士師記 18
1 那時在以色列沒有君王，同時丹支派仍在尋找居住的基地，因為直到那一天在以色列支派中，丹支派尚未得到基地。
Ndalogo jo-Israel ne onge gi ruoth. Kendo e ndalogo joka Dan ne manyo kargi giwegi ma ginyalo dakie, nikech ne pod ok giyudo kar dak e dhout jo-Israel.
2 於是丹子孫從祚辣和厄市陶耳，由全家族中，派了五個勇敢的人去窺探偵察那地方，對他們說：「你們去偵察那地方! 」他們到了厄弗辣因山地，來到米加的住宅，就在那裏過夜。
Omiyo jo-Dan nooro jolweny abich moa Zora gi Eshtaol mondo onon pinyno kendo ongʼe kaka pinyno chalo. Jogi nochungʼne dhout gigo duto. Negiwachonegi niya, “Dhiuru mondo unon pinyno.” Jogo nodonjo e piny gode mag Efraim kendo negidhi e od Mika, kama ne ginindoe.
3 他們在米加家附近，認出那少年肋末的聲音，就過去向他說：「誰領你來這裏﹖你在這裏作甚麼﹖你在這裏有甚麼職務﹖」
Kane gichopo machiegni gi od Mika, ne giwinjo dwond ja-Lawi moro ma wuowi; omiyo negidonjo kanyo mi gipenje niya, “Ngʼama nokeli ka? Angʼo ma itimo ka? Angʼo ma omiyo in ka?”
4 他回答說：「米加待我如此如此! 他聘了我作他的司祭。」
Nonyisogi gima Mika nosetimone, kendo owacho niya, “Osekawa kaka jatije kendo an jadolo mare.”
5 他們對他說：「你求問天主，使我們知道，我們將走的路順利嗎﹖」
Eka negiwachone niya, “Kiyie to penjnwa Nyasaye ka wuodhwa dhi bedo maber.”
6 司祭回答他們說：「你們平安去罷! 上主必使你們所走的路順遂。」
Jadolo nodwokogi niya, “Dhiuru gi kwe. Wuodhu osepwodhi gi Jehova Nyasaye.”
7 於是那五個人就去了，來到拉依士，在那裏看見城中的人民安居樂業，一如漆冬人一樣，平安無慮，地產豐富，一無所缺；並且他們離漆冬又遠，與阿蘭也沒有往來。
Omiyo ji abichgo noa mi gichopo Laish, kama negineno ka ji odak kanyo gi kwe, mana kaka jo-Sidon, maonge paro moro amora kata kibaji kendo negidak gi kwe. To nikech pinygi ne ok ochando gimoro amora, ne gin joma omewo. Bende, negidak mochwolore gi jo-Sidon kendo ne gionge gi osiep gi ngʼato angʼata.
8 當他們回到祚辣和厄市陶耳自己弟兄那裏時，弟兄們問他們說：「你們帶來什麼消息﹖」
Kane gidwogo Zora kod Eshtaol, owetegi nopenjogi niya, “Ne uyudo gik moko chalo nade kuno?”
9 他們回答說：「起來，讓我們上到拉依士去，因為我們已察看過，那地真肥美，你們還等什麼﹖不要再遲延，趕快去佔領!
Negidwokogi niya, “Biuru mondo wamonjgi! Waseneno ka piny cha ber ahinya. Donge udhi timo gimoro? Kik udeki ma ok udhi kuno kendo ukaw pinyno.
10 到那裏去，是到一個不設防的人民那裏去，地面寬廣遼闊；天主已把那地交在你們手中；那地方物產豐富，一無所缺。」
Ka uchopo kuno, to unuyud jogo ma ok oikore ne lweny kendo gi piny malach ma Nyasaye oseketo e lwetu, piny maonge gima ochando kendo man-gi gik moko duto.”
11 於是有六百丹支派的人，帶著武器，從酢辣和厄市陶耳出發，
Eka ji mia auchiel moa e dhood joka Dan, mane oikore ne lweny, nowuok oa Zora kod Eshtaol.
12 經過山路，在猶大克黎雅特耶阿陵安營；因此，那地方直到今日叫作「丹營；」這地是在克黎雅特耶阿陵西面。
Kane pod gidhi negiloso kambi but Kiriath Jearim manie piny Juda. Mano ema omiyo piny mantiere yo podho chiengʼ mar Kiriath Jearim pod iluongo ni Mahane Dan nyaka chil kawuono.
13 他們又從那裏經過厄弗辣因山地，來到米加的住處。丹人搶去米加的神像
Kane gia kanyo negidhi e piny gode mag Efraim ma gichopo e od Mika.
14 當時先去窺探那地的五個人，告訴弟兄們說：「你們知不知道，在此家內有「厄弗得、」「忒辣芬」和一尊神像﹖現在你們要決定當作什麼。」
Eka chwo abich mane obiro nono piny Laish nowachone owetegi niya, “Bende ungʼeyo ni achiel kuom udigi nigi law mayom mar dolo miluongo ni efod, nyiseche moko manono, kod kido mobaw gi fedha mag nyiseche manono? Koro ungʼeyo gima onego utim.”
15 於是他們轉入米加的住宅，來到少年肋末人的屋裏，向他請安問好。
Omiyo negidhi kanyo ma gidonjo e od ja-Lawi ma wuowi mane ni ka Mika kendo gimose.
