士師記 4
1 厄胡得死後，以色列子民又行了上主視為惡的事。
Ihade da bogobeba: le, Isala: ili dunu da bu eno Hina Godema wadela: i hou hamosu.
2 因此上主將他們交在客納罕王雅賓手中，他當時在哈祚爾為王，他的軍長息色辣駐紮在哈洛舍特哥因。
Amaiba: le, Hina Gode da logo doasibiba: le, Ya: ibini (Ga: ina: ne hina bagade amo da Ha: iso moilai bai bagade ouligisu) da ili hasali. Ya: ibini ea dadi gagui ouligisu da Sisela. E da Halosede Dienadaile moilaiga esalu.
3 因為雅賓王有九百輛鐵甲車，極力壓迫以色列子民已有二十年之久，以色列子民遂呼籲上主。
Ya: ibini da sa: liode ouliga hamoi amo 900 gagui galu. E da ougiwane gasafiwane ode 20 amoga Isala: ili dunu ouligisu. Amalalu, Isala: ili dunu da Hina Godema fidima: ne wele sia: i dagoi.
4 當時有一位女先知德波辣是拉丕多特的妻子，作以色列的民長。
Uda afae amo ea dio Debola (La: bidode idua) da balofede uda (Gode Sia: alofesu uda) esalu. E da Isala: ili dunu ilima fofada: su ouligisu esalu.
5 她常坐在厄弗辣因山地、辣瑪和貝特耳中間那棵德波辣棕樹下，以色列子民都到她那裏去聽判斷。
Ea hou da agoane. Lama amola Bedele moilai gilisisu Ifala: ime agolo soge ganodini gala, amo dogoa sogebi gumudi agoai ifa ea ougia e da fili, Isala: ili dunu da ea fidisu sia: lamusa: masu
6 她打發人從納斐塔里刻德士把阿彼諾罕的兒子巴辣克叫來，對他說：「這是上主以色列的上主的命令：你要從納斐塔里和則步隆子孫中，率領一萬人向大博爾山進發：
Eso afaega, e da Bela: ge (Abinoa: me egefe. E da Gidese moilai bai bagade, Na: fadalai soge ganodini esalu) amo ema misa: ne sia: i. Debola da ema amane sia: i, “Hina Gode, Isala: ili dunu ilia Gode, da dima amane hamoma: ne sia: sa, ‘Di da Na: fadalai fi amola Sebiula: ne fi amoga dunu 10,000 lale, ili Da: ibo Goumiga oule masa.
7 我要引領雅賓的將軍息色辣和他的車輛軍隊到克雄河畔，到你跟前來，把他交在你手中。」
Na da Ya: ibini ea dadi gagui hina ouligisu Sisela amo dilima gegema: ne Gisione Hano amoga oule misunu. E da sa: liode amola dadi gagui bagohame gagui dialebe ba: mu. Be Na da di fidimuba: le, di da e hasalimu.’”
8 巴辣克對她說：「你若同我去，我就去；你若不同我去，我就不去。」
Amalalu, Bela: ge da Debolama bu adole i, “Di da na sigi ahoasea, na da masunu. Be di da hame sigi ahoasea, na da hame masunu.”
9 她回答說：「我一定同你去，但是你此行並無光榮，因為上主要把息色辣交在一個女子手中。」於是德波辣起身同巴辣克往刻德士去了。
Debola da amane sia: i, “Defea! Na da ani masunu. Be di da Sisela amoma hasali, ilia da hame sia: mu. Bai Hina Gode da Sisela amo uda afae amoma medole legema: ne imunu.” Amaiba: le, Debola da Bela: ge sigi asili, Gedese moilai bai bagadega doaga: musa: asi.
10 巴辣克召集則步隆和納斐塔里的子孫到刻德士去，跟他上去的有一萬人，德波辣也同他上去了。
Bela: ge da Sebiula: ne fi amola Na: fadalai fi amo Gedese moilai bai bagadega misa: ne wele sia: i. Amola dunu 10,000 da ema fa: no bobogei. Debola da e sigi asi.
11 那時刻尼人赫貝爾離開別的刻尼人，離開梅瑟的姻親曷巴布的子孫，在刻德士附近的匝阿納寧橡樹旁支搭了帳幕。
Amo esoha, Ginaide dunu ea dio amo Hibe da Ginaide dunu eno fisili, ea hawa: i fisu diasu amo Gidese moilai gadenene gagui. E da ouge ifa Sa: na: nimi sogega amo gadenene falifai. Ginaide dunu da Houba: be (Mousese ea bai) amo egaga fi.
12 有人報告息色辣；阿彼諾罕的兒子巴辣克已上了大博爾山。
Sisela da Bela: ge da Da: ibo Goumiga asi, amo nabi dagoi.
