路加福音 19
1 穌進了耶里哥，正進過的時候，
yadā yīśu ryirīhopuraṁ praviśya tanmadhyena gacchaṁstadā
2 有一個人，名叫匝凱，他原是稅吏長，是個富有的人。
sakkeyanāmā karasañcāyināṁ pradhāno dhanavāneko
3 他想要看看耶穌是什麼人；但由於人多，不能看見，因為他身材短小。
yīśuḥ kīdṛgiti draṣṭuṁ ceṣṭitavān kintu kharvvatvāllokasaṁghamadhye taddarśanamaprāpya
4 於是他往前奔跑，攀上了一棵野桑樹，要看看耶穌，因為耶穌就要從那裏經過。
yena pathā sa yāsyati tatpathe'gre dhāvitvā taṁ draṣṭum uḍumbaratarumāruroha|
5 耶穌來到那地方，抬頭一看，對他說：「匝凱，你快下來！因為我今天必須往在你家中。」
paścād yīśustatsthānam itvā ūrddhvaṁ vilokya taṁ dṛṣṭvāvādīt, he sakkeya tvaṁ śīghramavaroha mayādya tvadgehe vastavyaṁ|
6 他便趕快下來，喜悅地款留耶穌。
tataḥ sa śīghramavaruhya sāhlādaṁ taṁ jagrāha|
7 眾人見了，都竊竊私議說：「他竟到有罪的人那裏投宿。」
tad dṛṣṭvā sarvve vivadamānā vaktumārebhire, sotithitvena duṣṭalokagṛhaṁ gacchati|
8 匝凱站起來對主說：「主，你看，我把我一半的財物施捨給窮人；我如果欺騙過誰，我就以四倍賠償。」
kintu sakkeyo daṇḍāyamāno vaktumārebhe, he prabho paśya mama yā sampattirasti tadarddhaṁ daridrebhyo dade, aparam anyāyaṁ kṛtvā kasmādapi yadi kadāpi kiñcit mayā gṛhītaṁ tarhi taccaturguṇaṁ dadāmi|
9 耶穌對他說：「今天救恩來到了這一家，因為他也是亞巴郎之子。
tadā yīśustamuktavān ayamapi ibrāhīmaḥ santāno'taḥ kāraṇād adyāsya gṛhe trāṇamupasthitaṁ|
10 因為人子來，是為尋找及拯救迷失了的人。」
yad hāritaṁ tat mṛgayituṁ rakṣituñca manuṣyaputra āgatavān|
11 眾人聽這話的時候，耶穌因為已臨近耶路撒冷，而且他們都以為天主的國快要出現，遂設了一個比喻說：
atha sa yirūśālamaḥ samīpa upātiṣṭhad īśvararājatvasyānuṣṭhānaṁ tadaiva bhaviṣyatīti lokairanvabhūyata, tasmāt sa śrotṛbhyaḥ punardṛṣṭāntakathām utthāpya kathayāmāsa|
12 「有一個貴人起身到遠方去，為取得了王位再回來。
kopi mahālloko nijārthaṁ rājatvapadaṁ gṛhītvā punarāgantuṁ dūradeśaṁ jagāma|
13 他將自己的十個僕人叫來，交給他們十個「米納」，並囑咐說：你們拿去做生意，直到我回來。
yātrākāle nijān daśadāsān āhūya daśasvarṇamudrā dattvā mamāgamanaparyyantaṁ vāṇijyaṁ kurutetyādideśa|
14 他本國的人，一向懷恨他，遂在他在後面派代表說：我們不願意這人為王統治我們。
kintu tasya prajāstamavajñāya manuṣyamenam asmākamupari rājatvaṁ na kārayivyāma imāṁ vārttāṁ tannikaṭe prerayāmāsuḥ|
15 他得了王位來以後，便傳令將那些領了他錢的僕人給他召來，想知道每個人做生意賺了多少。
atha sa rājatvapadaṁ prāpyāgatavān ekaiko jano bāṇijyena kiṁ labdhavān iti jñātuṁ yeṣu dāseṣu mudrā arpayat tān āhūyānetum ādideśa|
16 第一前來對他說：主，你的那個「米納」賺了十個「米納」。
tadā prathama āgatya kathitavān, he prabho tava tayaikayā mudrayā daśamudrā labdhāḥ|
17 主人給他說：好，善僕！你既然在小事上忠信，你要有權掌管十座城。
