< 馬太福音 26 >
Kane Yesu osetieko wacho wechegi duto, nowachone jopuonjrene niya,
2 「你們知道:兩天以後就是逾越節,人子要被解送,被釘在十字架上。」
“Kaka ungʼeyo, odongʼ ndalo ariyo kende mondo chiengʼ Pasaka ochopi, kendo Wuod Dhano ibiro chiwo mondo ogur.”
3 司祭長和民間長老,都聚集在叫蓋法的司祭的庭院內,
Eka jodolo madongo gi jodong oganda nochokore e dala jadolo maduongʼ, mane nyinge Kaifas,
kendo negichano mondo gimak Yesu e yo moro malingʼ-lingʼ mondo ginege.
5 但是他們說:不可在慶節期內,免得民間發生暴動」。
To negiwacho niya, “Kik watim kamano kinde nyasi, nono to ji ogomo.”
Kane oyudo Yesu ni Bethania e dala ngʼat moro miluongo ni Simon ja-dhoho,
7 有一個女人拿著一玉瓶貴重的香液來到耶穌跟前,倒在正坐席的耶穌的頭上。
dhako moro nobiro ire gi chupa mar alabasta, mopongʼ gi mo mangʼwe ngʼar kendo ma nengone tek, kendo noole duto e wiye sa ma nobet kochiemo e mesa.
Ka jopuonjre noneno mano, ne gisin, mi giwacho niya, “Morni iketho malit kayiem nangʼo?
Donge morni ne inyalo loke pesa e nengo mamalo mondo omi jodhier pesago.”
10 耶穌知道了,就對他們說:「你們為什麼叫這個女人難受? 她在我身上原是作了一件善事。
To kaka Yesu nongʼeyo pachgino, nowachonegi niya, “Uchando dhakoni nangʼo? Osetimona gima ber miwuoro.
11 你們常有窮人同你們在一起,於我,你們卻不常有。
Joma odhier ubiro bedogo kinde duto to an ok ubi siko ka un koda ndalo duto.
Kane oolo mo mangʼwe ngʼarno e ringra, notimo kamano mondo oikago ne ik.
13 我實在告訴你們:將來在全世界,這福音無論傳到那裏,必要述說她所作的事,來記念她。」
Awachonu adier ni kamoro amora ma noyalie Injilini e kind ogendini duto mag piny, gima dhakoni otimo bende nohul, kiparego.”
14 隨後,那十二人中之一,名叫猶達斯依斯加略的,去見司祭長,
Eka achiel kuom ji apar gariyogo, mane iluongo ni Judas Iskariot, nodhi ir jodolo madongo,
15 說:「我把他交給你們,你們願意給我什麼? 」他們約定給他三十塊銀錢。
mopenjogi niya, “Angʼo mubiro miya ka achiwe e lwetu?” Omiyo ne gikwanone pesa mamingli mag fedha piero adek.
Chakre chiengʼno kadhi nyime Judas nochako manyo kinde maber mar kete e lwetgi.
17 無酵節的第一天,門徒前來對耶穌說:「你願意我們在那裏,給你預備吃逾越節晚餐?」
Odiechiengʼ mokwongo mar nyasi mar makati ma ok oketie Thowi, jopuonjre nobiro ir Yesu mopenje niya, “Idwaro mondo wadhi waikni kama ichame Pasaka kanye?”
18 耶穌說:「你們進城去見某人,對他說:師父說:我的時候近了,我要與我門徒在你那裏舉行逾越節。」
Nodwoko niya, “Dhiuru ei dala maduongʼ ir ngʼat moro kendo uwachne ni, ‘Japuonj wacho niya, sana mane ochanna chiegni chopo, omiyo abiro timo nyasi mar Sap Pasaka kod jopuonjrena e odi.’”
19 門徒就照耶穌吩咐他們的作了,預備了逾越節晚餐。
Omiyo jopuonjre notimo kaka Yesu nochikogi kendo negiiko Sap Pasaka.
Kane ochopo godhiambo, Yesu nobet kachiemo kaachiel gi jopuonjre apar gariyogo.
21 他們正吃晚餐的時候,耶穌說:我實在告訴你們:你們中有一個人要出賣我。」
To kane oyudo gichiemo, nowacho niya, “Awachonu adier ni achiel kuomu biro ndhoga.”
22 他們非常憂悶,開始各自對衪說:「主,難道是我嗎?」
Chunygi nodoko malit ahinya, kendo negichako wachone moro ka moro niya, “Ruoth, dobed an koso?”
23 耶穌回答說:「那同我一起把手蘸在盤子裏的人要出賣我。
Yesu nodwokogi niya, “Ngʼat machiemo koda e tawo achiel biro ndhoga.
