約翰福音 7
1 這些事以後，耶穌週遊於加里肋亞，而不願週遊於猶太，因為猶太人要圖謀殺害他。
Amalalu, Yesu da Ga: lili soge ganodini lalu. Yu ouligisu dunu da Yesu medole legemu logo hogoi helebeba: le, E da Yudia soge ganodini lalumu yolesiagai.
2 那時，猶太人的慶節，帳棚節近了，
Yu dunu ilia Sogega Fasela Diasuga Lolo Nasu eso da gadenei ba: i.
3 他的弟兄於是對他說: 「你離開這裏，往猶太去罷！好叫你的門徒也看見你所行的事，
Amaiba: le, Yesu Ea eyalali da Ema amane sia: i, “Amo soge yolesili, Yudia sogega masa! Dia fa: no bobogesu dunu Dia gasa bagade hawa: hamonanebe ba: ma: ne, Di masa!
4 因為沒有人願意顯揚自己，而在暗地裏行事的；你既然行這些事，就該將你自己顯示給世界。」
Nowa dunu da ea hou huluane eno dunuma olelemusa: dawa: sea, e da ea hou hame wamolegesa. Di da amo hou hamobeba: le, osobo bagade dunu huluane ba: ma: ne olelema.”
5 原來，連他的弟兄們也不願相信他。
Yesu Ea eyalali da Ea hou dafawaneyale hame dawa: beba: le, Ema amane sia: i.
6 耶穌回答說：「我的時候還沒有到，你們的時候卻常是現成的。
Yesu da ilima amane sia: i, “Na ilegei eso da wali hame. Be dilima eso huluane da defele agoane diala.
7 世界不會恨你們，卻是恨我，因為我指證它的行為是邪惡的。
Osobo bagade fi dunu da dilima higale hamomu hamedei. Be Na da osobo bagade fi dunu ilima ilia wadela: i hou olelebeba: le, ilia da Na higasa.
8 你們上去過節罷! 我還不上去過這慶節，因為我的時候還沒有成熟。」
Dilia amo Lolo Nasu amoga heda: ma. Na ilegei eso da hame doaga: beba: le, Na da hame misunu.”
9 他說了這些話後，仍留在加里肋亞。
Amo sia: nanu, Yesu da Ga: lili sogega ouesalu.
10 但他的弟兄們上去過節以後，他也去了，但不是明顯的，而是暗中去的。
Yesu Ea eyalali da Lolo Nasu amoga asi dagoiba: le, Yesu da fa: no asi. Be E da wamowane doaga: musa: asi.
11 在慶節中，猶太尋找他說: 「那人在那裡呢？」
Yu ouligisu dunu da Lolo Nasu amoga, Yesu hogolalu. “E da habila: ?” ilia amane adole ba: i.
12 在群眾間對他發生了許多私議：有的說：「他是好人；」有的卻說: 「不，他在煽惑民眾。」
Dunu bagohame da amo gilisisu ganodini bagadewane sadoga sia: dalu. Mogili, “E da dunu ida: iwane gala!” ilia da sia: su. Mogili, “E da dunu huluanema ogogosa!” ilia da sia: su.
13 但是，因為都怕猶太人，誰也不敢公開地講論他。
Be ilia da Yu ouligisu dunu ilima beda: iba: le, ha: giwane hame, be udigili sadoga sia: su.
14 慶節已過了一半，耶穌就上殿堂裏去施教教。
Lolo Nasu eso da dogoa mogili hamoi dagoi, mogili dialu, amo esoha Yesu da Debolo Diasuga doaga: le, Ea olelesu muni hamoi.
15 猶太人都驚訝說: 「這人沒有進過學，怎麼通曉經書呢？」
Ea sia: nababeba: le, Yu ouligisu dunu huluane da fofogadigi. Ilia amane sia: i, “Amo dunu da sugulu hame hamoiba: le, E da habodane asigi dawa: su bagadedafa ganabela: ?”
16 耶穌回答他們說: 「我的教訓不是我的，而是派遣我來者的。
Yesu E bu adole i, “Na olelei da Na olelesu hame. Gode da Na asunasiba: le, olelesu liligi da Gode Ea:
17 誰若願意承行他的旨意，就會認出這教訓，是出於天主或由我自己而講的。
Nowa dunu da Gode Ea hanai liligi hamomusa: dawa: sea, Na adosu da Na hanai liligi hame be Gode Ea hanai liligi fawane, amo dunu da dawa: mu.
18 由自己而講的，是尋求自己的光榮；但誰若尋求派遣他來者的光榮，他便是誠實的，在他內沒有不義。
Nowa dunu da hi sia: fawane olelesea, e da hi logo fawane hahamomusa: dawa: Be Na da Gode Ea hadigi hou olelemusa: hanaiba: le, Na hou da moloidafa, ogogosu hame dawa:
19 梅瑟不是曾給你們頒布了法律嗎？但你們中卻沒有一人遵行法律；你們為什麼圖謀殺害我？」
Mousese da dilima Sema huluane i dagoi. Dafawanela: ? Be dilia da amo Sema nabawane hame hamosa. Dilia abuliba: le Na medomu logo hogoi helebela: ?”