tataḥ sa uvāca tvamuttamo dāsaḥ svalpena viśvāsyo jāta itaḥ kāraṇāt tvaṁ daśanagarāṇām adhipo bhava|
18 第二個前來說：主，你的那個「米納」賺了五個「米納」。
dvitīya āgatya kathitavān, he prabho tavaikayā mudrayā pañcamudrā labdhāḥ|
19 主人也給給這人說：你也要掌管五座城。
tataḥ sa uvāca, tvaṁ pañcānāṁ nagarāṇāmadhipati rbhava|
20 另一個前來說：主，看，你那個「米納」，我收存在手巾裏。
tatonya āgatya kathayāmāsa, he prabho paśya tava yā mudrā ahaṁ vastre baddhvāsthāpayaṁ seyaṁ|
21 我一向害怕你，因為你是一個嚴厲的人：你沒有存放的，也要提取；沒有下種的，也要收割。
tvaṁ kṛpaṇo yannāsthāpayastadapi gṛhlāsi, yannāvapastadeva ca chinatsi tatohaṁ tvatto bhītaḥ|
22 主人向說：惡僕，我就憑你的口供定你的罪。你不是知道失是嚴厲的人，沒有存放的，也要提取；沒有下種的，也要收割的嗎﹖
tadā sa jagāda, re duṣṭadāsa tava vākyena tvāṁ doṣiṇaṁ kariṣyāmi, yadahaṁ nāsthāpayaṁ tadeva gṛhlāmi, yadahaṁ nāvapañca tadeva chinadmi, etādṛśaḥ kṛpaṇohamiti yadi tvaṁ jānāsi,
23 為什麼你不把失的錢存於錢莊﹖待我回來時，我可以連本帶利取出來。
tarhi mama mudrā baṇijāṁ nikaṭe kuto nāsthāpayaḥ? tayā kṛte'ham āgatya kusīdena sārddhaṁ nijamudrā aprāpsyam|
24 主人便向侍立左右人說：你們他那個「米納」奪過來，給那有十個的。
paścāt sa samīpasthān janān ājñāpayat asmāt mudrā ānīya yasya daśamudrāḥ santi tasmai datta|
25 他們向說：主，他已有十個「米納」了。
te procuḥ prabho'sya daśamudrāḥ santi|
26 我告訴你們：凡是有的，還要給他，那沒有的，連他所有的，也要從他奪去。
yuṣmānahaṁ vadāmi yasyāśraye vaddhate 'dhikaṁ tasmai dāyiṣyate, kintu yasyāśraye na varddhate tasya yadyadasti tadapi tasmān nāyiṣyate|
27 至於那些敵對我，不願意我作他們君王的人，你們把他押到這裏，在我在面前殺掉。」
kintu mamādhipatitvasya vaśatve sthātum asammanyamānā ye mama ripavastānānīya mama samakṣaṁ saṁharata|
28 耶穌說了這些話，就領頭前行，上耶路撒冷去了。
ityupadeśakathāṁ kathayitvā sogragaḥ san yirūśālamapuraṁ yayau|
29 及至臨近貝特法和伯達尼，在一座名叫橄欖那裏，耶穌派遺二個門徒說：
tato baitphagībaithanīyāgrāmayoḥ samīpe jaitunādrerantikam itvā śiṣyadvayam ityuktvā preṣayāmāsa,
30 「你們往對面的村莊裏去，一進村，就會看見一匹拴著的驢駒，從來沒有人騎過，把牠解開，牽來。
yuvāmamuṁ sammukhasthagrāmaṁ praviśyaiva yaṁ kopi mānuṣaḥ kadāpi nārohat taṁ garddabhaśāvakaṁ baddhaṁ drakṣyathastaṁ mocayitvānayataṁ|
31 如果有人問你們說：你們為什麼解牠﹖你們要這樣說：主要用牠。」
tatra kuto mocayathaḥ? iti cet kopi vakṣyati tarhi vakṣyathaḥ prabheratra prayojanam āste|
32 被派的人去了，所遇見的，正如對他們說過的一樣。
tadā tau praritau gatvā tatkathānusāreṇa sarvvaṁ prāptau|
33 他們正要解驢駒的時候，驢駒的主人對他們說：「你們為什麼解這驢駒﹖」
gardabhaśāvakamocanakāle tatvāmina ūcuḥ, gardabhaśāvakaṁ kuto mocayathaḥ?
