路加福音 10
1 此後，主另外選定了七十二人，派遺他們兩個兩個地在祂在前面，到祂自己將要去的各城地去。
Amalalu, Yesu da dunu72 agoane ilegei. E da hobea moilai enoga enoga masunu dawa: beba: le, amo moilaiga ilegei dunu 72 da bisili olelela masa: ne, E da ili asunasi.
2 祂對他們說：「莊稼多而工人少，所以你們應當求莊稼的主人，派遺工人來，收割祂的莊稼。
E da ilima amane sia: i, “Ha: i manu bagohame da yoi gala. Be faimu dunu da bagahamedafa. Amaiba: le, ha: i manu Hina dunu da faimu dunu asunasima: ne, Ema sia: ne gadoma.
3 你們去吧! 看，我你們猶如羔羊往狼群中。
Dilia masa. Be dawa: ma! Dilia da sibi mano agoane, gasonasu wa: me ili adoba amogai Na da dili asunasisa.
4 你們不要帶錢囊，不要帶口袋，也不要帶鞋；路上也不要向人請安。
Muni salasu, esa, amola emo salasu, mae gagaguli masa. Dilia da dunu logoga ba: sea, gousa: musa: mae aligima.
5 不論進了那一家，先說：「願這一家平安! 」
Diasua golili sa: imusa: doaga: sea, hidadea, ‘Guiguda: olofoiwane esaloma,’ dilia sia: ma.
6 那裡如有和和平之子，你們的平安就要停留在他身上；否則仍歸於你們。
Olofosu dunu da amo moilai ganodini esalea, ema dia olofosu olelema. Be olofosu hame galea, dia olofosu hou bu samogema.
7 你們要住在那一家，吃喝他們所供給的，因為工人自當有他的工資；你們不可從這一家挪到那一家。
Amo diasu ganodini esaloma. Hawa: hamosu dunu da ea bidi defelewane lamu. Amaiba: le, dilia amo diasu dunu ilia aowasu hahawane lama. Moilai enoga masusa: , mae mugululi masa.
8 不論進了那座城，人若接納你們，給你們擺上什麼，你們就吃什麼。
Moilai dunu ilia da dili hahawane ba: sea, ha: i manu diligili iabe, amo moma.
9 要醫治城中的病人，並給他們說：天主國已經臨近你們了。
Oloi dunu uhini, amo moilai dunuma amane sia: ma, ‘Gode Ea Hinadafa Hou da dilima gadenenewane doaga: i dagoi!’
10 不論進了那座城，人如不接納你們，你們就出來，到街市上說：
Be moilai amoga dunu da dilia sia: higasea, defea, logoga bu asili, amane sia: ma,
11 連你們城中粘在我們腳上的塵土，我們也要給你們拂下來；但是你們當知道：天主的國已經臨近了。
‘Dilia moilai osobo gulu ninia emo gafega diala ninia doga: sa. Be dawa: ma! Gode Ea Hinadafa Hou da dilima gadenenewane doaga: i dagoi.’
12 我告訴你們：在那一日，索多瑪所受的懲罰，要比這座城容易忍受。」
Na dilima dafawane sia: sa. Gode Ea Fofada: su Eso da doaga: sea, goe moilai dunu ilia se dabe iasu da Sodame amola Gomola moilai fi amo ilia musa: se dabe iasu, bagadewane baligimu.”
13 苛辣匝因啊，你是禍的了! 貝特賽達啊，你是禍的了! 因為在你們那裡所行的異能，如果行在提洛和漆冬，她們早已披上苦衣，坐在灰塵中，而改過自新了。
“Goula: isini fi dunu! Dilia da se baligiliwane nabimu! Bedesa: ida dunu fi amola! Dilia da se bagade nabimu! Daia amola Saidone amo dunu fi da Na gasa bagade musa: hame ba: i hou ba: loba, ilia da: i dioi amola Godema sinidigimu olelema: ne, eboboi abula idiniginisila: loba amola ilia dialuma da: iya nasubu ligisila: loba.
14 但是在審判時，提洛和漆冬所受的懲罰，要比你們容易忍受。
Gode Ea Fofada: su Eso doaga: sea, dilia se dabe iasu da Daia amola Saidone amo dunu fi ilia se dabe iasu, bagadewane baligimu.