24 人子固然要按照指著他所記載的而去,但是出賣人子的那人卻是有禍的,那人若是沒內有生,為他更好。」
Wuod Dhano biro dhi adier mana kaka nondiki kuome. To ngʼat mandhogo Wuod Dhano none malit! Dine obedo maber moloyo kane ok onywole.”
25 那要出賣衪的猶達斯也開口問耶穌說:「辣彼,難道是我嗎? 」耶穌對他說:「你說的是。」
Eka Judas, ngʼat mane biro ndhoge nowacho niya, “Rabi, dobed an koso?” Yesu nodwoko niya, “Ee, en in.”
26 他們正吃晚餐的時候,耶穌拿起餅來,祝謝了,擘開遞給們徒說:「你們拿去吃吧!這是我的身體。」
Kane oyudo gichiemo, Yesu nokawo makati kendo bangʼ goyo erokamano, nongʼinge momiyo jopuonjrene, kowacho niya, “Kawuru, chamuru; ma en ringra.”
27 然後又拿起杯來,祝謝了,遞給他們說:「你們都由其中喝吧!
Bangʼe nokawo kikombe mi ogoyo erokamano bangʼe omiyogi kowacho niya, “Madhuru gima ni e iye, un duto.
Ma e remba mar singruok, mochwer ne ji mangʼeny mondo okel warruok kuom richo.
29 我告訴你們:從今以後,我不再喝這葡萄汁了,直到在我父的國裏那一天,與你們同喝新酒。」
Anyisou ni ok anamadh olemb mzabibuni kendo, chakre kawuono nyaka chop odiechiengʼno ma anamadhee manyien, kaachiel kodu, e pinyruoth mar Wuora.”
Kane gisewero wend pak, ne giwuok gidhi nyaka e Got Zeituni.
31 那時,耶穌對他們說:「今夜你們都要為我的緣故跌倒,因為經上記載:『我要打擊牧人,羊群就要四散。』
Eka Yesu nonyisogi niya, “Otienoni un duto ubiro ringo uweya, nimar ondiki niya, “‘Abiro goyo jakwath, mi kweth mag rombe noke.’
To bangʼ ka asechier to anatelnu adhi Galili.”
33 伯多祿卻回答衪說:「既使眾人都要因仔的緣故跌倒,我決不會跌倒。」
Petro nodwoko niya, “Kata ka ji duto oringo oweyi to an ok abi weyi.”
34 耶穌對他說:「我寶在告訴你:今夜雞叫以前,你要三次不認我。」
Yesu nodwoko niya, “Awachoni adier ni otienoni, kapok thuon gweno okok, wangʼ inikweda nyadidek.”
35 伯多祿對衪說:「即便我該你一起死,我也決不會不認你。」眾門徒也都這樣說了。
To Petro nowacho koramo niya, “Kata ka ochuno ni nyaka atho kodi, to ok abi kwedi ngangʼ.” Kendo jopuonjre mamoko duto bende nowuoyo machalre gi Petro.
36 髓後,耶穌同他們來到一個名叫革責瑪尼的莊園裏,便對門徒說:「你們坐在這裏,等我到那邊去祈禱。」
Eka Yesu nodhi gi jopuonjrene nyaka kama iluongo ni Gethsemane, kendo nowachonegi niya, “Beduru ka kapod adhi nyime kucho mondo alam.”
37 遂帶了伯多祿和載伯德的兩個兒子同去,開始憂愁恐怖起來,
Nokawo Petro kod yawuot Zebedi ariyo modhigo, eka nochako bedo gi kuyo kod paro mangʼeny.
38 遂對他門說:我的心靈憂悶得要死,你們留在這裏同我一起醒寤吧!」
Eka nowachonegi niya, “Chunya opongʼ gi midhiero gi lit nyaka kar tho. Beduru ka kendo beduru ka urito kaachiel koda.”
39 衪稍微前行,就俯首至地祈禱說:「我父,若是可能,就讓這杯離開我吧!但不要照我,而要照你所願意的。」
Ne ochwalore nyime matin bangʼe ogoyo chonge piny kokulore nyaka e lowo eka olemo niya, “Wuora, kanyalore to yie mondo kikombeni ogol kuoma. To ok kaka an ema adwaro to mana kaka in ema idwaro.”
40 衪來到門徒那裏,見他門睡著了,便對伯多祿說:「你們竟不能同我醒寤一個時辰嗎?
Bangʼe nodok ir jopuonjrene monwangʼo ka ginindo. Nopenjo Petro niya, “Joka ma, ne ok unyal rito koda kata kuom sa achiel kende?
