利未記 27
1 上主訓示梅瑟說：」
Hoe ty nitsara’ Iehovà amy Mosè:
2 你告訴以色列子民說：若人以人身許願，應將人身的代價獻給上主，
Saontsio amo ana’ Israeleo ty hoe, Naho mitangèñe am’ Iehovà t’indaty, ty ami’ty fisafiria’o ho vilin’ai’ ondaty:
3 二十隧道六十歲的男人，根據聖所的」協刻耳「，估價應是五十銀」協刻耳「；
le zao ty hamolilia’o ty lahilahy roapolo taoñe pak’ amy faha’ enem-polo taoñey, ho sekele limampolo volafoty amy sekelen-toe-miavakey ty hamolilia’o aze.
4 若是女人，估價應是三十」協刻耳「。
Naho rakemba, le ho telopolo sekele ty hamolilia’o aze;
5 由五歲到二十歲，若是男性，估價應是二十」協刻耳「，女性為十」協刻耳「。
aa ie lime taoñe pake roapolo taoñe le sekele roapolo ty hamoliliañe ty lahilahy vaho sekele folo ty ampela;
6 由一月到五歲，若是男性，估價為五銀」協刻耳「；若是女性，估價為三銀」協刻耳「。
ie vola’e raike pak’ami’ty halime tao’e, le amolilio sekele volafoty lime ty lahilahy vaho amolilio sekele volafoty telo ty ampela;
7 六十歲以上的人，若是男性，估價為十五」協刻耳「，女性為十」協刻耳「。
ie enem-polo taoñe mañambone, naho ondaty, le amolilio sekele folo-lim’ amby, vaho folo sekele ty rakemba.
8 但若是人窮，不能支付這估價，應帶他到司祭面前。司祭估定他的價格；司祭要按許願人的財力，估定價格。獸類的估價
Ie rarake te amy namolilia’o azey, le hampiatrefeñe amy mpisoroñey, vaho hampitsatohe’ i mpisoroñey ty ava’e; ty fahahenefa’ i nifantày ty hamolilia’ i mpisoroñey.
9 如所許的是可獻於上主作祭品的獸類獻於上主的任何走獸，應視為聖的，
Aa naho biby fañengà’ ondaty am’ Iehovà ty hengaeñe, le hiavake ze hene hare engae’ ondaty am’ Iehovà.
10 不可更換，不可替代，不能以好換壞，或以壞換好；如果人拿一隻走獸還另一隻，以前所許的和以後所換的，都應視為聖的。
Tsy hovae’e, tsy hatsalo’e ty raty hasolo ty soa ndra ty soa ty raty; aa naho toe ampitsalohe’e biby ty biby le songa hiavake i raikey naho i solo’ey.
11 如所許的是一隻不潔，不堪獻於上主作祭品的走獸，就應將牠牽到司祭前，
Aa naho biby tsy malio, ie tsy fisoroñañe am’ Iehovà, le hasese’e aolo’ i mpisoroñey;
12 司祭估定牠的好壞；司祭估多少；就是多少；
le ho volilie’ i mpisoroñey ty vili’e: ke t’ie soa he raty; ze amolilia’ i mpisoroñey aze, le izay ty ie.
13 如許願的人願把牠贖回，除了司祭估定的價值外，還應加五分之一。[房屋的估價]
F’ie te hijebañe aze, le hatovo’e amy anjoanjo’e ty ampaha-lime’e.
14 若人把自己的房屋，獻於上主，司祭應估定它的好壞；司祭估多少，就是多少。
Aa naho havahe’ t’indaty ty anjomba’e hampiavaha’e am’ Iehovà, le hampitsatohe’ i mpisoroñey ty vili’e, ke t’ie soa ke raty, ze amolilia’ i mpisoroñey aze ty hijadoñe.
15 如果獻房屋的人願再贖回，除估定的價值外，還應加五分之一，房屋才可歸他。[田地的估價]
Aa ie te hijebañe i anjomba navahe’ey, le tsy mahay tsy anovoña’e ty ampaha-lime’ i namoliliañe azey, vaho himpolia’e.
16 若人將自己的一部份田產獻於上主，估價應按地播種所需要的數量；一」荷默爾「大麥種子，為五十銀」協刻耳「。
Aa naho añenga’ ondaty am’ Iehovà o tane fanaña’eo, le ho volilie’o amy tabiri’ey: hatao sekele volafoty limampolo ty homere’ tabirim-bare hordea.
17 若人由喜年起，獻了自己的田地，這個估價就是定價；
Aa naho boak’ an-taon-Jobily ty añenga’ ondaty ty tane’e, le ty amolilia’o aze ty mijadoñe.
