馬太福音 13
1 那一天，耶穌從家裏出來，坐在海邊上，
Amo esoga, Yesu da amo moilai yolesili, hano wayabo bega: doaga: i. E da dunu ilima olelemusa: esalu.
2 有許多群眾集合到衪跟前，衪只得上船坐下，群眾都站在岸上。
Dunu bagohamedafa da gilisibiba: le, Yesu da dusagai ganodini fila heda: i. Dunu huluane da hano bega: lelefulu.
3 衪就用比喻給他們講論了許多事，說：「看，有個撒種的出去撒種；
Yesu da fedege sia: bagohame ilima olelei. E amane sia: i, “Ifabi ouligisu dunu da gagoma bugimusa: asi.
4 他撒種的時候，有的落在路旁，飛鳥來把它吃了。
Hawa: fasilalu, mogili logoga sa: iba: le, hame dedeboiba: le, sioga lidili na dagoi.
5 有的落在石頭裏，那裏沒有多少土壤，因為所有的土壤不深，即刻發了芽；
Mogili wadela: i igi magufu da: iya amo osoboga sa: ili, hedolo heda: i.
6 但太陽一出來，就被曬焦；又因為沒有根，就枯乾了。
Be eso mabe galu, amo da difi sa: imu gogoleiba: le, hedolowane bioi.
7 有的落在荊棘中，荊棘長起來，便把它們窒息了。
Hawa: mogili da aya: gaga: nomei amola gisi labala sa: ili, heda: le, aya: gaga: nomeiga gigisiba: le, noga: le hame heda: i.
8 有的落在好地裏，就了實：有一百倍的，有六十倍的，有三十倍的。
Be eno da osobo ida: idafa amoga sa: iba: le, heda: le, ha: i manu ida: iwane legei. Eno da gagoma hodo 100 agoane, eno da 60 amola eno da 30 agoane hamoi.
9 有耳的，聽吧！
Dilia da ge galea, nabima!”
10 門徒前來對衪說：「為什麼你用比喻對他們講話﹖」
Yesu Ea fa: no bobogesu dunu da Ema misini, amane sia: i, “Di da dunu gilisi ilima sia: olelesea, abuli fedege sia: musu olelebela: ?”
11 耶穌回答他們說：「因為天國的奧妙，是給你們知道，並不是給他們知道。
E da bu adole i, “Gode da Ea Hinadafa Hou amo wamolegei dawa: su dilima olelesa. Be E da eno dunuma hame olelesa.
12 因為凡有的，還要給他，使他富足；但是沒有的，連他所有的，也要由他奪去。
Bai nowa dunu da gagui galebe, amo dunuma Gode da bagadedafa bu imunu. Be E da hame gagui dunuma ea lai huluane bu samogemu.
13 為此，我用比喻對他們講話，是因為他們看，卻看不見；聽，卻聽不見，也不了解；
Amaiba: le, Na da fedege sia: fawane ilima olelesa. Ilia siga ilia ba: sa, be asigi dawa: suga hame dawa: sa. Ilia gega naba, be asigi dawa: suga hame naba.
14 這樣正應驗了依撒依亞先知的預言說：『你們聽是聽，但不了解；看是看，但不明白，
Amo dunu ilia hou olelema: ne, balofede dunu Aisaia da musa: sia: i, ‘Dilia da nabalumu be hame dawa: mu. Dilia da ba: lalumu be hame dawa: mu.’
15 因為這百姓的心遲純了，耳朵難以聽見，他們閉了眼睛，免得眼睛看見，耳朵聽見，心裏了解而轉變，而要我醫好他們。』
Amo dunu fi ilia asigi dawa: su da ga: nasi hamoi dagoi. Ilia ge da ga: siwane diala amola ilia si da sisigi dagoi. Amo hou ilia da hahamoi ganiaba, ilia da siga bu ba: la: loba amola ilia gega bu naba: loba amola ilia asigi dawa: suga bu dawa: la: loba amola ilia da Nama sinidigibiba: le, Na uhinisu hou ilia ba: la: loba. Be hamedei.’
