馬太福音 18
1 在那時刻，門徒來到耶穌跟前說：「在天國裏究竟誰是最大的？ 」
Amo esoga, Yesu Ea fa: no bobogesu dunu ilia da Yesuma misini, amane sia: i, “Gode Ea Hinadafa Hou ganodini nowa da baligi bagadela: ?”
2 耶穌就叫一個小孩子來，使他站在他們中間，
Yesu da mano fonobahadi Ema misa: ne sia: i. E da amo mano fonobahadi ilia gilisisu ganodini ilia midadi aligila misa: ne sia: i.
3 說：「我實在告訴你們：你們若不變成如同小孩子一樣，決不能進天國。
Amalalu, E da amane sia: i, “Na da dafawane sia: sa! Dilia da hame sinidigili, dilia hou amo mano ea hou agoane bu hame hamosea, dilia da Gode Ea Hinadafa hou ganodini masunu hamedei ba: mu.
4 所以，誰若自謙自卑如同這一個小孩，這人就是天國中最大的。」
Amaiba: le, nowa dunu da ea hou fonobosea, goe mano fonobahadi ea hou agoane bu hamosea, amo dunu fawane da Gode Ea Hinadafa Hou ganodini baligi bagade ba: mu.
5 無論誰因我的名字，收留一個這樣的小孩，就是收留我；
Nowa da Na Dioba: le, mano fonobahadi goe mano agoane amo hahawane yosia: sea, e da Na amola hahawane yosia: sa.
6 但無論誰使這些信我的小孩子中的一個跌倒，倒不如拿一塊驢拉的磨石繫在他的頸上，沉在海的深處更好。
Nowa dunu da mano fonobahadi afae ea Nama dafawaneyale dawa: su hou yolesima: ne ado ba: sea, amo dunu ea se iasu dabe lamu da dunu amo ea galogoaga igi bagadedafa la: gili, hano wayabo bagadega galadigi dagoi ba: i, amo ea se iasu bagadewane baligimu.
7 世界因了惡表是有禍的，惡表固然免不了要來，但那立惡表的人是禍的。
Be eno dunu ilia hou hamobeba: le, dunu eno da dafamu. Amaiba: le osobo bagade fi da se bagade nabimu. Amo hou da doaga: mu. Be dafama: ne ado ba: su dunu da se iasu bagadedafa ba: mu.
Dia lobo ea hou o dia emo ea hou hamobeba: le, di da wadela: le hamosea, di da eso huluane mae haba: dole nenanebe lalu ganodini, dia lobo adunawane amola emo adunawane ahoasa: besa: le, dia emo o lobo damuni fasima. Di da Fifi Ahoanusu ganodini lobo o emo afaewane masunu da defea. (aiōnios g166)
Dia siga ba: beba: le dafamu galea, defea, dia si duga: le fasima. Di da si afadafa fawane Fifi Ahoanusu amo ganodini masunu da defea. Be si adunawane gala amo Helo laluga ha: digi dagoi ba: mu da defea hame. (Geenna g1067)
10 你們小心，不要輕視這些小子中的一個，因為我告訴你們：他們的天使在天下常見我在又之父的面。
“Mano fonobahadi afae ea hou da hamedei, amo maedafa dawa: ma! Na da dilima sia: sa! Eso huluane Hebene ganodini, ilia a: igele fidisu dunu da Na Ada ea odagi ba: lala.
11 [因為人子來是為救那喪亡了的。]
Dunu Egefe da fisi liligi bu lamusa: misi dagoi.
12 他們以為如何？如果一個人有一百隻羊，其中一隻迷失了路，他豈不把那九十九隻留在山上，而去尋找那迷隻失了路的嗎？
Dilia adi dawa: bela: ? Sibi ouligisu da sibi 100 agoane ouligibiba: le, afadafa fisisia, e da eno 99 yolesili, amo sibi fisi afae hogoma: bela: ?
13 如果他幸運找著了，我實在你們：他為這一隻，比為那九十九隻沒有迷路的，更覺歡喜；
Dafawane! E da hogomu! Bu ba: sea, e da nodone bagade sia: mu. Ea hahawane hou amo sibi ba: beba: le, sibi hame fisi99ilima hahawane hou, da bagadewane baligimu
14 同樣，使這些小子中的一個喪亡，決不是你們在天之父的意願。
Amaiba: le, mano fonobahadi afadafa fawane da fisili udigili bogomu, Gode Ea higa: i hodosa.
15 如果你的弟兄得罪了你，要在你和他獨處的時候，規勸他；如果他聽從了你，你便賺得了的你兄弟；
Dia fi dunu da dima wadela: le hamoi galea, di ema asili, wamowane hima hidadea nabima. E da dia sia: nabasea, e da dia fi dunu bu esalumu.
16 但如果不聽，你就另帶上一個或兩個人，為叫任何事情，憑兩個或三個人的口供，得以成立。
Be e da dia sia: hame nabasea, dunu afadafa o aduna eno lale, ema bu fofada: ma! Dunu aduna o udiana ilia da ba: su hou hamosea, dia sia: da dafawane, dunu eno ilia da ba: mu.
17 若是他仍不聽從他們，你們告訴教會；如果他連教會也不聽從，你就將他看作外邦人或稅吏。
Be wadela: i hamosu dunu da ilia sia: hame nabasea, Gode Ea Fa: no Bobogesu Fi dunu huluane ilima adoma. E da ilia sia: amola hame nabasea, dilia amo dunu fadegama. Dilia da amo dunu ga fi wadela: i hamosu dunu defele ba: mu da defea.