18 但如果在喜年以後獻自己的田地，司祭應按至喜年尚餘的數量給他估價，把估價減低。
Aa ie añe i Jobiliy te añenga’ ondaty i tete’ey, le ho volilie’ i mpisoroñey ty vili’e amo taoñe tsy ri’e am-para’ i taon-Jobiliio le haketrake amy amolilia’oy.
19 如獻田地的人再願贖回，除司祭估定的價錢之外，還應加五分之一，田地仍歸於他；
Aa naho te hañavake i tane’ey i nañenga azey, le tsy mete tsy tovoña’e ty ampaha-limem-bili’e vaho hibalik’ ama’e.
20 但若他不但沒有把田地贖回反而賣給別人，不能再贖回；
Fa naho tsy hijebañe i tane’ey re, ke t’ie naletak’ ama’ ondaty, le tsy ho mete jebañeñe ka,
21 一到喜年，田地應退還時，應獻於上主，當作禁田，歸於司祭，成為他的產業。
f’ie votsotse amy Jobiliy i tetekey, hiavake ho am’ Iehovà i taney ho tane miavake; le a’ i mpisoroñey izay ho fanaña’e.
22 若人將自己買來的田地，而非祖業，獻於上主，
Aa ie avi’e am’ Iehovà ty teteke vinili’e fa tsy ty tane linova’e,
23 司祭就應估定這田地直到喜年所有的價值，那人應在當天支付你估定的價錢，這是歸上主的聖物。
le ho volilie’ i mpisoroñey o taoñe tsy ri’e ampara’ ty Jobilio, ho vili’e, le hatolo’e amy àndro zay i vinolili’oy ho enga miavake am’ Iehovà.
24 一到喜年，這田地應退給賣田的人，歸於這塊田地的原有人。
Himpoly amy nikaloañ’ azey, toe amy mpandova i taneiy, i tetekey ami’ty taon-Jobily.
25 一切估價都應按聖所的」「協刻耳」；一「協刻耳」等於二十「革辣」。[頭胎牲畜]
Fonga an-tsekele’ i toe-miavakey o famolilia’oo: gerà roapolo ty ho sekele raike.
26 至於頭胎牲畜，既是頭胎，應屬於上主，人不能再奉獻；不論是牛是羊，以屬於上主。
Aa ty amo valohan’ anan-kàreo, a Iehovà izay kanao terake valohan’ anake, le tsy hengae’ ondaty; ke t’ie añombe hera añondry, a Iehovà.
27 若是不潔牲畜的頭胎，人應照估價贖回，再加五分之一；如不贖回，應照估價賣掉。[禁物]
Aa naho biby tsy malio, le ho jebañe’e amy namolilia’oy, vaho hitovoña’e ty ampaha-lime’e; naho tsy jebañeñe izay le haletak’ amy namolilia’oy.
28 凡照禁物法獻於上主之物，凡人所有的，不論是人，或是牲畜，或是一部份田產，便不可變賣，亦不可贖回；凡禁物都是屬於上主得至聖之物。
Ie amy zao, tsy azo aletake o raha navìkeo, ze havì’ ondaty ho am’ Iehovà boak’ amy ze hene vara’e; ke ondaty he biby, ke tetek’ an-tane’e ao, le tsy mete aletake tsy mete jebañeñe; fa miava-do’e am’ Iehovà ze hene raha navìke.
29 凡照禁物法應處置的人，便佈可贖回，應將他處死。[什一之物]
Tsy mete jebañeñe t’indaty navaheñe, fa nafatse ho vonoeñe, le toe havetrake.
30 凡土地的出產，或是田地的穀物，或是樹木的果實，十分之一應歸於上主，是獻於上主的聖物。
A Iehovà ze hene faha-folo’ i taney, ke ty tabiri’ i taney, ke ty voan-katae; miavake ho am’ Iehovà izay;
31 人若願意把應獻的十分之一贖回一部份，除物價外，應另加五分之一。
aa naho te hijebañe i faha-folo’ey t’indaty, le hatovo’e ama’e ty ampaha-lime’e.
32 凡牛群或羊群，由牧童杖下經過的每第十隻，亦即全群十分之一，應獻於上主；
Ze fahafolo’ o añombeo ndra o mpirai-liao, ze miranga ambane’ i kobaiy, le songa miavake ho am’ Iehovà i faha-folo’ey.
33 不應追究是好是壞，亦不可將牠更換；更換了，以前所有的和以後所換的，都應視為聖物，不得贖回」。
Tsy ho darè’e ke soa he raty, tsy ho soloa’e; ie soloa’e le songa hiavake i solo’ey naho i sinoloy fa tsy mete jebañeñe.
34 這是上主在西乃山為以色列子民向梅瑟吩咐的法令。
I lily rezay ro nandilia’ Iehovà amy Mosè ambohi-Sinay añe ho a o ana’ Israeleo.