20 群眾回答說: 「你附了魔；誰圖謀殺害你？」
Dunu bagohame Ema amane sia: i, “Fio liligi da Dia baligiga aligisa. Nowa da Di medomu logo hogosala: ?”
21 耶穌回答說 ：「我作了一件事，你們就都奇怪。
Yesu E bu adole i, “Na da musa: hame ba: su dawa: digima: ne olelesu afadafa hamoiba: le, dilia huluane da fofogadigi.
22 梅瑟曾給你們頒定了割損禮──其實並不是由梅瑟，而是由祖先開始的，因此，你們也在安息日給人行割損禮。
Dilia dunu mano gadofo damuni fasima: ne, Mousese sia: i (be Mousese hame, dilia aowalali fi dunu da amo hamoma: ne sia: i.). Amaiba: le, dilia Sa: bade esoga, goi ea gadofo damuni fasisa.
23 若是在安息日為滿全梅瑟的法律，人可受割損禮；那麼，為了我在安息日，使一個人完全恢復健康，你們就對我癹怒麼？
Dilia da Mousese ea sema fisa: besa: le, Sa: bade esoga goi ea gadofo damuni fasisa. Amaiba: le, Na da Sa: bade esoga dunu dafawane uhibiba: le, dilia abuliba: le Nama ougibela: ?
24 你們不要按照外表判斷，但要按照公義判斷。」
Osobo bagade dunu ilia da: i dabuagado ba: su amoga fofada: su yolele, houdafa amoga fofada: mu da defea.”
25 於是有幾個耶路撒冷人說: 「這不是人們要圖謀殺害的人嗎？
Amoha Yelusaleme dunu mogili da amane sia: i, “Yu ouligisu dunu ilia da amo dunu medole legemusa: dawa: lala.
26 看，他放膽地講論，而沒有人對他說什麼，難道首長們也確認這人就是默西亞嗎？
Be E da hadigi ganodini dunu huluane nabima: ne sia: nana. Ea logo ilia hame hedofasa. Ebeda! E da Mesaiadafa ilia da dafawaneyale dawa: bela: ?
27 可是我們知道這人是那裡的；然而，當默西亞來時，卻沒有人知道他是那裏的。」
Be hame! Mesaia da doaga: sea, E da amoganini misi soge ninia da hame dawa: mu. Be amo dunu Ea misi soge ninia huluane dawa:”
28 於是耶穌在聖殿施教時大聲喊說: 「你們認識我也知道我是那裏的；但我不是由我自己而來，而是那真實者派遣我來的，你們卻不認識他；
Yesu da Debolo Diasu ganodini olelelaloba, E da ha: giwane wele sia: i, “Na hou amola Na amoganini misi soge, dilia dafawane dawa: bela: ? Na da Na hanaiba: le hame misi. Na Asunasisu Dunu Gode da dafawanedafa. Be dilia da Gode hame dawa!
29 我認識他，因為我是出於他，是他派遣了我。」
Be Na da Gode dawa: Na da Ema misi. Amola E da Na asunasi, amo Na dawa: !”
30 他們想捉住他，但沒有人向他下手，因為他的時辰還沒有到。
Amalalu, Yesu ilia afugili gagumusa: dawa: i galu, be hamedei. Bai Ea ilegei eso da hame doaga: iba: le, gagulaligimu da hamedei.
31 群眾中有許多人信了他，且說: 「默西亞來時，難道會行比這人更多的奇跡嗎？」
Be dunu bagohame amo gilisisu ganodini, ilia da Ea hou dafawaneyale dawa: i galu. Ilia amane sia: i, “Mesaia da doaga: sea, E da amo dunu Ea musa: hame ba: su dawa: digima: ne olelesu hamoi amo baligima: bela: ?”
32 法利賽人聽見群眾對耶穌這樣議論紛紛，司祭長和法利賽人便派遣差役去捉拿他。
Fa: lisi dunu da dunu huluane ilia Yesu Ea hou sadoga sia: dabe nabi dagoi. Amaiba: le, ilia amola gobele salasu ouligisu dunu, da Debolo sosodo aligisu dunu, Yesu gagulaligima: ne, asunasi.
33 於是耶穌說: 「我和你們同在的時候不多了，我要回到派遣我來的那裡去。
Yesu E amane sia: i, “Na da dili gilisili fonobahadi fawane bu ouesalu, amalu asili Na Asunasisu Dunu Ema buhagimu.
34 你們要找我卻找不著；而我所在的地，方你們也不能去。」
Dilia da Na hogoi helele be hame ba: mu. Na masunu sogega dilia masunu da hamedei.”
35 猶太便彼此說: 「這人要往那裏去，我們找不著他呢？難道他要往散居在希臘民中的猶太人那裡去，教訓希臘人麼？
Yu ouligisu dunu ilia gilisili sia: dasu, “Ninia hogole hame ba: mu E da sia: beba: le, E da habodili masa: bela: ? E da Galigi moilai bai bagade, amo ganodini ninia fi dunu esala, amoga Galigi dunu olelela masa: bela: ?
