約書亞記 23
1 以後上主使以色列同四周敵人平安無事，這樣過弓很長的時間，若蘇厄已年老，上了年紀，
Fa: nodafa, Isala: ili dunu da ilima ha lai dunu huluane hasali dagoloba, Hina Gode da ilima olofosu helefisu i. Amo esoha, Yosiua da da: idafa hamoi dagoi.
2 便將全以色列人，他們的長老、首領、判官和官長召來，對他們說：「我已年老，上了年紀
Amaiba: le, e da Isala: ili dunu huluane, asigilai, ouligisu dunu amola fofada: su dunu amo huluane gilisili, ilima amane sia: i, “Na da wali da: idafa hamoi dagoi.
3 你們都親眼見了上主你們的天主，為了你們對有的民族所做的一切；因為是上你們的天主在替你們作戰。
Dilia Hina Gode da dili fidima: ne, dilima ha lai dunuma hamoi, amo dilia da ba: i dagoi. Hina Gode, Hi fawane da dili fidima: ne, dilimagale gegenanu.
4 你們看，我己用抽籤方式，將由約旦河起，直到日落之處的大海之間，所消滅和所剩下的各民族的土地，按照你們各支派，都分了你們作產業。
Na da dilia gaguma: ne, soge huluane ninia dunu fi da doagala: le lai (soge da eso mabadi la: idi Yodane Hano alalo asili eso dabe la: idi da Medidela: inia Hano Wayabo Bagade) amo dilima ilegei dagoi. Amola dunu fi ninia wali hame hasali, amo ilia soge dili gaguma: ne, na da ilegei dagoi.
5 上主你們的天主入將他們由你們面前趕走，使他們離開你們，叫你們承受他們的土地，一如上主你們的天主向你們所應許的。
Dilia da amo dunuma gegemusa: ahoasea, dilia Hina Gode da amo dunu sefasimu. Dilia Hina Gode Ea ilegele sia: i defele, dilia da ilia soge lalegagumu.
6 因此，你們要更忠實謹守奉行梅瑟法律書上所記載的一切，不可偏左偏右，
Amaiba: le, hamoma: ne sia: i huluane Mousese Sema Buga ganodini dedei amo nabawane hamoma. Afae mae fisima!
7 不可與你們中間的異族往來，不可提起你們的神名，不可指著他們起誓，不可事奉那些神袛，也不可在你們面前跪拜。
Amasea, dilia da Ga: ina: ne soge dunu hame bogoi esala, ilima hame gilisimu. Dilia da ilia ogogosu ‘gode’ liligi ilia dio hame sia: mu amola ilegele sia: musa: dawa: sea, ilia dioba: le hame sia: mu amola amo ogogosu ‘gode’ liligi ilima hame sia: ne gadomu amola ilima hame begudumu.
8 反之，你們應依照你們直到到今天所行的，依附上主你們的天主，
Be amo hou fisili, dilia da musa: amoganini wali hou defele, Hina Godema dafawaneyale dawa: le fa: no bobogema.
9 因為是上主從你們中間趕走了那些強大的異族，直到今天，沒有人能抵抗你們，
Hina Gode da dili hasalima: ne, gasa bagade dunu fi amo sefasi dagoi. Dunu afae da dilima bu gegemu hamedei ba: i.
10 你們一人能趕走千人，是因為上主你們的天主，照衪所應許的，親自為你們作戰。
Dilia dunu afae da gegebeba: le, eno 1000 agoane da hobeasa. Bai Hina Gode Ea ilegele sia: i defele, dili fidima: ne gegenana.
11 你們要盡心盡力，愛慕上主你們的天主。
Amaiba: le, dawa: ma! Dilia Hina Godema asigima!
12 如果你們背棄上主，依戀你們中間所剩餘的異族，同他們結婚，互相往來，
Dilia da houdafa fisili, amola Ga: ina: ne fi dunu dilia gilisisu ganodini esala ilima gilisisia, amola ilia uda lasea,
13 你們就當知道，上主你們的天主必不從你們面前，趕走這個異族，你們必將成為你們的羅網和陷阱，打你們腰的鞭子，扎你們眼的芒刺，直到從上主你們的天主所賜給你們的這福地上，全被消滅。
noga: le dawa: ma! Dilia Hina Gode da amo dunu sefasisu amo fisimu. Be amo dunu da dilima sani agoane amola fegasu efe amola aya: gaga: nomei dilia si wadela: musa: amola amoga dilia se bagade nabimu. Amasea, dilia da se nabalu, asili, dilia dunu afae amo soge noga: i dilia Hina Gode da dilima i, amo ganodini da hamedafa ba: mu.
14 看我今天就要走世人必走的路，你們要一心一意地承認，上主你們的天主應許所賜給你們的話，沒有一句落空。
Wali, na bogomu eso da doaga: i dagoi. Dilia huluane dilia dogo ganodini amola dilia asigi dawa: su ganodini dawa: Dilia Hina Gode da liligi ida: iwane dilima imunu ilegele sia: i, amo huluane dilima i dagoi. Ea sia: i liligi huluane E da hamoi dagoi. Ea ilegele sia: i liligi afae da hame fisi.
15 上主你們的天主對你們所應許的一切幸福，怎樣實行在你們身上，直到將你們從上主你們天主所賜與你們的這土地上消滅。
Be E da Ea ilegele sia: i liligi huluanedafa amo hamoi, amo defele Ea sisasu huluane E da hamomu.
16 如果你們違犯上主你們的天主與你們訂立的盟約，去事奉敬其他的神，上主必向你們大發忿怒，使你們迅速從你們的福地上消滅。
Dilia da gousa: su amo dilia Hina Gode da dili nabawane hamoma: ne sia: i, amo wadela: sea, amola dilia da eno ogogosu ‘gode’ liligi ilima sia: ne gadosea amola hawa: hamosea, Hina Gode da ougili dilima se imunu amola dilia dunu afae amo noga: i soge E da dilima i, amo ganodini esalebe hamedafa ba: mu.”