13 息色辣遂召集了他所有的車輛，即那九百輛鐵甲車，和隨從他的全軍，從哈洛舍特哥因出來。到了克雄河畔。
Amalalu, e da ea sa: liode 900 agoane amola ea dadi gagui dunu huluane Halosede Dienadaile amoma misa: ne wele sia: i. Amalalu, e da ili Gisione Hano amoga asunasi.
14 德波辣對巴辣克說：「起來! 因為今天上主已把息色辣交在你手中。上主不是走在你前面嗎﹖」於是巴辣克從大博爾山下來，那一萬人跟在他後面。
Amalalu, Debola da Bela: gema amane sia: i, “Masa! Hina Gode da di oule bisili ahoa. Wali eso E da Sisela hasalima: ne hou dima i dagoi.” Amaiba: le, Bela: ge da ea 10,000 dunu amo Da: ibo Goumi hagudu amoga oule asi.
15 當時上主用利劍在巴辣克前面擾亂了息色辣和他的車輛以及他的軍隊，息色辣下車，徒步逃跑了。
Bela: ge amola ea dadi gagui da Siselama doagala: loba, Hina Gode da hamobeba: le, Sisela, ea sa: liode amola dadi gagui da beda: iba: le uguguli doula agoane asi. Sisela da ea sa: liode amo fisili, emoga hobea: i.
16 巴辣克就追趕車輛和軍隊，直追到哈洛舍特哥因；息色辣的全軍都喪身刀下，一個也沒有剩下。息色辣死
Bela: ge da sa: liode amola dadi gagui huluane sefasili, Halosiede Dienadaile amoga doaga: i. E da Sisela ea dadi gagui dunu huluane medole legei. Dunu afae esalebe hame ba: i.
17 息色辣徒步逃到刻尼人赫貝爾的妻子雅厄耳的帳幕那裏，因為哈祚爾王雅賓和刻尼人赫貝爾的家族相安無事。
Sisela da hobeale, Ya: iele (Ginaide dunu Hibe amo idua) amo ea abula diasuga doaga: i. Bai Ha: iso hina bagade Ya: ibini amola Hibe ea sosogo fi da olofoiwane esalu.
18 雅厄耳出來迎接息色辣，向他說：「我主! 請你躲起來，躲在我這裏，不必害怕! 」他就躲在她的帳幕裏；雅厄耳就用毯子蓋住他。
Ya: iele da gadili asili, Sisela amoma amane sia: i, “Na abula diasu ganodini golili misa. Mae beda: ma!” Amaiba: le, e da ganodini golili sa: ili, Ya: iele da e wamoaligimusa: , abulaga dedeboi.
19 息色辣對她說：「請給我一點水喝! 因為我渴了。」她就打開皮囊給他奶喝，然後又蓋住他。
E da Ya: ielema amane sia: i, “Na da hano hanai galebe. Hano nama ima.” Ya: iele da goudi gadofo nodomeiga gebo dodo maga: me disu amo doasili, ema dodo maga: me i. Amalalu, e da Sisela wamoaligima: ne, bu dedebosi.
20 息色辣又向她說：「你站在帳幕門口，若有人來問你說：這裏有人嗎﹖你就回答說：沒有。」
E da Ya: ielema amane sia: i, “Di da abula diasu logo ga: su amogawi ouleloma. Dunu da misini amola ‘dunu da esalabela: iya’ adole ba: sea, ‘hameyeiya’ fawane sia: ma.”
21 那時赫貝爾的妻子雅厄耳取了一根帳棚上的木橛，手裏拿著鎚子，悄悄走到息色辣前，把木橛釘在他的太陽穴裏，一直釘到地上；那時他正疲乏熟睡，就這樣死去。
Sisela e da bagadewane helebeba: le, gola dialebe ba: i. Amalalu, Ya: iele e da wamo gogoli misini, ha: ma amola abula diasu gagumusa: goge agei lale, Sisela ea dialuma gele dabaga dabasalili, osoboga doasa: i ba: i.
22 那時巴辣克鄭在追趕息色辣，雅厄耳出來迎接他，對他說：「來! 我給你看看你所追尋的人。」他來到她那裏，看，息色辣已躺在那裏死了! 木橛在他的太陽穴中。
Bela: ge da Sisela hogomusa: manoba, Ya: iele da ema gadili yosia: musa: ahoanoba, amane sia: i, “Guiguda: misa! Na da dunu di hogosa, amo dima olelemu.” Amaiba: le, e da abula diasu ganodini golili sa: ili, Sisela amo ea dialuma sone osoboga dabagala: le, bogoi dagoi dialebe ba: i.
23 這樣，那一天天主在以色列子民面前制伏了客納罕王雅賓。
Amo esohaga, Gode da fidiba: le, Isala: ili dunu da Ya: ibini, Ga: ina: ne hina bagade amo hasalasi.
24 以色列子民的力量日漸強大，超過了客納罕王雅賓，直到將他消滅。
Ilia da mae yolesili gebe minibagei ahoanawane, ilia ha lai dunu da huluane gugunufinisi dagoi ba: i.
