利未記 26
1 你們不可製造神像，亦不可立雕像或石柱；在你們境內，亦不可安置石像，供人朝拜，因為我上主是你們的天主。
Hina Gode da amane sia: i, “Dilia nodone sia: ne gadomusa: , loboga hamoi liligi, igiga hamoi golasu ifa agoane liligi amola osole dedei igi, amo mae hamoma. Bai Na da dilia Hina Gode!
2 你們應遵守我的安息日，尊敬我的聖所；我是上主。
Nama nodomusa: lolo Nasu gilisisu huluane noga: le dawa: ma amola Nama nodone sia: ne gadosu sogebi amo nodoma. Na da Hina Gode!
3 如果你們履行我得法令，遵守我的命令，一一依照執行，
Dilia da Na hamoma: ne sia: i amola Na sema amoma noga: le fa: no bobogesea,
4 我必按時給你們降下雨露，地必供給出產，田野的樹木必結出果實。
Na da dilima eso defele gibu imunu. Amasea, dilia sogega dilia da ha: i manu heda: lebe ba: mu, amola dilia ifa amoga fage legei dagoi ba: mu.
5 你們打禾必打到收葡萄的時期，收葡萄必收到播種的時期；你們必有糧食吃飽，。在境內安居樂業。
Dilia ha: i manu faimu da bagadedafa ba: mu. Dilia da gagoma failalu, mae dagole waini fage faimu ba: mu. Amola dilia da waini fage failalu, bu gagoma hawa: bugima: ne eso da doaga: i dagoi ba: mu. Dilia da sadima: ne, ha: i manu bagade ba: mu amola dilia soge ganodini gaga: iwane esalumu.
6 我必賜國內太平，你們睡下，沒有驚擾；我必使境內的猛獸消滅，刀劍也不侵入你們境內。
Na da dilia soge ganodini dilima olofosu imunu. Amola dilia da enoba: le mae beda: iwane hahawane golamu. Na da gasonasu sigua ohe dilia soge ganodini mae misa: ne sefasimu, amola dilia da gegesu bu hame ba: mu.
7 你們追擊仇敵時，他們必在你們面前喪身刀下。
Dilia da dilia ha lai hasalimu.
8 你們五人要追擊一百，你們百人要追擊一萬；你們的仇敵必在你們面前喪身刀下。
Dilia dunu biyale gala da ha lai dunu100 amo hasalimu. Amola dilia dunu100 da ha lai dunu10,000 hasalimu.
9 我必眷顧你們，使你們繁殖增多；我必固守我與你們所立的盟約，
Na da dilima hahawane hamomu amola mano bagohame dilima imunu. Na da Na gousa: su dilima hamoi amo noga: le ouligimu.
10 你們要吃久藏的陳糧，要清出陳糧，為貯藏新糧。
Dilia da ha: i manu bagadedafa faimuba: le, dilia ha: i manu ode afaega defele ba: mu. Amasea, musa: fai ha: i manu da dialebeba: le, dilia da gaheabolo ha: i manu faisia, diasu ganodini legemusa: , musa: ha: i manu fai bagade dialebeba: le da ha: digimu agoai ba: mu.
11 我必在你們中間安置我的住所，再不厭惡你們。
Na da Na sema Abula Diasu ganodini, dilia fi dogoa esalumu. Amola Na da dili hame yolesimu.
12 我必住在你們中間，做你們的天主，你們做我的百姓。
Na amola da dili gilisili esalumu. Na da dilia Gode esalumu amola dilia da Na fidafa dunu esalumu.
13 我上主是你們的天主，是我領你們出離了埃及地，不再做他們的奴隸；是我打斷了你們軛上的橫木，另你們昂首前進。違法的禍患
Na, dilia Hina Gode, da dilia udigili hawa: hamosu dunu bu mae esaloma: ne, dili Idibidi sogega fisili masa: ne asunasi. Gasa bagade dunu da dili banenesi galu. Be dilia hahawane, dialuma mae fili sa: ili, gadili laloma: ne, Na da amo ilia gasa gugunufinisi dagoi.”
14 但是，如果你們不聽從我，不執行這一切命令；
Hina Gode da amane sia: i, “Dilia da Na hamoma: ne sia: i hame nabasea, dilia da Na se iasu ba: mu.
15 如果你們棄絕我的法令，厭惡我的制度，不遵行我的一切命令，而破壞我的盟約，
Dilia da higa: iba: le, Na hamoma: ne sia: i amola Na sema amoma hame fa: no bobogesea, amola gousa: su Na dilima hamoi amo wadela: sea,
16 我必要這樣與你們作對，使你們恐怖，換肺癆瘧疾，眼目昏花，心靈憔悴；你們的種子，白白播種，因為你們的仇敵要來吃盡。
Na da dilima se imunu. Na da gugunufinisisu liligi dilima iasimu. olo bagade amola asugi amo da dilia si wadela: mu amola dili da bogosu dilima madelai ba: mu. Dilia da ha: i manu hawa: bugimu be udigili bugimu. Bai dilia ha lai dunu da dilima hasalasili, dilia ha: i manu bugi huluane manu.
