尼希米記 5
1 那時，在人民和他們的婦女中，發生了喊冤的大聲音，控告自己的猶太同胞。
И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.
2 有人喊說：「我們應以我們的兒女作質，換取食糧，吃飯生活。」
Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.
3 另有人喊說：「我們必須典當我們的田地、葡萄園和房屋，為在飢荒之中獲得食糧。」
Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.
4 還有人喊說：「我們應抵押我們的田地和葡萄園，去借錢給王納稅。
Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.
5 然而我們的肉體與我們同胞的肉體一樣，我們的孩子與他們的孩子也相同，但我們必須叫我們的兒女去作奴婢，且有些女兒已做了奴婢；我們現下一無所能，因為我們的田地和葡萄園，已屬於別人了。」
А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.
6 我一聽了他們的哀訴和這樣的話，很是悲憤。
Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.
7 我考慮之後，遂譴責那些權貴和長官，向他們說：「你們每人竟向告自己的同胞索取重利。」為譴責他們，我召集了大會，
И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.
8 向他們說：「我們已費盡力量，贖回來了那些被賣給異民作奴隸的猶太同胞，難道你們又要賣你們的同胞，叫我們贖回來嗎﹖」他們不出聲，也不知如何回答。
И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.
9 我接著說：「你們作的這事實在不對! 為避免異民—我們仇敵的辱罵，你們豈不應懷著敬畏我們天主的心行事嗎﹖
И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?
10 我和我的兄弟以及我的僕人，也都借給了他們銀錢和食糧。好罷! 我們都免除他們這債務罷!
И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.
11 今天就應當歸還他們的田地、葡萄園、橄欖園和房屋，並歸還由借給他們的銀錢、食糧、酒、油所獲得的重利。」
Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.
12 他們答說：「我們都歸還給他們，不向他們索求什麼；你怎麼說；我們就怎麼行。」接著我叫了司祭來，另那些人起誓，按這話去行。
А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.
13 我又拂拭衣襟說道：「願天主把一切不守這諾言的人，由他的房舍和他的財產中如此拂拭下去，直到將他拂拭淨盡。」全會眾都答說：「阿們。」同時又稱頌了上主。人民都履行了諾言。
И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.
14 此外，自從我被任命為猶大省長之日起，即自阿塔薛西斯王二十年至三十二年，十二年之久，我和我的兄弟從未食過省長的俸祿。
И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.
15 但是，在我以先的前任省長，苛待民眾，每天由民眾取四十「協刻耳」銀子，作為俸祿，並且他們的臣僕還壓迫民眾；而我因敬畏天主，並未如此行事。
А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.
16 雖然我也從事修建城垣的工程，但並未購置過田產；我的僕人也都聚集在那裏工作。
Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.
17 有一百五十個猶太人和官員，在我那裏吃飯，還有從我們四周異民中，來到我們這裏的人。
И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.
18 每一天應備辦一頭牛，六隻肥羊和各種飛禽，這些都由我負擔；每天又要備置大量的酒；雖然如此，我仍未索求省長的俸祿，服役的事已為這民眾夠重的了。
И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.
19 我的天主! 請記念我! 記念我為這民眾所行的一切，使我蒙福。
Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.