Gabena: iame fi! Dilia Hebene diasuga heda: musa: dawa: bela? Dilia da Helo sogega gudu sa: imu.” (Hadēs g86)
16 聽你們的，就是聽我；拒絕你們的，就是拒絕我；拒絕我的，就是拒絕那派遺我的。」
Yesu da Ea ado ba: su dunuma amane sia: i, “Nowa dunu da dilia sia: nabasea, e da Na sia: amola naba. Nowa dunu da dili higasea, e da Na amola higasa. Amola nowa da Na higabeba: le, e da Na Asunasisu Dunu amola higasa.”
17 那七十二人歡喜地歸來，說：「主，因著你的名號，連惡魔都屈服於我們。」
Amalalu ado ba: su dunu72 ilia da Yesuma hahawane bagade buhagi. Ilia amane sia: i, “Hina! Dia Dioba: le ninia hamoma: ne sia: beba: le, wadela: i a: silibu da beda: iwane nabi.”
18 耶穌向他們說：「我看見撒旦如同閃電一般自天跌下。
Be Yesu E amane sia: i, “Na da Sa: ida: ne ha: ha: na agoane, osoboga dalebe ba: i.
19 看我已經授於你們權柄，使你們踐踏在蛇蠍上，並能制伏仇敵的一切勢力，沒有什麼能傷害你們。
Na da sania amola gamaloa dilia osa: le heda: ma: ne amola dilima ha lai (Sa: ida: ne) osa: le heda: ma: ne, gasa bagade hou dilima i. Dilia da se hame nabimu.
20 但是，你們不要因為魔鬼屈服於你們的這件事而喜歡，你們應當喜歡的，乃是因為你們的名字，已經登記在天上了。
Be wadela: i a: silibu da dilia sia: nababeba: le, mae nodoma! Be dilia dio da Hebene ganodini dedei dialebeba: le fawane nodoma!”
21 就在那時刻，耶穌因聖神而歡欣說：「父啊! 天地的主宰，我稱謝你，因為你將這些事瞞往了智慧和明達的人，而啟示了給小孩子。是的，父啊! 你原來喜歡這樣做。
Amo esoga, Yesu da Gode ea A: silibu Hadigidafa Ea hahawane hou amoga nabaiba: le, amane sia: i, “Ada Gode! Osobo bagade amola Hebene Hina Godedafa! Bagade dawa: su dunu hodosa: besa: le, amo liligi Di da wamolegeiba: le amola mano dudubuma oleleiba: le, Na da Dima nodone sia: sa. Dia da hanaiba: le hahawane agoane hamoi.
22 我父將一都交給我，除了父，沒有一個認識子是誰，除了子及子所願啟示的人外，也沒有一個認識父是誰的。
Na Ada da hou huluane Na lobo da: iya ligisi. Dunu huluane da Gode Ea Manodafa hame dawa: Ada Hi fawane da dawa: Na, Gode Ea Mano, Na fawane da Adadafa dawa: Na da hanaiba: le, eno dunuma olelesea, amo dunu amola da Ada Ea hou dawa: mu!”
23 耶穌轉過身來私下對們徒說：「見你們所見的眼睛是有福的。
Amalalu, E da sinidigili, Ea ado ba: su dunuma amane sia: i, “Amo hou ba: beba: le, dilia da hahawane gala.
24 我告訴你們：曾經有許多先知及君王希望看你們所見的，而沒有看見；聽你們所聽的，而沒有聽到。
Na da dafawane dilima sia: sa! Balofede dunu bagohame amola osobo bagade hina bagade dunu, ilia da dilia waha ba: i liligi ba: mu hanai galu, be hame ba: i. Amola dilia waha nabi liligi ilia da nabimu hanai galu, be hame nabi.”
Eso afaega, sema olelesu dunu da Yesu dafama: ne, wa: legadole, Ema amane sia: i, “Olelesu! Na da Fifi Ahoanusu lama: ne, adi hamoma: bela?” (aiōnios g166)
26 耶穌對他說：「法律上記載了什麼﹖你是怎樣讀的﹖」
Yesu E bu adole i, “Gode Sia: Dedei Buga ganodini adi sema dedebela: ? Di adi idibela: ?”
27 他答說：「你應當全心，全靈，全力，全意愛上上，你的天主；並愛近人如你自己。」
Sema olelesu dunu da bu adole i “Dia dogoga, dia a: silibuga, dia gasaga, amola dia asigi dawa: suga, Godema asigima. Eno da dia da: i hodo amoma asigi hou defelewane, dia na: iyadoma asigima.”
28 耶穌向他說：「你答應的對，你這樣做，必得生活。」
Amalalu, Yesu da ema amane sia: i, “Di da noga: lewane adoi. Agoane hamosea, di da esalumu.”
