旅常在你前跪拜。
Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.
7 上主，你就是那揀選亞巴郎，領他離開加色丁烏爾，給他起名叫阿貝辣罕的天主。
Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;
8 你見他的心對你忠實，就與他立約，把客納罕人、赫特人、阿摩黎人、培黎齊人、耶步斯人和基爾加士人的土地，賜給了他的後裔；你履行了你的諾言，因為你是正義的。
И нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.
9 你垂顧了我們祖先在埃及的困苦，俯聽了他們在紅海旁的呼聲，
Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;
10 遂對法郎和他所有的臣僕，以及他國內所有的民眾，行了奇蹟異能，因為你知道，他們怎樣任性傲慢地，對待了我們的祖先，因而你獲得了大名，直至今日。
И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.
11 你在我們祖先面前，分開了海，使他們在海中乾地路過，卻把追趕他們的人，拋入深淵，有如把一塊石頭拋入怒潮。
И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.
12 日間你用雲柱領導，夜間你用火柱光照他們所走的路。
И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.
13 你降臨西乃山上，從天上向他們施救，賜給了他們公正的條例、真理的法律、美好的規矩及誡命；
И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.
14 你令他們知道，你神聖的安息日，藉著你的僕人梅瑟，向他們頒佈了規矩、誡命和法律。
И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.
15 你從天上賜下食物，給他們充飢；使岩石中流出清泉，給他們解渴；命令他們去佔領，。你曾舉手誓許賜與他們的土地。
И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.
16 但是他們，我們的祖先，任性妄為，硬著脖子，不肯聽從你的命令。
Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.
17 他們拒絕聽命，忘卻了你在他們中間所行的奇蹟，硬著脖子，立了首領，要回到埃及去當奴隸。但你是寬大為懷，仁愛慈悲，緩於忿怒，富於慈愛的天主，並未拋棄他們；
Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.
18 甚至連他們鑄了一個牛犢說：「這是領你出埃及的天主! 」犯了褻瀆的大罪時，
И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,
19 你因你無限的仁慈，也沒有將他們拋棄在曠野中；日間在路上領導他們的雲柱，夜間為他們光照道路的火柱，仍沒有離開他們。
Ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.
20 你賜下你溫和的風，使他們甦醒，並沒有將「瑪納」扣住，不給他們充飢，仍賜下了水為他們解渴。
И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.
21 四十年之久，你在曠野照顧他們，使他們一無所缺；他們的衣服沒有穿破，他們的腳也沒有腫脹。
И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.
22 你將各國和眾民交給了他們，將各個角落分給了他們，他們遂佔領了赫市朋王息紅，和巴商王敖格的土地。
И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевим, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;
23 你使他們的子孫繁衍，有如天上的繁星，領他們道你誓許與他們的祖先，要去佔領的土地，
И умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.
24 他們的子孫便去佔領了那地方；你使那地方的居民客納罕人，屈服在他們面前，將他們的君王和地方上的人民，交在他們的手中，任他們隨意處置。
И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.
25 他們攻取了堅固的城池，和肥沃的土地，奪得了滿藏寶物的房舍、掘好的井、葡萄園、橄欖園和豐富的果林；他們都吃得飽滿，身體肥胖，安逸享樂，這都是因你無量的慈善。
И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.
26 但是，他們竟抗命背叛了你，將你的法律置諸背後，殺了那些警戒他們，勸他們歸順於你的先知；他們竟犯了這褻瀆的大罪，
Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.
27 因此你把他們交在仇人的手中，受人迫害。他們遭遇迫害時，一呼求你，你就由天上俯聽了他們，照你無限的仁慈，打發救援者，由仇人手中救出他們；
Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.
28 然而他們一享平安，便又去做惡背叛你，因此你又把他們拋在他們敵人手中，受他們的管轄；幾時他們再回心轉意呼號你，你就再由天上俯聽他們，照你無限的仁慈拯救他們。
Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.
29 你曾警告他們轉向你的法律，但是他們仍恣意妄行，不聽從你的命令，違反你的典章，－人若遵行，必因此而生活，－扭轉倔強的肩膀，硬著脖子，不願服從。
И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.
30 你多年來容忍他們，藉先知和以你的精神，警戒他們，但他們仍不聽從，所以你將他們交在異方人民手中。
И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.
31 但因你無限的仁慈，你沒有消滅他們，也沒有拋棄他們，因為你是博愛仁慈的天主。
Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.
32 現在，我們的天主! 遵守信約，保持仁愛，偉大、全能和可畏的天主! 請不要把我們、我們的君王、我們的首長、我們的司祭、我們的先知、我們的祖先和你的全民眾，從亞述王時代直到今日所遭遇的一切迫害，看作小事。
Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.
33 你使這一切降在我們身上，是公義的，因為你所行的是忠義，而我們所行的是邪惡。
Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.
34 我們的君王、我們的首領、我們的司祭和我們的祖先，實在都沒有遵行你的法律，也沒有聽從你的命令和你警戒他們的勸告。
И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.
35 他們在你賜給他們的國土上和許多幸福中，在你擺在他們面前的廣大而肥沃的土地上，並沒有侍奉你，也沒有放棄他們的惡行。
Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.
36 我們今天竟成了奴隸! 看，我們在你賞給我們祖先吃那裏的果實和出產的土地上，作了奴隸!
Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.
37 為了我們的罪過，那豐富的出產歸於你派定來管轄我們的君王，他們隨意處置了我們的肉體和我們的牲畜；我們實在是處在極大的困苦中! 」
И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.
38 鑑於這一切，我們立了盟約，也寫了出來；我們的族長、我們的肋未人和司祭，也在上面蓋了印。
А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.
