約書亞記 2
1 農的兒子若蘇厄由史廷暗中派出兩個人作偵探說：「你們去察看那地和耶利哥! 」他們就去了，來到一個名叫辣哈布的妓女家中，就住在那裏。
Nirahe’Iehosoa ana’ i None, boake Sitime aman’ etake ty mpitingañe, ami’ty hoe: Akia, tiliho i taney naho Ierikò. Aa le nienga mb’eo iereo naho nivotrak’ añ’ anjomba’ ty karapilo atao Rakabe, vaho nandre ao.
2 有人報告耶里哥王說：「夜間有兩個以色列人到了這裡，偵探這地方。」
Sinaontsy amy mpanjaka’ Ierikooy, ty hoe: Inao pok’ atoy amo haleñe zao ty boak’ amo ana’ Israeleo hitsoetsoek’ an-tane atoy.
3 耶里哥王遂派人到辣哈布那裡說：「將那來到你家中的兩個人交出來，因為他們是來偵探這地方的。」
Aa le nañirak’ amy Rakabe ty mpanjaka’ Ieriko, nanao ty hoe: Akaro ondaty nimb’ama’o mb’eoo, o nimoak’ an-traño’oo, ie te hifilo an-tane atoy ty niziliha’ iareo atoa.
4 但是那女人預先將那兩個人藏起來，就這樣回答說：「那兩個人的確來過我這裡，但他們是從那裡來的，我卻不知道。
Fe nendese’ i rakembay indaty roe rey naho naeta’e, aa le nanoe’e ty hoe: Eka, nimb’ amako atoy ondatio, fa nofiko ty nihirifa’ iareo;
5 天黑快關城門時，他們兩人出去了；往那裡去了，我也不知道。你們快去追趕，也許還可趕上他們。」
ie amy fandrindriñañe i lalam-beiy naho fa nimaieñe, le niavotse indaty rey; fe tsy apotako ty nomba’ indaty rey; horidaño aniany le ho trà’ areo.
6 原來她叫那兩個人上了屋頂，藏在她屋頂上堆積的麻秸內。
Toe nendese’e an-tafo traño vaho naeta’e an-tahon-dène ao, o fa nalafi’e an-tafoo.
7 來問的人便沿著約但河，直向渡口去追趕；追趕的人一出去，城門就關了。
Aa le hinorida’ ondatio mb’an-dala’ Iardeney mb’eo pak’amo fitsahañeo añe; ie vata’e niènga o nañoridañeo, le narindriñe i lalam-beiy.
8 他們還沒有睡，那女人就上到屋頂，
Aa ie mbe tsy nandre iareo le nanganike mb’ am’ iereo an-tafo mb’eo;
9 對他們二人說：「我知道上主已將這地方交給了你們；你們真叫我們害怕，此地所有的居民，對你們都恐懼不已。
le hoe re am’indaty rey: Fantako te natolo’ Iehovà ama’ areo o taneo, fa nidok’ ama’ay ty firevendreveñañe ama’areo vaho mitsolofìñe aolo’ areo ze fonga mpimoneñe an-tane atoy.
10 因為我們聽說，你們出埃及時，上主怎樣使紅海在你們面前乾涸；你們又怎樣對待了約但河東岸的兩個阿摩黎王，即息紅和敖格，將他們完全消滅。
Fa jinanji’ay te nimaihe’ Iehovà aolo’ areo i Ria-Binday, amy niavota’ areo amy Mitsaraimey; naho i nanoe’ areo amy mpanjaka roe nte-Amore, alafe’ Iardeney añe reiy, i Sihone naho i Oge, ie vata’e narotsa’ areo.
11 我們聽了，心都冷了，沒有一人再有勇氣來對抗你們，因為上主你們的天主，就是上天下地的天主。
Ie nahajanjiñe izay le nitranake o tro’aio, leo ondaty raike tsy aman-joton’ arofo ty ama’ areo amy te toe Andrianañahare andikerañe ambone ao naho an-tane ambane atoy t’Iehovà Andrianañahare’ areo.