17 我要板起臉來與你們作對，你們必為仇敵擊潰，那仇恨你們的要壓制你們；雖然沒有人追趕，你們也要望風而逃。
Na da sinidigili dilima ha lai hamomu. Amaiba: le, dilia da enoga hasalasi dagoi ba: mu amola dilima higa: i dunu da dili ouligimu. Dilia da bagade beda: iba: le, dunu eno da dili hame sefasibi amomane dilia da udigili hobea: le masunu.
18 如果這樣你們還不聽從我，為了你們的罪惡，我必要加重七倍懲罰你們，
Be amo se iasu ba: sea, dilia da Nama hame sinidigili nabasu hou hame hamosea, Na da fesuale agoane baligili dilima se imunu.
19 粉碎你們矜誇的力量，使你們的蒼天如鐵，使你們的土地像銅，
Na da dilia gasa fi hidasu hou amo gugunufinisisimu. Gibu da hame sa: imu amola dilia osobo da ga: nasi gula agoane hamomu.
20 使你們白廢氣力，地不供給出產，田野的樹木也不結果實。
Dilia gasa bagade hawa: hamosu da dilia hou hame fidimu. Bai dilia soge da ha: i manu hame legemu amola dilia ifa da fage hame legemu.
21 如果你們還與我作對，不願聽從我，我必按照你們的罪惡，加重七倍打擊你們，
Amola dilia bu hame nabasu hou hamonanebe ba: sea, Na da bu dilia se iasu fesuale eno agoane imunu.
22 使野獸來傷害你們，奪去你們的子女，殘害你們的牲畜，減少你們的人口，使你們的街市變成廢墟。
Na da medosu sigua ohe dilima asunasimu. Ilia da dilia mano medole legemu amola dilia lai gebo gugunufinisimu. Amola dilia bogogia: mubale, dunu bagahame fawane esalebe ba: mu. Logo huluane da dunu hame ahoanebeba: le, yaloi ba: mu.
23 如果我用這些事還不能懲戒你們，你們仍然與我作對，
Be dilia amo se iasu lai dagosea, bu Na hamoma: ne sia: i bu hame nabasea,
24 我也要與你們作對，為了你們的罪惡，必要加重七倍打擊你們。
Na da sinidigili, se iasu fesuale eno agoane baligili dilima imunu.
25 我必令刀劍臨於你們，為報復違背盟約的罪；如果你們退入城市，我俾使瘟疫來害你們，叫你們落在仇人手內。
Dilia da Na gousa: su wadela: lesiba: le, Na da dilima gegesu iasimu. Amola dilia moilai amo ganodini gagili salimusa: agoane gilisisia, Na da olo amo uhinisimu hamedei dilima imunu. Amasea, bu gegemu gogoleba: le, dilia da dilia ha lai ilima dili gagulaligima: ne amola fama: ne olemu.
26 當我給你們斷絕了糧源時，時個女人要在一個灶口上烤餅按定量給你們配給糧食；你們雖然吃，卻吃不飽。
Na da dilia ha: i manu logo hedofamu. Amasea, uda nabuane gala da ilia agi ga: gi hamoma: ne, gobele nasu afae fawane defele ba: mu. Ilia fonobahadi fifili dilima imunu. Amola dilia huluane na dagosea, bu ha: i bagade ba: mu.
27 如果這樣，你們還不聽從我，仍然與我作對，
Amalalu, dilia Nama halale Na hamoma: ne sia: i hame nabasea,
28 我必發怒來與你們作對，為了你們的罪惡，我必加重七倍懲罰你們。
Na da ougili dilima gegene, se iasu fesuale eno baligili dilima imunu.
29 你們要吃你們兒子的肉，連你們女兒的肉也要吃。
Dilia ha: i bagade nababeba: le, dilia manodafa amo hei manusa: dawa: mu.
30 我必破壞你們的丘壇，砍倒你們的香臺，將你們的屍首堆在你們的偶像的屍首上。我必厭惡你們。
Dilia nodone sia: ne gadosu sogebi agologa diala amo Na da gugunufinisimu. Na da dilia gabusiga: manoma oloda amo mugulumu amola dilia bogoi da: i hodo amo dilia loboga hamoi ogogosu ‘gode’ dafai amo da: iya ha: digimu.
31 使你們的城市變為曠野，聖所化為廢墟，不願再文你們祭品的馨香。
Na da dilima bagade higale, dilia moilai gugunufinisimu. Na da dilia nodone sia: ne gadosu sogebi gugunufinisimu amola dilia gobele salasu liligi hame lamu.
32 我俾使你們的地化為廢墟，甚至你的仇人來居住時，還驚奇不已。
Na da dilia soge dafawanedafa gugunufinisimu. Amaiba: le, dilia ha lai da dilia soge gesowai, amo ba: sea, bagadewane fofogadigimu.
33 我必將你們分散在各民族中，我要拔劍追逐你們，使你們的地成為廢墟城市變為曠野。
Na da gegesu dilima iasimu amola ga fifi asi gala ilia sogega dili afagogomu. Dilia soge da dunu hame esalebe ba: mu amola dilia moilai huluane mugululi gugunufinisi dagoi ba: mu.