16 但你們的眼睛有福，因為看得見，你們的耳朵有福，因為聽得見。
Be dilia da siga ba: beba: le, amola dilia da gega nababeba: le, dilia da hahawane bagade.
17 我實在告訴你們：有許多先知和義人相看你們所看見的，而沒有看到；想聽你們所聽到的，而沒有聽到。
Na da dilima dafawane sia: sa! Balofede dunu bagohame amola ida: iwane hamosu dunu bagohame da dilia waha ba: su liligi ba: mu hanai galu. Be hame ba: i. Ilia da dilia waha nababe liligi nabimu hanai galu, be hame nabi.
18 那麼你們聽這撒種的比喻吧！
“Dilia hawa: bugisu dunu ea sia: dawa: loma: ne nabima amola dawa: ma!
19 凡聽天國的話，而不了解的，那惡者就來把撒在他心裏的奪去；這是指那撒在路旁的。
Nowa dunu da Gode Ea Hinadafa Hou Sia: olelesu mae dawa: iwane nabasea, Sa: ida: ne da amo sia: ea dogoga bu samogesa. Amo da hawa: logoga bugi fedege agoane.
20 那撒在石頭地裏的，即是指人聽了話，立刻高興接受；
Hawa: magufu da: iya bugi da dunu e Gode Ea sia: hahawane nababeba: le hedolowane lalegagusa, amo ea fedege sia:
21 但在人裏沒有根，不能持久，一旦為這話發生了艱難和迫害，就立刻跌倒了。
Be e da difi hameba: le, fonobahadi lalu, amalalu, e da lalegaguiba: le se nabasea, hedolowane dafasa.
Hawa: aya: gaga: nomei sogega bugi, da Gode Ea sia: nabasu dunu eno agoane. E da se nababeba: le amola osobo bagade hou amola muni hanai hou bagade dawa: beba: le, Gode Ea Sia: ea dogo ganodini diala da amoga bagade gigisiba: le, e da dulu hame legesa. (aiōn g165)
23 那撒在好地裏的，即是指那聽了而了解的人，他當然結實，有結一百倍的，有結六十倍的，有結三十倍的。」
Hawa: eno osobo ida: iwane gala amoga bugi da Gode Sia: noga: le nabasu dunu. E da dulu legesa, gagoma afadafa da dulu 100agoane, oda da 60 agoane, oda da 30 agoane legesa.”
24 耶穌給他們另設了一個比喻說：「天國好像一個人，在自己田裏撒了好種子；
Yesu Ea eno fedege sia: olelei da agoane, “Gode Ea Hinadafa Hou da dunu e da widi hawa: ida: iwane gala osoboga bugi agoane.
25 但人在睡覺的時候，他的仇人來，在麥子中間撒上莠子，就走了。
Be amo dunu da golale, ema ha lai dunu misini, wadela: i gisi amo ea bugi ganodini wamowane bugilalu asi.
26 苖在長起來，抽出穗的時候，莠子也顯出來子。
Widi da heda: le, dulu legele, wadela: i gisi amola da gilisili heda: i.
27 家主的僕人，就來對他說：主人！你百是在你田裏撒了好種子嗎﹖那麼從哪裏來了莠子﹖
Amo soge hina ea hawa: hamosu dunu da ema misini, amane sia: i, ‘Ada! Di da hawa: ida: iwane bugi dagoi. Amaiba: le, wadela: i gisi da habidili misibela: ?’
28 主人對他說：這是仇人做的。僕人對他說：那麼，你願我們把莠子收集起來嗎。
E da bu adole i, ‘Ha lai dunu da amo hamoi!’ Ea hawa: hamosu dunu da bu adole ba: i, ‘Ninia amo wadela: i liligi a: le fasima: bela: ?’
29 他卻說：不，免得你們收集莠子，把麥子休拔了出來。
Hina da bu adole i, ‘Hame mabu! Dilia da wadela: i gisi a: le fasisia, widi ea difi amola wadela: mu.
