士師記 20
1 於是以色列全體子民出動，從丹到貝爾舍巴，以及基肋阿得地，全會眾集合起來好像一個人一樣，來到米茲帕上主面前。
Isala: ili dunu huluane da Gode ba: ma: ne, Misiba moilaiga gilisi. Ilia da Isala: ili soge huluane amoga misi - gagoe (north) moilai Da: ne asili gagoe (south) moilai bai bagade Biasiba amoga doaga: le, huluane da misi. Eso mabe soge Gilia: de amola amoga ilia da misi.
2 全民眾，即以色列各支派的首領，都參與天主百姓的集會；拿刀的步兵，共有四十萬。
Amo Gode Ea fi gilisisu amoga Isala: ili ouligisu dunu huluane da misi. Amola emoga ahoasu dadi gagui dunu 400,000 agoane da gilisi.
3 本雅明子孫也聽說以色列子民上到了米茲帕。以色列子民說：「這件惡事是怎樣發生的，請你們述說一遍! 」
Bediamini fi dunu da Isala: ili dunu huluane da Misiba moilaiga gilisi dagoi amo nabi. Isala: ili dunu da amane adole ba: i, “Amo wadela: i hou da habodane hamobela: ?”
4 那被殺的女子的丈夫肋末人就回答說：「我與我的妾來到屬本雅明的基貝亞，要在那裏過夜，
Lifai dunu amo ea gidisedagi uda da medole legei ba: i, amane adole i, “Na gidisedagi uda amola na da Gibia moilai bai bagade Bediamini soge amoga golamusa: asi.
5 基貝亞的公民起來攻擊我，夜間包圍我過夜的住宅，企圖殺害我，並把我的妾強姦致死。
Gibia dunu da nama doagala: musa: misini, ania diasu sisiga: i. Ilia da na medole legemusa: dawa: i. Be amo hou fisili, ilia da na uda wadela: lesilalu, e medole legei.
6 因為他們在以色列中間行了這窮兇極惡的醜事，我遂將我的妾切成碎塊，遍送以色列基業各地。
Na da ea bogoi da: i hodo lale, dadega: le, amola wa: i afae afae amo Isala: ili fi fagoyale gala ilima iasi. Amo dunu da wadela: idafa hou ninia fi amo ganodini hamoi dagoi.
7 以色列子孫，請你們說出你們的意見和對策。」
Dilia huluane guiguda: da Isala: ili dunu. Amo hou hahamoma: ne, ninia da adi hamoma: bela: ?”
8 那時全體民眾好像一個人一樣都起來說：「我們中誰也不要返回自己的帳幕，誰也不要回自己的家，
Dunu huluane da wa: legadole, amane sia: i, “Ninia huluane, abula diasu ganodini esalebe dunu amola diasudafa amo ganodini esalebe, ninia huluane da nini diasuga bu hame masunu.
9 現在我們就要這樣對付基貝亞，抽籤進攻，
Ninia da agoane hamomu. Ninia da dunu amo Gibiama doagala: musa: ilegema: ne, ado ululuasu hedesu hou hamomu.
10 由以色列各支派中，每百人抽十人，每千人抽百人，每萬人抽千人，給民眾運送軍糧；待眾人到達本雅明的基貝亞後，按照那城在以色列中間所行醜事報復它。」
Ninia dunu fi amo ganodini 1/10 (nabuane fifili afadafa gala) da ha: i manu amo dadi gagui dunuma imunu. Eno dunu huluane da Gibia fi ilima se ima: ne masunu.”
11 於是以色列人聯合起來攻擊那城，彼此合作有如一人。本雅明備戰
Amaiba: le, Isala: ili dunu huluane da gilisili, bai afadafa hamomusa: gilisi. Amo da Gibia ilima doagala: musa: gilisi.
12 以色列眾支派差人往本雅明支派的各家說：「你們中間怎樣發生了這樣的惡事﹖
Isala: ili fi da sia: adola ahoasu dunu amo Bediamini soge huluane amo ganodini asunasi. Ilia da amane adole ba: i, “Amo wadela: idafa hou dilia hamoi, ea bai da adi baila: ?