41 醒寤祈禱吧!免陷於誘惑;心固神然切願,但肉體卻軟弱。」
Beduru motangʼ kendo lamuru mondo kik udonj e tem. Chuny oikore makmana ringruok to nyap.”
42 衪第二次再去祈禱說:「我父!如果這杯不能離去,非要我喝不可,就成全你的願意吧!」
Ne owuok odhi kendo, mar ariyo, kendo nolamo niya, “Wuora, ka ok nyalre mondo ogol okombeni makmana ka amadhe to dwaroni mondo otimre.”
43 衪又回來,見他門仍然睡著,因為他門的眼睛很是沈重。
To kane odwogo, nochako oyudogi ka ginindo, nikech nindo noingogi.
44 衪再離開他門,第三次去祈禱,又說了同樣的話。
Omiyo ne oweyogi, kendo nochako owuok modok mi olemo mar adek, kowacho gima chalre.
45 然後回到門徒那裏,對他門說:「你們睡下去吧!休息吧! 看,時候到了,人子就要被交於罪人手裏。
Eka noduogo ir jopuonjrene mowachonegi niya, “Pod unindo aninda kendo uyweyo? Neuru, sa osechopo, kendo Wuod Dhano koro indhogo ka ikete e lwet joricho.
Chunguru wadhi! Jandhokna osechopo!”
47 衪還在說話的時候,看,那十二人中之一的猶達斯來了;同他一起的,還有許多帶著刀劍棍棒的群眾,摸是由司祭長和民間長老派來的。
Kane pod owuoyo, Judas, mane en achiel kuom jopuonjrene apar gariyo, nochopo. Ne en gi oganda maduongʼ mane omanore gi gik lwenje kaka ligangla gi arunge. Ne oorgi koa ir jodolo madongo gi jodong oganda.
48 那出賣耶穌的給了他門一個暗號說:「我失口親誰,誰就是,你們拿住衪。」
Noyudo jandhok osechano kodgi ranyisi mobiro timo kowacho niya, “Ngʼat ma wangʼ ananyodhi e en; makeuru.”
49 猶達斯一來到耶穌跟前,就說:「辣彼,你好。」就口親了衪。
Judas nopusore piyo piyo nyaka ir Yesu, mowachone niya, “Misawa Rabi!” bangʼe to onyodhe.
50 耶穌卻對他說:「朋友,你來做的事,就做吧!」於是他門上前,向耶穌下手,拿住了衪。
To Yesu nodwoko niya, “Osiepna, tim gima nokeli.” Eka jogo nochorore nyime mi ondhiyo Yesu, kendo negimake.
51 有同耶穌在一的一個人,伸手拔出自己的劍,砍了大司祭的僕人一劍,削去了他的一個耳朵。
Gikanyono achiel kuom joma ne nigi Yesu nowuodho liganglane oko, kendo notongʼo jatij jadolo maduongʼ, mi ochodo ite oko.
52 耶穌遂對他說:「把你的劍放回處;因為凡持劍的,必死在劍下。
Yesu nowachone niya, “Dwok liganglani e olalo, nimar ji duto ma wuodho ligangla notho gi ligangla.
53 你想,我不能要交我父,即刻給我調動十二軍以上的天使嗎?
Iparo ni ok anyal kwayo Wuora mi oketna tenge migepe apar gariyo mag malaike mondo okedna sani sani?
54 若是這樣,怎能應驗經上所載應如此成就事呢? 」
Ndiko dichop kare nade mawacho ni gigo nyaka timre kaka gitimore sani?”
55 在那時,耶穌對群眾說:「你們帶著刀劍棍棒出來拿我,如同對付強盜。我天天坐在聖殿內施教,你們沒有拿我。」
E sechego Yesu nowachone ogandano niya, “Uwuokna oko mondo umaka ka utingʼo ligengni kod arunge mana ka gima an jatend koko mar jo-jendeke nangʼo? Pile ka pile an kodu e laru mag hekalu ka apuonjo, to ne ok umaka.
56 這一切都發生了,是為應驗先知所記載的。於是門徒都撇下衪逃跑了。
To gima timoreni osetimore kama mondo Ndiko mag jonabi ochopi.” Eka jopuonjre duto noweye moringo odhi.
57 那些拿住耶穌的人,將耶穌帶到大司祭蓋法前;經師和長老已聚集在那裏。
Joma nomako Yesu nokawe motere nyaka ir Kaifas jadolo maduongʼ, kuma jopuonj chik kod jodongo noyudo osechokoree.
