尼希米記 5
1 那時，在人民和他們的婦女中，發生了喊冤的大聲音，控告自己的猶太同胞。
Velika se vika digla među ljudima i ženama protiv njihove braće Židova.
2 有人喊說：「我們應以我們的兒女作質，換取食糧，吃飯生活。」
Jedni su govorili: “Zalažemo svoje sinove i kćeri da bismo mogli nabaviti pšenice te jesti i živjeti.”
3 另有人喊說：「我們必須典當我們的田地、葡萄園和房屋，為在飢荒之中獲得食糧。」
Drugi su govorili: “Zalažemo svoja polja, vinograde svoje i kuće svoje da bismo mogli nabaviti pšenice za vrijeme gladi.”
4 還有人喊說：「我們應抵押我們的田地和葡萄園，去借錢給王納稅。
Drugi su opet govorili: “Moramo uzaimati novac na polja svoja i vinograde da bismo mogli isplatiti kraljeve namete.
5 然而我們的肉體與我們同胞的肉體一樣，我們的孩子與他們的孩子也相同，但我們必須叫我們的兒女去作奴婢，且有些女兒已做了奴婢；我們現下一無所能，因為我們的田地和葡萄園，已屬於別人了。」
Tijelo je naše kao tijelo braće naše, sinovi su naši kao i njihovi, a mi moramo predavati u ropstvo svoje sinove i kćeri; među našim kćerima neke su već robinje! A mi ne možemo ništa jer polja naša i vinograde drže drugi.”
6 我一聽了他們的哀訴和這樣的話，很是悲憤。
Razljutio sam se veoma kad sam čuo njihovu viku i te riječi.
7 我考慮之後，遂譴責那些權貴和長官，向他們說：「你們每人竟向告自己的同胞索取重利。」為譴責他們，我召集了大會，
Pošto sam u sebi promislio, prekorio sam velikaše i odličnike riječima: “Vi namećete teret svojoj braći!” I sazvao sam protiv njih velik zbor.
8 向他們說：「我們已費盡力量，贖回來了那些被賣給異民作奴隸的猶太同胞，難道你們又要賣你們的同胞，叫我們贖回來嗎﹖」他們不出聲，也不知如何回答。
I rekao sam: “Mi smo, koliko smo mogli, otkupili svoju židovsku braću koja bijahu prodana poganima. A sada vi prodajete svoju braću da bismo ih otkupili!” Svi su šutjeli i nitko nije odgovorio.
9 我接著說：「你們作的這事實在不對! 為避免異民—我們仇敵的辱罵，你們豈不應懷著敬畏我們天主的心行事嗎﹖
Nastavio sam: “Nije dobro to što činite. Ne treba li da hodite u strahu Boga našega da se tako uklonimo ruglu neprijateljskih naroda?
10 我和我的兄弟以及我的僕人，也都借給了他們銀錢和食糧。好罷! 我們都免除他們這債務罷!
I ja, i moja braća, i moji momci davali smo im novaca i žita. Ali smo im dug oprostili.
11 今天就應當歸還他們的田地、葡萄園、橄欖園和房屋，並歸還由借給他們的銀錢、食糧、酒、油所獲得的重利。」
Vratite im i vi još danas njihova polja, vinograde, maslinike i kuće njihove i oprostite im postotak u novcu, u žitu, u vinu, u ulju, što ste im ga nametnuli.”
12 他們答說：「我們都歸還給他們，不向他們索求什麼；你怎麼說；我們就怎麼行。」接著我叫了司祭來，另那些人起誓，按這話去行。
A oni odgovoriše: “Vratit ćemo; nećemo od njih ništa tražiti. Učinit ćemo kako si rekao.” Tada pozvah svećenike i naredih neka se zakunu da će učiniti kako su obećali.
13 我又拂拭衣襟說道：「願天主把一切不守這諾言的人，由他的房舍和他的財產中如此拂拭下去，直到將他拂拭淨盡。」全會眾都答說：「阿們。」同時又稱頌了上主。人民都履行了諾言。
Zatim istresoh skute svoje odjeće govoreći: “Neka Bog ovako istrese iz vlastite kuće i imanja svakog čovjeka koji se ne bude držao ovog obećanja! Tako bio istresen i ispražnjen!” A sav zbor odgovori “Amen!” hvaleći Jahvu. I narod je učinio prema ovom dogovoru.
14 此外，自從我被任命為猶大省長之日起，即自阿塔薛西斯王二十年至三十二年，十二年之久，我和我的兄弟從未食過省長的俸祿。
I od dana kad mi je kralj naredio da budem upravitelj u zemlji Judinoj, od dvadesete do trideset i druge godine kraljevanja Artakserksa, za dvanaest godina ja i moja braća nismo nikada jeli upraviteljskog kruha.
15 但是，在我以先的前任省長，苛待民眾，每天由民眾取四十「協刻耳」銀子，作為俸祿，並且他們的臣僕還壓迫民眾；而我因敬畏天主，並未如此行事。
Ali prijašnji upravitelji, moji prethodnici, ugnjetavahu narod: svakoga su dana od njega uzimali četrdeset šekela srebra za kruh; i njihove su sluge ugnjetavale narod. A ja nisam nikada tako činio, zbog straha Božjega.
16 雖然我也從事修建城垣的工程，但並未購置過田產；我的僕人也都聚集在那裏工作。
Čak sam se jednako držao posla oko zida i nisam kupio ni jedne njive! Svi su moji momci bili ondje okupljeni na poslu.
17 有一百五十個猶太人和官員，在我那裏吃飯，還有從我們四周異民中，來到我們這裏的人。
Za mojim su stolom jeli Židovi i odličnici, njih stotinu i pedeset na broju, osim onih koji su k nama dolazili iz okolnih naroda.
18 每一天應備辦一頭牛，六隻肥羊和各種飛禽，這些都由我負擔；每天又要備置大量的酒；雖然如此，我仍未索求省長的俸祿，服役的事已為這民眾夠重的了。
Svakoga se dana o mom trošku pripremalo jedno goveče, šest biranih ovaca i peradi; svakih deset dana donosilo se obilje vina za sve. A opet nisam nikada tražio upraviteljskog poreza na kruh, jer je narod već bio teško opterećen.
19 我的天主! 請記念我! 記念我為這民眾所行的一切，使我蒙福。
Spomeni se, Bože moj, za moje dobro svega što sam učinio ovome narodu!