13 現在你們把那些人，即基貝亞的無賴之徒，交出來，我們好處死他們，從以色列中鏟除這邪惡。」本雅明子孫卻不肯聽從他兄弟們以色列子民的呼聲；
Wali amo Gibia wadela: i hamosu dunu ninima ima. Ninia da amo dunu medole legele, amo wadela: i hou amo Isala: ili fi ganodini gala fadegale fasimu.” Be Bediamini dunu da Isala: ili fi eno ilia sia: hame nabi.
14 本雅明子孫反而從各城聚集起來，來到基貝亞，要與以色列子民交戰。
Be Bediamini moilai huluane amoga ilia da misini, Gibia moilaiga Isala: ili fi eno, amoga gegemusa: doaga: i dagoi.
15 那一天，本雅明人從各城來的共計兩萬六千拿刀的，基貝亞的居民尚未計算在內。
16 在這些人中，還有特選的七百精兵，能左右開弓，個個能用機絃拋石，毫釐不爽。
Amo esohaga, ilia moilai bai bagadega ilia da dadi gagui 26,000 agoane amo misa: ne wele sia: i. Amola Gibia esalebe dunu da dadi gagui dunu amo da ilia lobo fofadi amoga gegesu, amo 700 agoane gilisi. Ilia da ga: muga: dadi amoga ilia dialuma hinabo afae amo igiga gala: loba, hamedafa giadofasu.
17 本雅明人除外，以色列人共有四十萬拿刀的，個個都是戰士。兩次進攻失利
Isala: ili fi oda da dadi gagui 400,000 agoane gilisi.
18 以色列子民起身上到貝特耳，求問天主說：「我們中誰該先上去與本雅明子孫作戰﹖」上主答說：「猶大先去。」
Isala: ili dunu da Godema sia: ne gadosu sogebi amo Bedele amoga asili, Hina Godema amane adole ba: i, “Adi fi da Bediamini fi hidadea doagala: ma: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Yuda fi!”
19 於是以色列子明早晨起來，對著基貝亞安營。
Amaiba: le, Isala: ili dunu da hahabe asili, Gibia moilai gadenene ilia hawa: i fisu hamone esalu.
20 以色列人出來要與本雅明人交戰，遂在基貝亞前面擺陣等待他們。
Ilia Bediamini dadi gagui doagala: musa: asili, Gibia moilai da ilia midadi ba: i.
21 本雅明子孫從基貝亞出來迎戰，那一天殺死了兩萬兩千以色列人。
Bediamini dadi gagui da Gibia amoga misini, doagala: le, amo esoga 22,000 Isala: ili dadi gagui dunu medole legei.
22 以後，眾以色列又鼓起勇氣，又在前一日布陣的地方布陣。
23 事前，以色列子民先上到貝特耳，在上主面前哀哭，一直到晚上，然後求問上主說：「我們可否再去與我們的弟兄本雅明交戰﹖」上主答說：「可上去攻打。」
Amalalu, Isala: ili dunu da sia: ne gadosu sogebi amoga asili, Hina Gode ba: ma: ne bagadewane dinanu, asili, daeya doaga: i. Ilia da Hina Godema amane adole ba: i, “Ninia bu eno ninia olalali Bediamini dunu ilima doagala: ma: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Ama!” Amaiba: le, Isala: ili dadi gagui da ilia dogo denesi ba: i. Ilia da Gibia moilaiga asili, ilia dadi gagui aya agoane Bediamini dunuma gegemusa: lelu.
24 於是第二天，以色列子民又去攻打本雅明子孫。
Ilia da enowane Bediamini dunuma doagala: musa: mogodigili asi.
25 本雅明人第二天也從基貝亞出來與以色列人交戰，又殺死一萬八千以色列子民，都是拿刀的人。
Be musa: gegei defele, Bediamini dunu da Gibia fisili, ilima doagala: le, Isala: ili dadi gagui 18,000 (ili da noga: le gegema: ne olelei) amo medole lelegei dagoi ba: i.
26 以色列眾子民，即全民眾，又上到貝特耳，坐在上主面前哀哭，整日禁食到晚上；以後，在上主面前獻了全燔祭與和平祭。【
Amalalu, Isala: ili dunu huluane da Bedele moilaiga didiga: musa: asi. Ilia Hina Gode ba: ma: ne ha: i mae nawane esaloba, daeya gamai. Ilia Hina Godema Hahawane Gilisili Olofole Iasu gobele salasu hamoi amola gobele salasu ohe oda gogo gobele sali.