18 我實在告訴你們：凡你們在地上所束縳的，在天上也要被束縳；凡你們在地上所釋放的，在天上也要被釋放。
Na da dafawane sia: sa! Dilia osobo bagadega logo ga: sisia, amo logo da Hebene ganodini ga: si dagoi ba: mu. Dilia da osobo bagadega amo logo bu doasisia, amo logo da Hebene ganodini doasi dagoi ba: mu.
19 我實在告訴你們：若他們中二人，在地上同心合意，無論為什麼事祈禱，我在天之父，必要給他們成就，
Na da eno dilima olelesa. Dunu aduna da gilisili hou afadafa hamomusa: sia: ne gadosea, Na Ada Hebene ganodini esala da amo hou hamomu.
20 因為那裏有兩個或三個人，因我的名字聚在一起，我就在他們中間。」
Bai dunu aduna o udiana da Na Dioba: le gilisisia, Na amola da ilima gilisi dagoi ba: mu.
21 那時，伯多祿來對耶穌說：「主啊！若我的弟兄得罪了我，我該寬恕他多少次？ 直到七次嗎？ 」
Bida da Yesuma misini, amane sia: i, “Hina! Na ola o na eya nama wadela: le hamonanea, na da eso habodayane ea wadela: i hou gogolema: ne olofoma: bela: ? Fesuale agoane gogolema: ne olofoma: bela: ?”
22 耶穌對他說：「我不對你說：直到七次。
Yesu E bu adole i, “Fesuale agoane hame, be 77 agoane osia: idafa amo ea wadela: i hou gogolema: ne olofoma.
23 為此天國好比一個君王，要同他的僕人算賬。
Bai Gode Ea Hinadafa hou da agoaiwane gala. Osobo bagade hina bagade dunu afae da ea hawa: hamosu dunuma ilia bidi lasu hou abodemusa: dawa: i galu.
24 他開始算賬的時候，給他送來一個欠他一萬「塔冷通」的，
Hawa: hamosu dunu afadafa ema, e da muni bagadedafa dabe lamu galu.
25 因他沒有可還的，主人就下令，要他把自己和妻子兒女，以及他所有的一切，都變賣來還債。
Be amo hawa: hamosu dunu da dabe imunu hamedeiba: le, hina bagade da amo dunu, ea uda, ea mano amola ea liligi huluane bidi lale, amo muni ema ima: ne sia: i.
26 那僕人就俯伏在地叩拜他說：主啊！容忍我吧！一切我都要還給你。
Amo sia: nababeba: le, hawa: hamosu dunu da muguni bugili, ea hinama amane sia: i, ‘Nama asigiba: le ouesaloma! Na da huluane imunu.’
27 那僕人的主人就動心把釋放了，並且也赦免了他的債。
Amalalu, hina bagade da ema asigiba: le, amane sia: i, ‘Defea! Yolema! Dabe huluane yolele, mae ima.’
28 那僕人正出去時，遇見一個欠他一百「德納」的同伴，他就抓住他，扼住他的喉嚨說：還你欠的債！
Be amo hawa: hamosu dunu da asili, eno hawa: hamosu dunu ba: i. Amo hawa: hamosu dunu da ema dabe fonobahadi fawane imunu galu. E da ea galogoa gaguli, gasawane sia: i, ‘Na dabe wahadafa nagili ima!’
29 他的同伴就俯伏在地哀求他說：容忍我吧！我必還給你。
Amalalu, ea na: iyado da diasa: ili, muguni bugili amane sia: i, ‘Nama asigiba: le, ouesaloma! Na da imunu!’
30 可是他不願意，且把他下在監裏，直到他他還清了欠債。
Be e da hame asigi. E da amo dunu se iasu diasuga galadigili, bidi huluane iabeba: le fawane se iasu diasu logo bu doasima: ne sia: i.
31 他的同伴看見所發生事，非常悲憤，遂去把所發生的一告訴了主人。
Eno hawa: hamosu dunu huluane da amo hou ba: beba: le, se nabi. Ilia da hina bagadema asili, amo hou huluane ema olelei.
32 於是主人把那僕人叫來，對他說：惡僕！因為你哀求了我，我赦免了你那一切的債；
Amalalu, hina bagade da amo dunu ema misa: ne sia: i. E da ema amane sia: i, ‘Di wadela: i hawa: hamosu dunu! Di da nama fofada: iba: le, na da dia dabe imunu huluane gogolema: ne olofoi dagoi.
33 難道你不該憐憫你的同伴，如同失憐憫了你一樣嗎！
Di da na asigi hou defele, dia na: iyadoma asigimu da defea galu!’
34 他的主人大怒，遂把他交給刑役，直到他還清他所欠的一切。
Hina bagade da ougiba: le, amo hawa: hamosu dunu se iasu diasu ouligisu dunuma asunasi. Se iasu ianu, dabe huluane ia dagoiba: le fawane yolema, e sia: i.
35 如果你們不各自從心裏寬恕自己的弟兄，我的天父也要這樣對待你們。」
Amo hou defele, dilia da dilia na: iyado ilia hou hame gogolema: ne olofosea, Na Ada da amo hou dilima hamomu.”