30 讓兩樣一起長到收割的時候好了；在收割時，我要對收割的人說：你們先收集莠子，把莠子捆成捆，好燃燒，把麥子卻收入我的倉庫裏。
Ela gilisili heda: mu da defea. Faimu eso doaga: sea, na da faimu dunu ilia da wadela: i gisi lale, la: gili, laluga ulagima: ne sia: mu. Be widi ha: i manu ida: iwane gala, amo na diasu ganodini salima: ne, na da ilima sia: mu.’”
31 耶穌給他們另設一個比喻說：「天國好像一粒芥子，人把它撒在自己的田裏。
Yesu da eno fedege sia: agoane olelei, “Gode Ea Hinadafa Hou da masada hawa: , dunu e da ea soge ganodini bugi agoane.
32 它固然是各樣種子裏最小的，但當它長起來，卻比各種蔬菜都大，竟成了樹甚至天上的飛鳥飛來，在它的枝上棲息。」
Masada hawa: da eno hawa: huluane ba: sea, fonobahadidafa ba: sa. Be heda: le, e da ifa agoane alebeba: le, sio fi da ea amoda amoga fisa.”
33 衪又給他們講了一個比喻：「天國好像酵母，女人取來藏在三斗麵裏，直到全部發了酵。
Yesu da eno fedege sia: olelei, “Gode Ea Hinadafa hou da agoane. Uda da falaua ganodini yisidi sala. Yisidi da hawa: hamobeba: le, falaua huluane da afadenene heda: sa.”
34 耶穌用比喻給群眾講解了這一切，不用比喻就不給他們講什麼；
Yesu da dunu huluanema fedege sia: fawane olelei. E da eno sia: hamedafa sia: i. Fedege sia: fawane olelei.
35 這樣應驗了先知所說的話：『我要開口說比喻，要說出由創世以來的隱密事。』
Musa: balofede dunu da amo hou olelei agoane, “Na da fedege sia: fawane ilima olelemu. Hemonega osobo bagade hahamosu eso amogainini wamolegei sia: na da olelemu.”
36 那時，耶穌離開了群眾，來到家裏，衪的門徒就前來對衪說：「請把田間莠子的比喻給我們講解一下！ 」
Yesu da dunu huluane yolesili, diasu ea gelabo ganodini bu sa: ili, Ea ado ba: su dunu da Ema misini, amane sia: i, “Gisi bugi sia: dawa: loma: ne, amo ninima olelema.”
37 衪就回答說：「那撒好種子的，就是人子；
Yesu E bu adole i, “Hawa: bugisu dunu da Dunu Egefe.
38 田就是世界；好種子就是天國的子民，莠子就是邪惡的子民；
Osobo da osobo bagade. Hawa: ida: iwane gala da Gode Ea Fi dunu. Wadela: i gisi da Sa: ida: ne ea fi dunu.
Wadela: i gisi bugisu dunu da Sa: ida: ne. Faimu Eso da soge wadela: mu eso. Faisu dunu da a: igele dunu. (aiōn g165)
Gisi da gilisili laluga ulagibi, agoaiwane hou ninia da soge wadela: mu eso doaga: sea ba: mu. (aiōn g165)
41 人子要差遣衪的天使，由衪的國內，將一切使人跌倒的事，及作惡的人收集起來，
Dunu Egefe da Ea a: igele dunu asunasimu. Ilia da Gode Ea Hinadafa Hou ganodini esalebe wadela: i hamosu dunu amola dafama: ne olelesu dunu huluane lidimu.
42 扔到火窯裏；在那裏要有哀號和切齒。
Amo dunu ilia lalu bagadega galadigimu. Ilia da bagadewane bese ini dinanumu.
43 那時，義人要在他們父的國裏，發光如同太陽。有耳的，聽罷！」
Amalalu, dunu ida: iwane ilia da eso ea hadigi defele, Gode Ea Hinadafa Hou soge ganodini ba: mu. Dilia da ge galea, nabima!”