16 同時那六百丹人帶著兵器站在門口，
Jolweny mia auchiel ma jo-Dan moikore ne lweny nochungʼ e dhorangach.
17 先去探地的那五個人就上去，進到裏面，要拿那尊神像並「厄弗得」和「忑辣芬，」此時司祭和那六百個帶武器的人站在門口。
Ji abich mane osetimo nonro matut mar pinyno nodonjo ei ot mokawo kido mopa machalo gi law mayom mar dolo miluongo ni efod, gi nyiseche manono mag udi, kod mago mopa, ka jadolo kod jolweny mia auchiel to ochungʼ e dhorangach.
18 當那些人進入米加家裏，拿那尊神像、「厄弗得」和「忑辣芬」時，司祭問他們說：「你們做什麼﹖」
Kane jogi odhi e od Mika ma gikawo kido mopa, law mayom mar dolo miluongo ni efod, nyiseche manono mag udi kod nyiseche mopa, jadolo nowachonegi niya, “Angʼo mutimono?”
19 他們回答說：「不要作聲，用手掩住你的口，跟我們去，作我們的師傅和司祭；你作一個人家的司祭好呢﹖還是在以色列中間作一個支派，一個家族的司祭好呢﹖」
Negidwoke niya, “Lingʼ thi! Kik iwach gimoro amora. Dhi kodwa, kendo ibed wuonwa kendo jadolowa. Donge ber ka itiyone anywola kod dhoot Israel kaka jadolo moloyo mana tiyone jood ngʼato achiel?”
20 司祭滿懷高興，遂帶了「厄弗得、」「忑辣芬」和神像，到了那些人中間。
Bangʼe jadolo nobedo gi mor. Nokawo law mayom mar dolo miluongo ni efod, nyiseche manono mag udi kod kido mopa kendo nodhi gi jogo.
21 他們遂轉身回去，把婦孺、牲口以及輜重放在前方。
Negichako wuoth ma gia ka nyithindgi matindo gi jambgi kod gigegi otelo e nyimgi.
22 當他們離開米加的住宅相當遠的時候，米加和米加家附近的人，都聚集起來，去追趕丹的子孫。
Kane gisedhi mochwolore gi od Mika, jogo mane odak machiegni gi Mika noluong kanyakla kendo negilawo jo-Dan.
23 他們向丹的子孫呼喊，丹的子孫回過臉來對米加說：「你叫喊什麼﹖」
Kane gigoyo koko bangʼ-gi, jo-Dan nolokore kendo owacho ne Mika niya, “En angʼo marach kodi momiyo ne ioro wach ne jowu mondo oked kodwa?”
24 米加回答說：「你們把我所製的神像和司祭都帶走，我還有什麼呢﹖」怎麼你們還向我說：你作什麼﹖」
Nodwoko niya, “Ne ukawo nyiseche mane aloso, kod jadolo matiyona kendo mi uwuok. En angʼo kendo makoro an-go? Ere kaka unyalo penjo, ‘En angʼo marach kodi?’”
25 丹的子孫對他說：「不要再讓我們聽見你的聲音，免得我們中間有暴燥的人打擊你們，使你和你全家都喪失性命! 」
Jo-Dan nodwoko niya, “We dwokori kodwa, ka ok kamano, to joma igi wangʼ moingo tekregi biro monji, bangʼe in kod joodi ibiro negi.”
26 此後，丹的子孫繼續前行，米加見他們比自己強大，就轉身回了家。丹族佔據拉依士
Omiyo jo-Dan nodhi nyime gi wuoth, kendo ka Mika noneno ka tekregi pekne, nowuok mi odok dalane.
27 丹的子孫帶著米加所做的神像和他私有的司祭，來到拉依士，到了一個平安無慮的人民那裏，用刀劍殺戮了他們，放火燒了那城，
Bangʼe negikawo gigo mane Mika oseloso, kod jadolo mare, kendo negidhi Laish, mondo giked gi jogo man-gi kwe kendo maonge gi ikruok moro amora mar kedo. Negimonjogi gi lingangla kendo negiwangʼo dala maduongʼno gi mach.
28 沒有人來援救，因為拉依士離漆冬很遠，與阿蘭又沒有往來。這城位於貝特勒曷布山谷中；丹的子孫重建這城，住在那裏，
Onge ngʼama ne nyalo resogi nikech negidak mochwolore gi Sidon kendo ne onge watgi moro amora kanyo. Dala maduongʼno ne nitie e holo man but Beth Rehob. Jo-Dan nochako gero dala maduongʼno kendo negidak kanyo.
29 按他們的祖宗，以色列所生的兒子丹的名字，給這城起名叫丹；其實這城原先名叫拉依士。
Negichako kanyo ni Dan bangʼ kwargi Dan, mane wuod Israel; kata obedo ni dala maduongʼno ne iluongo chon ni Laish.
30 丹的子孫把那尊神像立起來，梅瑟的後裔，革爾雄的子孫約納堂和他的子孫作丹支派的司祭，直到該地被擄掠的時日。
Joka Dan nochungo kido manono kanyo mondo gilam, kendo negiketo Jonathan wuod Gershom, ma wuod Musa, kod yawuote obedo jodolo ne dhood joka Dan nyaka ne ochopo kinde mane oter pinyno e twech.
31 天主的殿在史羅多少時日，米加所作的神像在丹支派中也立了多少時日。
Negidhi nyime ka gitiyone nyiseche manono mane Mika oseloso, to kindegi duto od Nyasaye neni Shilo.