27 那時天主的約櫃正在那裏，同時有亞郎的子孫厄肋阿匝爾的兒子丕乃哈斯在約櫃前供職。】以色列子民又求問上主說：「我們是否應再去與我們的弟兄本雅明人交戰﹖或是休戰﹖」上主答說：「你們應上去，因為我明天必將他們交在你們手中。」
28 以色列人就在基貝亞四周設下伏兵。
Gode Ea Gousa: su Sema Gagili da amo esoga Bedele sogebi galu. Finia: se (Ilia: isa ea egefe amola Elane ea aowa) da Gode Ea Gousa: su Sema Gagili ouligisu. Isala: ili dunu da Hina Godema bu adole ba: i, “Ninia da ninia olalali Bediamini dunu ilima bu gegemusa: masa: bela: ? O ninia fisima: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Gegema! Aya Na da fidimuba: le, dilia da ili hasalimu.”
29 第三天以色列子民上去攻打本雅明子孫，在基貝亞對面布陣，像前兩次一樣。
Amaiba: le, Isala: ili dunu da dadi gagui dunu Gibia moilaiga sisiga: le, wamoaligima: ne asunasi.
30 本雅明子孫出來迎敵，被引出城外，在兩條大路上，─一條通往貝特耳，一條通往基貝紅，─像前兩次一樣，開始殺敵，在田野就殺死了約有三十個以色列人。
Amalalu, eso osodaga, ilia musa: hou defele, ilia da Bediamini dunuma doagala: musa: asili, Gibia ea midadi dada: lei.
31 本雅明子孫遂說：「他們像前次一樣，在我們面前打敗了。」但以色列子民卻說：「我們不如後退，引他們遠離城，到大路上來。」
Bediamini dunu da gegemusa: , moilai gadili asili, Isala: ili dunu sefasimusa: fa: no bobogei. Musa: agoane ilia da umi soge Bedele ahoasu amola Gibia ahoasu la: ididili amo ganodini Isala: ili dunu muni medole legelalu. Ilia da Isala: ili dadi gagui30agoane medole legei.
32 當以色列眾人從他們的地方起來，在巴耳塔瑪爾布陣的時候，以色列的伏兵從革巴西邊埋伏的地方衝出來；
Bediamini dunu ilisu amane sia: i, “Defea! Ninia da musa: agoane, Isala: ili dunu hasali.” Be Isala: ili dunu da ili gadili, logoga oule asili, musa: medole legemusa: dawa: i galu.
33 全以色列中所選出的一萬精兵齊來攻打基貝亞，戰爭非常激烈，但是本雅明人還不知道大禍臨頭。
Amaiba: le, Isala: ili dadi gagui gilisisudafa da hobeale, bu Ba: ile Da: ima sogega bu gilisi. Amalalu, Isala: ili dunu amo da Gibia sisiga: i, da ilia wamoaligisu gele sogebi ganodini galu amo fisili, Gibia amoma doagala: musa: hehenai.
34 上主在以色列前打擊本雅明人，那一天以色列子民殺死本雅明人共有二萬五千一百，都是拿刀的人。
Amo dunu idi da 10,000. Ilia da Isala: ili fi amo ganodini dadi gagui noga: iwane ilegei. Ilia da Gibia doagala: i amola gegesu da gasa bagade ba: i. Bediamini dunu da fofogadigi. Ilia gugunufinisisu eso da doaga: i dagoi ilia hame dawa: i galu.
35 這樣，本雅明子孫看出自己失敗。原來以色列人依仗在基貝亞所設下的伏兵，先在本雅明人前退怯；
Amo esoha, Hina Gode da fidibiba: le, Isala: ili dunu da Bediamini dadi gagui dunu ili hasalasi. Ilia da dunu 25,100 agoane medole legei dagoi.
36 伏兵急速衝入基貝亞，衝進之後，用刀屠殺了全城的人。
Amola Bediamini dunu da dafai dagoi, ilisu dawa: i. Isala: ili dadi gagui gilisisu bagade da Bediamini dunu amoba: le hobea: i. Bai ilia dawa: i da dunu ilia da Gibia sisiga: le wamoaligimusa: asunasi, amo da ili fidimusa: ilia dawa: i.
