約書亞記 5
1 住在約旦河西岸所有的阿摩黎人的王子，和所有靠近海濱的客納罕人的王子，一聽見上主使約旦河水在以色列子民面前乾涸了，直到他們都過了河，無不膽戰心驚，面對以色列子民，個個嚇得魂不附體。
A: moulaide hina bagade dunu huluane Yodane Hano eso dabe na: iyadodili amola Ga: ina: naide hina bagade dunu Medidela: inia Wayabo bega: esalu da Hina Gode da Isala: ili dunu degemusa: , Yodane Hano hafoga: i dagoi amo nabi. Ilia da bagadewane beda: i amola ilia gasa da fisi dagoi ba: i.
2 那時上主對若蘇厄說：「你應製造火石刀，再給以色列子民行割損。」
Amalalu, Hina Gode da Yosiuama amane sia: i, “Gasa bagade igi debele, gobihei hamone, Isala: ili dunu ilia gadofo damuma.”
3 若蘇厄就製造了火石刀，在阿辣羅特山丘給以色列子民行了割損。
Amaiba: le, Yosiua da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i defele hamoi. E da sogebi amoga ilia da Gadofo Damusu Agolo dio asuli, amoga Isala: ili dunu huluane ilia gadofo damui.
4 若蘇厄行割損的原因，是因為由埃及出來的眾，所有能作戰的男子，出埃及後，都死在曠野的路上。
Ilia gadofo damusu bai da agoane. Ilia da Idibidi soge fisili asi amo esoga, dunu huluane ilia gadofo damui dagoi ba: i. Be ilia da wadela: i hafoga: i soge ode 40 amoga udigili ahoanoba, dunu mano huluane da gadofo hame damusu. Amo ode 40 da gidigisia, gegesu dawa: dunu huluane amo da Idibidi fisili masa: ne asi, amo huluane da Hina Gode Ea sia: hame nababeba: le, bogogia: i dagoi. Hina Gode Ea sia: i defele, ilia da soge ida: iwane gala E da ilia aowalali ilima ilegele imunu sia: i, hamedafa ba: i.
5 出離埃及的百姓，都受過割損，但在離開埃及以後，生於曠野路途的百姓，都沒有受過割損。
6 以色列百姓在曠野裏漂泊了四十年，直到全民眾，即出離埃及能作的男子都去了世，因為他們沒有聽從上主的話，所以上主曾向他們起誓，決不讓他們看到上主向他們的祖先起誓，要賜給我們的那流奶流蜜的地方。
7 但為接替他們，上主興起了他們的子孫，就給他們行了割損，──他們仍有包皮，因為他們在路沒有受過割損。
Amo dunu ilia mano da gadofo hame damusu. Yosiua da amo gaheabolo fi dunu ilia gadofo damui.
8 民眾全受了割損以後，便往在營中，直到痊愈。
Ilia gadofo damui dagoloba, Isala: ili fi dunu huluane da abula diasu gilisisu amoga ilia fa: gi bahoma: ne ouesalu.
9 上主於是對若蘇厄說：「今天我由你們割去了埃及的羞恥。」於是，那地方直到今天叫作基耳加耳。
Hina Gode da Yosiuama amane sia: i, “Dilia da Idibidi soge amo ganodini udigili se iasu hawa: hamobeba: le, gogosiasu lai. Na da wali eso amo gogosiasu bebesole, fadegai dagoi.” Amaiba: le, ilia amo sogebiga Giliga: le dio asuli. Amola amo dio da wali eso diala. (Giliga: le ea dawa: loma: ne da “bebesole fadegai dagoi”)
10 以色列子民在基耳加耳紮了營；正月十四日晚上，在耶利哥平原舉行了逾越節。
Isala: ili dunu da Giliga: le sogebi, umi soge Yeligou moilai bai bagade gadenene amoga esalea, ilia da amo oubi ganodini eso14 amoga Baligisu Lolo mai.
11 逾越節次日，他們吃了當地的出產，即在那一天，吃了無酵餅和烤的麥子。
Nanu, aya esoga ilia da degabo ha: i manu Ga: ina: ne soge ganodini lai amo mai. Amo da gagoma gobei amola yisidi hame sali agi ga: gi.
12 他們吃了當地出產的次日，「瑪納」就停止了。以色列子民既沒有了「瑪納」，那年就以客納罕地的出產為生。
“Ma: na” amo ea gudu dasu da fisi, amola Isala: ili dunu da “ma: na” bu hame ba: i. Amo eso amola fa: no ilia da ha: i manu amo da Ga: ina: ne soge ganodini gamini fawane nasu.
13 當若蘇厄走近耶利哥時，舉目一望，看見一個人立在他前面，手拿脫鞘的刀。若蘇厄走近那人面前問他說：「你是我們的人，還是我們仇敵的人﹖」
Yosiua da Yeligou moilai bai bagade gadenene lelea, e da dunu gegesu gobihei bagade gaguli ea midadi lelebe ba: i. Yosiua da Ema asili, amane sia: i, “Dia da ninimagale dadi gagui dunu o ninima ha lai esalabala?”
14 那人回答說：「不，我是上主軍旅的元帥，剛來到這裏。」若蘇厄便俯伏在地，向他下拜說：「我主有什麼事要指示自己的僕人呢﹖」
Dunu da bu adole i, “Hame mabu! Na da Hina Gode Ea gegesu dunu amo ilia Hina esalebe.” Yosiua da Hina Ema nodoma: ne osoboga diasa: ili, amane sia: i, “Hina! Na da dia hawa: hamosu dunu. Na da adi hamoma: bela: ?”
15 上主軍旅的元帥對若蘇厄說：「將你腳上鞋脫下，因為你站的地方是聖地。」若蘇厄便照著做了。
Amasea, Hina Gode Ea gegesu dunu ilia Hina da ema amane sia: i, “Dia emo salasu fadegama. Di da hadigi sogebi amoga lela!” Yosiua da ea sia: i defele hamoi.