36 他所說: 『你們要找我，卻找不著；我的地方，你們也不能去』的這話是什麼意思？」
Ninia da hogole ba: loba hamedei E da sia: sa. Ea masunu sogega ninia masunu da hamedei E sia: sa. Amo sia: da adi baila?”
37 在慶節末日最隆重的那一天，耶穌站著大聲喊說: 「誰若渴，到我這裏來喝罷!
Lolo Nasu dagomusa: , mimogo eso amoga, Yesu da wa: legadole, ha: giwane wele sia: i, “Nowa da hano hanai galea, Nama hano manusa: misa!
38 凡信從我的，就如經上說: 從他的心中要流出活水的江河。」
Gode Sia: Dedei da amane defele ba: mu, ‘Nowa da Na hou dafawaneyale dawa: sea, ea dogoga esalalalusu hano da nawa: li agoane a: imasunu!’”
39 他說這話，是指那信仰他的人將要領受的神；聖神還沒有賜下，因為耶穌還沒有受到光榮。
Yesu da amo sia: , dunu da Ea hou dafawaneyale dawa: beba: le, Gode Ea A: silibu lamu, amo hou olelemusa: sia: i. Be amo esoha, Yesu da Ea hadigi bu lama: ne hame wa: legadolisiba: le, Gode da Ea A: silibu amo osobo bagade dunu ilima hame i.
40 群眾中有些人聽到了這些話，便說: 「這人真是那位先知。」
Dunu gilisi amo ganodini, mogili Ea sia: nababeba: le amane sia: i, “Amo dunu da Balofededafa.”
41 另有人說: 「這人是默西亞。」但也有人說: 「難道默西亞能來自加利肋亞嗎？
Eno mogili amane sia: i, “E da Mesaia.” Be eno ilia amane sia: i, “Mesaia da Ga: lili soge amoganini hame misunu.
42 經上不是說：默西亞要出自達味的後裔，來自達味出生的村莊白冷嗎？」
Gode Sia: da agoane dedei diala. Mesaia da Da: ibidi ea fi amoga misini, Da: ibidi ea moilai Bedeleheme amo ganodini lalelegemu.”
43 因此，為了耶穌的緣故，在群眾中起了紛爭。
Amaiba: le, Yesu Ea houba: le, dunu gilisisu da mogi dagoi.
44 他們中有些人願捉拿他，但誰也沒有向他下手。
Mogili Yesu ilia afugili gagulaligimu dawa: i galu. Be ilia loboga hamedafa gagui.
45 差役回到司祭長和法利賽人那裡；司祭長法利賽人問他們說: 「為什麼你們沒有把他帶來？」
Debolo sosodo aligisu dunu, Yesu mae gaguiwane, buhagiba: le, gobele salasu ouligisu dunu amola Fa: lisi dunu, ilima amane adole ba: i, “Dilia da abuliba: le amo dunu hame oule misibala: ?”
46 差役回答說: 「從來沒有一個人如此講話，像這人講話一樣。」
Sosodo aligisu dunu da bu adole i, “Eno dunu da amo dunu Ea sia: i agoane hamedafa sia: su.”
47 法利賽人遂向他們說: 「難道你們也受了煽惑嗎？
Fa: lisi dunu da ougili amane sia: i. “E da dilima amola ogogobela: ?
48 首長中或法利賽人中，難道有人信仰了他嗎？
Adoma! Yu ouligisu dunu afadafa fawane ma Fa: lisi dunu afadafa fawane da Ea hou dafawaneyale dawa: bela: ? Hame mabu!
49 但是，這些不明白法律的群眾，是可詛咒的! 」
Be Ea sia: nabasu dunu huluane ilia da Mousese ea Sema hame dawa: beba: le, Gode da ilima gagabusu aligima: ne ilegei dagoi!”
50 他們中有一個，即先前曾來到耶穌那裏的尼苛德摩，遂向他們說: 「
Fa: lisi dunu afae ea dio amo Nigoudimase da goegami esalu. E da musa: Yesuma asi dunu. E da eno Fa: lisi dunuma amane sia: i,
51 如果不先聽取人的口供，和查明他所做的事，難道我們的法律就許定他的罪麼？」
“Ninia da dunu ema se iasu ima: ne fofada: musa: dawa: sea, ninia hidadea ea sia: nabalu, ea wadela: i hou hamoi hidadea ba: mu, amo ninia Sema da agoane sia: sa. Udigili se iasu imunu da hamedei.”
52 他們回答他說：「難道你也是出自加利肋亞麼？你去查考，你就能知道：從加利肋亞不會出先知的。」
Ilia ougili bu adole i, “Di amola da Ga: lili dunula: ? Di da Gode Sia: Dedei hogoi helele, balofede dunu da Ga: lili soge amoga da misunu hamedafa ba: mu.”
53 然後，他們就各自回家去了。