58 伯多祿遠遠跟著耶穌,直到大司祭的庭院,他也進到裏面,坐在差役中觀看結局。
To Petro noluwo bangʼe gichien, nyaka notundo e laru mar jadolo maduongʼ. Nodonjo kendo nobet piny kod jorito mondo one ane gima ne biro timore.
59 司祭長和全公議會尋找相反耶穌的假證據,要把衪處死。
Jodolo madongo gi jobuch Sanhedrin duto ne manyo nend miriambo moro mane ginyalo donjonego Yesu mondo gingʼadne buch tho.
60 雖然有許多假見證出庭,但沒有找出什麼。最後有兩個人上前來,說:「
To ne ok giyudo ketho moro amora kuome, kata obedo ni jonend miriambo mangʼeny nobiro nyime. Achien mogik, ariyo nobiro nyime,
61 這人曾經說過:我能拆毀天主的聖殿,在三天內我能把它重建起來。」
kendo negiwacho ka giramo niya, “Ngʼatni nowacho ni, ‘Anyalo muko hekalu mar Nyasayeni mi achak agere kendo bangʼ ndalo adek.’”
62 大司祭就站起來,對衪說:「這些人作證反對你的事,你什麼也不回答嗎? 」
Eka jadolo maduongʼ nochungʼ malo mopenjo Yesu niya, “Dak idwok wachno? Ma wach manade ma jogi wacho kuomini?”
63 耶穌卻不出聲。於是大司祭對衪說:「我因生活的天主,起誓命你告訴我們:你是不是默西亞,天主之子?」
To Yesu nolingʼ alingʼa thi. Jadolo maduongʼ nowachone niya, “Achiki mondo ikwongʼri gi nying Nyasaye Mangima ni inyiswa ka in e Kristo ma Wuod Nyasaye.”
64 耶穌他說:「你說的是。並且我告訴你們:從此你們要看見人子坐在大能者的右邊,乘著天上的雲彩降來。
Yesu nodwoke niya, “E en kaka iwachono. To awachonu un duto ni e ndalo mabiro unune Wuod Dhano kobet e bat korachwich mar Jal Maratego kendo kolor oa e boche polo.”
65 大司祭遂撕裂自己衣服說:「他說了褻瀆的話。何必還須要見證呢? 你們剛才聽到了這褻瀆的話,
Eka jadolo maduongʼ noyiecho lepe, kowacho niya, “Oseyenyo! Pod wadwaro joneno mamoko nangʼo? Neuru, koro wasewinjo gi itwa ayanjeno.
66 你們以為該怎樣? 」他們回答說:「他該死。」
Un to uparo nade?” Negidwoko niya, “Owinjore gi tho.”
67 眾人遂即向衪臉上吐唾沬,用拳碩打衪;另有一些人也用巴掌打衪,
Eka ne gingʼulo olawo e lela wangʼe, kendo negigoye ngum. Jomoko to nopame,
kagiwacho niya, “Hul ane, yaye Kristo. En ngʼa mogoyi?”
69 伯多祿在外面庭院裏坐著,有一個使女來到他跟前說:」你也是同那加利肋亞人耶穌一起的。」
Sa ma noyudo Petro obet oko e laru, jatich ma nyako moro nobiro ire mowachone niya, “In bende ne in gi Yesu ja-Galili.”
To nokwere e nyimgi duto, kowacho niya, “Ok angʼeyo gima iwachono.”
71 他出去到了門廊,另有一個使女看他,就對那裏的人說:「這人是同那納匝肋人耶穌一起的。」
Eka nongʼwel odhi e dhorangach, to kuno bende nyako machielo nonene mi owachone joma ne ni kanyo niya, “Ngʼatni ne nitiere gi Yesu ja-Nazareth.”
To nodagi wachno kendo nokwongʼore kowacho niya, “Ok angʼeyo ngʼatno!”
73 過了一回,站在那的人前來對伯多祿說:「的確,你也是他們中的一個,因為你的口音把你露出來了。」
Bangʼ kinde matin, joma nochungʼ kanyo nodhi nyaka but Petro mowachone niya, “Ka iwacho adier, to in achiel kuomgi, nikech yo miwuoyogo huli e iro.”
74 伯多祿就開始詛咒發詈說:「我不認識這個人。」立刻雞就叫了。
Eka nochako kwongʼore mowachonegi koramo niya, “Ok angʼeyo ngʼatno adier!” To mana gisano thuon gweno moro nokok.
75 伯多祿就想起耶穌所說的話來:「雞叫以前,你要三次不認我。」他一到了外面,就傷心痛哭起來。
Eka Petro noparo wach mane oyudo Yesu osewachone niya, “Kapok thuon gweno okok, to wangʼ inikweda nyadidek.” To nowuok odhiyo oko kendo noywak malit.