44 「天國好像是藏在地裏的寶貝；人找到了，就把他藏起來，高興的去賣掉他所有的一切，買了那塊地。」
“Gode Ea Hinadafa Hou da agoane. Dunu e da udigili ahoasea, muni bagade liligi ifabi ganodini wamolegei amo ba: sa. Amo e da bu wamolegemusa: dedebosa. E da hahawanebagadeba: le, ea diasuga asili, ea liligi huluane bidi lale, amo muni lai amoga e da goe ifabi bidi lasa.
45 「天國又好像一個尋找完美珍珠的商人；
Eno, Gode Ea Hinadafa Hou da bidi lasu dunu, e da su wagebi hogolala.
46 他一找到一顆寶貴的珍珠，就去，賣掉他所有的一切，買了它。」
Su wagebi afadafa ida: iwanedafa ba: beba: le, e da ea liligi huluane bidi lale, amo muni lai amoga amo su wagebi bidi lasa.
47 「天國又好像撒在海裏的網，網羅各種的魚。
Eno, Gode Ea Hinadafa Hou da menabo gasa: su agoane. Hanoga galadigiba: le, amo gasa: su da menabo hisu hisu gagui dialebe ba: sa.
48 網一滿了，人就拉上岸來，坐下，撿好的，放在器皿裏；壞的，扔在外面。
Nabaiba: le, hano bega: hiougisia, menabo ida: iwane gala ilia daba ganodini sala. Be ilia da wadela: i menabo udigili galagasa.
Amo hou da soge wadela: mu eso amoga ba: mu. A: igele dunu da misini, dunu fi ganodini ida: iwane dunu yolesili, wadela: i dunu lidili, (aiōn g165)
50 把他們扔在火窯裏；在那裏要有哀號和切齒。
lalu bagadega galadigimu. Lalu ganodini ilia da bese ini dinanumu.”
51 這一切你們都明白了嗎？」他們說：「是的」。
Yesu E amane adole ba: i, “Go liligi huluane dilia da dawa: bela: ?” “Ma!” ilia bu adole i.
52 他就對他們說：「為此，凡成為天國門徒的經師，就好像一個家主，從他的寶庫裏，提出新的和舊的東西。」
E da bu amane sia: i, “Amaiba: le, sema olelesu dunu, e Gode Ea Hinadafa hou nababeba: le, dawa: lalu, e da diasu hina ea hou agoane hamosa. E da ea ligisisu sesei amoga gaheabolo liligi ida: iwane gala amola musa: liligi ida: iwane gala gaguli maha.”
53 耶穌講完了這些比喻，就從那裏走了。
Yesu da amo fedege sia: olelei dagoloba, amo soge yolesili,
54 他來到自己的家鄉，在會堂裏教訓人，以致人們都驚訝說：「這人從那裏得了這樣的智慧和奇能？
Ea moilaidafa amoga bu misi. E da sinagoge diasu ganodini oleleiba: le, dunu huluane da fofogadigili, amane sia: i, “E da habidili goe bagade dawa: su hou amola gasa bagade hou labala?”
55 這人不是那木匠的兒子嗎﹖他的母親不是叫瑪利亞，他的弟兄不是叫亞各伯，若瑟，西滿和猶達嗎？
“E da diasu gagusu egefe. Ea: me da Meli amola Ea eyalali da Ya: mese, Yousefe, Saimone amola Yudase.
56 他的姊妹不是都在我們這裡嗎﹖那麼他的這一切是從那裏來的呢？」
Ea dalusi huluane da ninia moilai ganodini esala. Ea hou da habidili labala?”
57 它們就對他起了反感。耶穌卻對他們說：「先知除了在自己的本鄉本家外，沒有不受尊敬的」
Amaiba: le, ilia da Yesu higa: i. Yesu da ilima amane sia: i, “Dunu huluane da balofede dunu amo ea sia: naba. Be balofede dunu ea moilai fidafa dunu da hame naba.”
58 他在那裏，因為他們不信，沒有多行奇能。
Ilia da Ea hou dafawaneyale hame dawa: beba: le, E da musa: hame ba: su gasa bagade hou bagahame fawane amo moilaiga hamosu.