34 他們說：「主要用牠。」
tāvūcatuḥ prabhoratra prayojanam āste|
35 他們遂把驢駒牽到耶穌在跟前，把他們的外衣搭在驢駒上，扶耶穌騎上。
paścāt tau taṁ gardabhaśāvakaṁ yīśorantikamānīya tatpṛṣṭhe nijavasanāni pātayitvā tadupari yīśumārohayāmāsatuḥ|
36 前行的時候，人們把自己的外衣舖在路上。
atha yātrākāle lokāḥ pathi svavastrāṇi pātayitum ārebhire|
37 當他們臨近橄欖山的下坡時，眾們徒為了所見過的一切奇能，都歡欣的大聲頌揚天主說：
aparaṁ jaitunādrerupatyakām itvā śiṣyasaṁghaḥ pūrvvadṛṣṭāni mahākarmmāṇi smṛtvā,
38 「因上主之名而來的君王，應受讚頌！和平在天主，光榮於高天。」
yo rājā prabho rnāmnāyāti sa dhanyaḥ svarge kuśalaṁ sarvvocce jayadhvani rbhavatu, kathāmetāṁ kathayitvā sānandam ucairīśvaraṁ dhanyaṁ vaktumārebhe|
39 人群人有幾個法利賽人對耶穌說：「師傅，責斥你的門徒罷！」
tadā lokāraṇyamadhyasthāḥ kiyantaḥ phirūśinastat śrutvā yīśuṁ procuḥ, he upadeśaka svaśiṣyān tarjaya|
40 耶穌回答說：「我告訴你們：這些人若不作聲，石頭就要喊叫了！」
sa uvāca, yuṣmānahaṁ vadāmi yadyamī nīravāstiṣṭhanti tarhi pāṣāṇā ucaiḥ kathāḥ kathayiṣyanti|
41 耶穌臨近的時候，望見京城，便哀哭她說：
paścāt tatpurāntikametya tadavalokya sāśrupātaṁ jagāda,
42 「恨不能在這一天，妳也知道有關妳平安的事；但這如今在妳眼中是隱藏的。
hā hā cet tvamagre'jñāsyathāḥ, tavāsminneva dine vā yadi svamaṅgalam upālapsyathāḥ, tarhyuttamam abhaviṣyat, kintu kṣaṇesmin tattava dṛṣṭeragocaram bhavati|
43 的確，日子將臨於妳，妳的仇敵在妳四周築起壁壘，包圍妳，四面宭困妳；
tvaṁ svatrāṇakāle na mano nyadhatthā iti heto ryatkāle tava ripavastvāṁ caturdikṣu prācīreṇa veṣṭayitvā rotsyanti
44 又要蕩平妳，及在妳內的子民，在妳內決不留一塊石頭在另一塊石頭上，因為妳沒有認識眷顧妳的時期。」
bālakaiḥ sārddhaṁ bhūmisāt kariṣyanti ca tvanmadhye pāṣāṇaikopi pāṣāṇopari na sthāsyati ca, kāla īdṛśa upasthāsyati|
45 耶穌進了殿院，開始把買賣人趕出去。
atha madhyemandiraṁ praviśya tatratyān krayivikrayiṇo bahiṣkurvvan
46 對他們說：「經上記載：我的殿宇應是祈禱之所，而你們意把它做了賊窩。」
avadat madgṛhaṁ prārthanāgṛhamiti lipirāste kintu yūyaṁ tadeva cairāṇāṁ gahvaraṁ kurutha|
47 耶穌每天在聖殿內施教。司祭長及經師並人民的首領，設法要除掉祂，
paścāt sa pratyahaṁ madhyemandiram upadideśa; tataḥ pradhānayājakā adhyāpakāḥ prācīnāśca taṁ nāśayituṁ ciceṣṭire;
48 但是尋不出什麼辨法，因為眾百姓傾心聽祂。
kintu tadupadeśe sarvve lokā niviṣṭacittāḥ sthitāstasmāt te tatkarttuṁ nāvakāśaṁ prāpuḥ|