29 但是，他願意顯示自己理直，又對耶穌說：「畢竟誰是我的近人﹖」
Be sema olelesu dunu, hi hou da ida: iwane hidale olelema: ne, Yesuma amane adole ba: i, “Be na na: iyado da nowala: ?”
30 耶穌答說：「有一個人從耶路撒冷下來，到了耶利哥，遭遇了強盜；他們剝去他的衣服，並加以擊傷，將他半死半活地丟下走了。
Amaiba: le, Yesu E amane sia: i, “Dunu afadafa da Yelusaleme moilai bai bagade fisili, Yeligou moilaiga doaga: musa: , logoga asi. Ahoanoba, wamolasu dunu ilia da logo legele, e doagala: le, fane legele, ea abula amola muni huludafa lale, hobea: le asi. E da da: i nabadodafa, udigili logoga sidi dialu.
31 正巧有一個司祭那條上下來，看了看他，便從旁邊走過去。
Amalalu, gobele salasu dunu misini, sidi dialebe ba: beba: le, la: idi sisa: i.
32 又有一個肋未人，也是一樣；他到了那裡，看了看他，也從旁邊走過去。
Fa: no, Lifai dunu amola misi. E amola sidi hamoi dunu ba: beba: le, udigili logo la: ididili baligisu.
33 但有一個撒馬利亞人，路過他那裏，一看見就動了憐憫的心，
Be Samelia dunu da amo logoga ahoanoba, sidi dialoba amoga doaga: i. E da amo dunu ba: beba: le, bagadewane asigi galu.
34 遂上前，在他的傷處注上油與酒，包紮好了，又扶他騎上自己的牲口，把他帶客店裏，小心照料他。
E da sidi dialebe ema hedolowane doaga: le, ea fofa: gi amo abulaga la: gili, ea aiya huluane olife susuligi amola waini amoga legei. Amalalu, ea dougi da: iya ligisili, ga sofe misi dunu golasuga oule asili, amogawi noga: le ouligi.
35 第二天，取出兩個銀錢交給店主說：請你小心看護他! 不論餘外花費多少，等我回來時，必要補還你。
Golale, hahabe, e da diasu ouligisu dunumaK2i. E amane sia: i, ‘Amo dunu noga: le ouligima. Amola muni na waha i ebelesea, na bu masea eno imunu.’”
36 你以為這三個人中，誰是那遭遇那強盜的近人呢﹖
Yesu da eno amane sia: i, “Amo dunu udiana galebe. Nowa dunu da wamolasuga fai dunu ema na: iyadodafa agoane hamobela: ? Di adi dawa: bela: ?”
37 那人答說：「是憐憫他的那人。」耶穌遂給他說：「你去也照樣做吧! 」
Sema olelesu dunu da bu adole i, “Dunu da ema asigi hou hamoi, e da na: iyadodafa hou hamoi.” Amalalu, Yesu E amane sia: i, “Amaiba: le, di ahoasea, amo ea hou defele hamoma!”
38 他們走路的時候，耶穌進了一個村莊。一個名叫瑪爾大的女人，把耶穌接到家中。
Yesu amola Ea ado ba: su dunu ilia da logoga asili, moilaiga doaga: i. Uda ea dio amo Mada ea diasua, Yesu aowai.
39 她有一個妹妹，名叫瑪利亞，坐在主的腳前聽祂講話。
Mada eya dio da Meli. E da Yesu Ea emo gadenenewane esalu, Ea olelebe nabalu.
40 瑪爾大為伺候耶穌，忙碌不已，便上前來說：「主! 我妹妹丟下我一個人伺候，你不介意嗎﹖請叫她來幫助我吧! 」
Be Mada da bagadewane hawa: hamobeba: le, se nabi. E da Yesuma misini, amane sia: i, “Hina! Naeya da nama hame fidibiba: le, Di da hame asigibela: ? Dia e na fidima: ne adoma!”
41 主回答她說：「瑪爾大，瑪爾大! 妳為了許多事操心忙碌，
Be Yesu E da bu adole i, “Mada! Mada! Di da liligi bagohame dawa: beba: le, da: i dioiwane dawa: lala!
42 其實需要的惟有一件。瑪利亞揀選了更好的份，一是不能從她奪去的。」
Be hou afadafa fawane di da gogolei galu. Amo hou ida: iwane, Meli da lai dagoi. Eno dunu da amo hou ema hame samogemu.”