37 原先以色列人與伏兵約定，在城內放火，以煙火上騰為號。
Amo dunu da ilia wamoaligisu fisili, hedolowane Gibia moilaiga hehenai. Ilia da dunu huluane amo moilai ganodini esalu, medole legei dagoi.
38 以色列人在戰場上撤退的時候，本雅明動手殺死以色列人約有三十人，他們想：「的確，他們如前一仗一樣，在我們前殺敗了。」
Isala: ili dadi gagui gilisisu bagade amola wamoaligisu dunu da musa: gilisili sia: daloba, dawa: ma: ne hahamosu agoane hahamoi. Ilia da lalu mobi mogomogoi agoane bagade Gibia amoga heda: lebe ba: beba: le,
39 當煙柱信號從城中上騰的時候，本雅明人轉過身來，見全城煙火沖天；
Isala: ili dadi gagui da Bediamini dunu ilima hobealalu, ilia da sinidigimu sia: i. Amo hou da doaga: loba, Bediamini dunu da Isala: ili dunu 30 agoane medole legei dagoi ba: i. Bediamini dunu da amane sia: i, “Defea! Ninia da musa: agoane defele Isala: ili dunuma bu hasali dagoi.”
40 那時以色列人也轉身回來；本雅明人大為驚慌，因為看見大禍臨頭，
Amalalu, dawa: ma: ne hahamosu amo lalu mobi mogomogoi agoane amo Gibia amoga heda: lebe ba: i. Bediamini dunu da beba: le, fofogadigili, moilai huluane laluga nenanebe ba: i.
41 遂在以色列人面前轉向曠野的路上逃去，但戰士卻追蹤而至，從城裏出來的人也夾擊他們；
Amalalu, Isala: ili dadi gagui da sinidigi. Bediamini dunu da bagadewane beda: i. Ilia da dafai dagoi, ilisu da dawa: i galu.
42 這樣，以色列人擊潰了本雅明人，追擊他們，從諾哈蹂躪他們，直到革巴對面的東方之地。
Ilia da Isala: ili dunu amoba: le hobea: i. Be ilia da sani amo ganodini agoane ba: i. Ba: i da Isala: ili dunu amo Gibia moilaiga gadili ahoanebe da ilia la: idi amo doagala: i. Amalalu, ilia da Bediamini dunu wadela: lesi dagoi.
43 本雅明人陣亡一萬八千，都是勇士。
Isala: ili dunu da Bediamini dunu amo sani ganodini gagui galu. Ilia da mae fisili medole legelalu, amo dunu sefasili, sogebi amo Gibia ea eso mabadi la: ididili gala amoga doaga: i.
44 其餘的人都轉身向著曠野逃往黎孟岩石，以色列人在路上又掃蕩了他們中五千人；以後，直追到革巴，擊殺了二千人。
Isala: ili dunu da Bediamini dadi gagui noga: iwane amo 18,000 agoane medole legei.
45 那一日，本雅明中陣亡的，共有二萬五千人，
Bediamini dunu hame bogoi amo da hobeale, umi soge amo Limone Gele gadenene amoga hobea: i. Be Isala: ili da ilima doagala: le, 5,000 eno logoga medole legei. Ilia da bu sefasili, Ga: idoume sogebi amoga doaga: le, 2,000 eno medole legei.
46 所剩下的六百人，
Amo esoga, Isala: ili dunu da Bediamini dadi gagui dunu noga: iwane, huluane 25,000 agoane medole legei.
47 轉身逃往曠野，直到黎孟岩石，在黎孟岩石中住了四個月。
Be dunu 600 agoane da hobeale, Limone Gele soge amoga asili, Isala: ili dunu da ili hame medole legei. Amo sogega, ilia da oubi biyaduyale gala esalu.
48 以色列人又回到本雅明子孫那裏，把各城的人和牲畜，以及所遇見的都用刀殺盡；並將所經過的城池放火燒燬。
Isala: ili dunu da sinidigili, Bediamini fi dunu eno huluane medole legei. Ilia da dunu, uda, mano amola ohe fi huluane medole lelegei dagoi. Ilia da moilai huluane amo soge ganodini dialu amo laluga ulagisi.