12 現在請你們指著上主對我起誓，我既然恩待了你們，你們也要恩待我的父家，請給我一個安全的保證，
Aa le miambane ama’ areo, mifantà amako añam’ Iehovà, kanao nitretrèzeko, le ho tretreze’ areo ka ty akiban-draeko—ehe anoloro antoke-to—
13 使我的父母、兄弟、姊妹和他們所有的一切人，都能生存，救我們的性命免於死亡。」
te havotso’ areo ho veloñe ty raeko naho i reneko naho o rahalahikoo naho o rahavavekoo naho o vara’ iareo iabio vaho ho hahà’ areo ty fiai’ay tsy hivetrake.
14 他們二人回答她說：「如果你不洩漏我們的約定，我們願拿性命為你們擔保；當上主將這地方交給我們時，我們必慈善忠厚地對待你。」
Le hoe indaty rey ama’e, Hasolo ty fiai’areo ty anay, naho tsy talilie’ areo o fitoloña’aio; ie amy zao, naho atolo’ Iehovà anay o taneo, le hatarik’ ama’o an-kavañonan-jahay.
15 那女人於是用繩子將他們二人由窗戶縋下去，因為她的房屋是在城牆上，她也住在城牆上。
Aa le nazotso’e an-taly amy lafinetiy iereo; amy te añate’ i kijoliy ty anjomba’e, fa ambone’ i rindriñey ty nitoboha’e.
16 她又對他們說：「你們要往山中去，免得追趕的人遇見你們。你們在那裡躲藏三天，等追趕的人回來，然後再上道。」
Le hoe re am’ iereo, Akia mb’ an-kaboam-b’eo, tsy mone hifanalaka ama’ areo o mpañoridañeo, naho mietaha añe telo andro, ampara’ te mitampoly o mpañotrokeo; izay vaho hañavelo mb’eo nahareo.
17 他們二人對她說：「如果你不這樣作，你叫我們所起的誓，我們將不負責：
Aa hoe ondatio ama’e, Ho haha amy fanta nampifantà’o anaiy zahay,
18 就是當我們再到這地方時，你應將這根朱紅線繫在你縋下我們的窗戶上，並且叫你的父母、兄弟和你父親全家人口，都聚集在你這屋內。
naho tsy arohi’o amy lafinety nanjotsoa’o anaiy ty fole mena toy, t’ie mimoak’ an-tane atoy; le hendese’o añ’akiba’o ao ty rae’o naho i rene’o naho o longo’oo vaho o anjomban-drae’o iabio.
19 誰若走出你的屋門，他的血應由他自己承當，我們不負責任；但凡同你在屋內的，如有人下手加害他，他的血將由我們承當。
Ie amy zao, ze hiakatse o lalan’ anjomba’oo mb’ an-damoke mb’eo, le ho an-doha’e ty lio’e, vaho ho afa-kakeo zahay; f’ie hitraok’ ama’o amy akibay ao, le ho an-doha’ay ty lio ze paohem-pitàñe.
20 但是你若洩漏了我們的約定，那麼，你叫我們所起的誓，我們便不負責。」
Aa naho saontsie’o o fitoloña’ay zao, le halio-tahin-jahay amy fanta nampititihe’o anaiy.
21 她回答說：「就照你們說的做罷！」於是打發他們二人走了。他們走後，她遂把那根朱紅線繫在她的窗戶上。
Le hoe re: O saontsi’ areoo ro ie. Nirahe’e mb’eo le niavotse iereo vaho narohi’e amy lafineti’ey i fole menay.
22 他們出去，到了山上，在那裡住了三天，直到追趕的人回去。追趕的人一路尋找他們，結果沒有找到。
Ie nañavelo, le nipok’ am-bohitsey vaho nañialo ao telo andro, ampara’ te nitampoly o mpañotrokeo; tsinoetsoe’ o mpañoridañeo mb’eo mb’eo amy lalañey fe tsy nahaisake.
23 他們二人轉身，由山上下來，渡過了約但河，回到農的兒子若蘇厄那裡，將他們所遇見的事，一一報告給他。
Aa le niavotse indaty rey, nizotso boak’ am-bohibohitse ao, le nitsake, naho niheo mb’am’ Iehosoa ana’ i None mb’eo, vaho nitalily i nifetsak’ ama’ iareoy.
24 他們對若蘇厄說：「上主實在已將那整個地域交在我們手中，因為那地方的居民對我們都十分恐懼。」
Le hoe ty asa’ iareo am’ Iehosoa: Toe natolo’ Iehovà am-pitàn-tikañe i tane iabiy vaho mitsolofiñe aolon-tikañe ze hene mpimoneñe amy taney.