34 當那地方變成荒野，而你們僑居在仇人的地方時，這整個時期，那地才補上了安息的時候；那時地要休息，補享安息年。
35 那地方荒涼的整個時期內，才得到安息，補享你們居住時，在你們的安息年內，為享到的安息。
Amasea, Isala: ili soge da ode bagohame helefisu ba: mu (amo helefisu dilia da dilia sogega hame iasu). Soge da ouligisu dunu hamedene udigili dialumu. Dilia da mugululi asili, dilia ha lai dunu ilia soge ganodini esalea, soge da damunisi dialumu.
36 至於你中殘存的人，我俾使他們在仇人的地方膽戰心驚，甚至風吹落葉聲也把他們嚇跑，逃跑有如逃避刀劍；雖然無人追趕，他們也跌倒在地。
Na da hamobeba: le, dilia mugululi asi dunu da bagadewane beda: mu. Amasea, dilia da ifa lubi foga ahoa fane gulibagebe nabasea, hobea: mu. Dilia ha lai da gegesu ganodini dili sefasibi amo defele hobea: mu, amola ha lai da dilima gadenei ba: sea, dilia da udigili dafamu.
37 雖然無人追趕，他們卻一人倒在另一人身上，如面臨刀劍。你們決不能抵擋你們的仇人，
Ha lai da dili hame sefasisia, dilia da eno enoma legagala: le dafamu. Amola dilia ha lai ilima dabe gegemu hamedei ba: mu.
38 只有在各民族中消滅，仇人的土地要把你吞下。
Dilia da mugululi asili, dilia ha lai ilia soge ganodini bogomu. Fedege agoane, dilia ha lai ilia sogega na dagoi ba: mu.
39 你們中殘存的人，必為了自己的罪惡，在仇人的地方，日漸衰弱，還要為了祖先的罪惡，日漸衰弱。[以色列要回頭改過]
Dilia dunu afae afae dilia ha lai ilia soge ganodini hame bogoi esalebe, da da: i dione geloga: gia: mu. Bai dilia amola dilia aowalali da wadela: i hou hamosu.
40 他們終必承認自己的罪惡，祖先的罪惡，對我不忠與我作對的叛逆之罪。
41 當我與他們作對，將他們遷送到他們仇人的地方以後，他們未受割損的心，必會謙卑自下，要親乾情願受罰贖罪，
Be diligaga fi ilia amola ilia aowalali (amo da Nama ha lai amola lelebeba: le, Na da ilima ha lale, ilia ha lai dunu sogega esaloma: ne, mugululi masa: ne sia: i) ilia wadela: i hou fofada: mu. Hobea, diligaga fi da ilia hou fonobosea, amola ilia wadela: i hou amola odoga: su hou amo ea dabe huluane ilia da hamoi dagosea, ilia da fofada: mu.
42 我也想起我同雅各伯所結的盟約，想起同依撒格，同亞巴郎所結的盟約，也想起那地方來。
Amasea, Na da Na gousa: su Na da Ya: igobe, Aisage amola A: ibalaha: me ilima hamoi, amo Na da bu dawa: mu. Na da Na fidafa ilima Isala: ili soge imunu ilegei, Na da bu gaheabolo ilegemu.
43 但那地方應為他們所放棄，好在他們離去，地方荒蕪時，才能補享安息年，同時他們也補贖自己的罪惡，這是因為他們棄絕了我的制度，厭惡了我的法令。
Be hidadea, amo soge da hahawane damunisili, dunu hamedafa amo ganodini esalebe ba: mu. Amola Na fi dunu da Na hamoma: ne sia: i amola Na sema higale yolesiba: le, ilia amo dabe huluanedafa hamomu.
44 但是，即使這樣，當他們留在仇人的地方時，我仍不棄絕他們，也不厭惡他們，以致消滅他們，廢除我與他們結的盟約，因為我上主是他們的天主。
Be amo eso amolawane, ilia da ilia ha lai soge ganodini esalea, Na da Na fi dafawanedafa hame yolesimu amola dafawanedafa hame gugunufinisimu. Amai hamoi ganiaba, Na gousa: su da ilima dagolesila: loba. Be Na da ilia Hina Godedafa.
45 我顧念他們，我還要想起我與他們祖先所結的盟約；我在各民族的眼前，由埃及地領出他們的祖先來，為做他們的天主：我是上主。「
Na da musa: Na fi amo Idibidi sogega fisili masa: ne asunasiba: le, Na da fifi asi gala huluane ilima Na gasa olelei. Amoha, Na da ilia aowalali ilima gousa: su hamoi. Amo gousa: su Na da bu gaheabolo ilegemu. Bai Na, Hina Gode, da ilia Godedafa esaloma: ne.”
46 這是上主在西乃山，於自己和以色列子民間，藉梅瑟所立定的法令、制度和法律。」
Amo dedei da sema amola Gode Ea hamoma: ne sia: i, amo Hina Gode da Sainai Goumia, Mousesema olelei, amo e da bu Isala: ili dunuma alofele ima: ne.
