約伯記 1
1 從前在胡茲地方，有一個人名叫約伯，為人十全十美，生性正直，敬畏天主，遠離邪惡。
Dunu afae ea dio amo Yoube e da Ase soge ganodini esalu. E da Godema nodone sia: ne gadolalu amola mae fisili Ema fa: no bobogelalu. Ea hou da noga: i amola e da wadela: i hamosu hame dawa: i.
2 他生了七個兒子，三個女兒。
E da dunu mano fesuale amola uda mano udiana esalu.
3 家畜有七千隻羊，三千駱駝，五百對牛，五百母驢，且有很多僕人。此人是當時東方人民中最偉大的人物。
E da sibi 7000, ga: mele 3000, bulamagau 1000 amola dougi500agoane gagui galu. E da hawa: hamosu dunu bagohame ouligisu, amola ea gagui da dunu huluane eso maba gusudili soge ganodini esalu, ilia gagui amo baligi dagoi.
4 他的每個兒子，按日輪流在家中設宴，且派人邀請他們的三個姊妹來一同宴飲。
Yoube egefelali ilia da higagale lolo nasu hamosu. Amola Yoube ea mano oda ilia da amoga masu. Amola ilia dalusilali misa: ne hiougisu.
5 及至宴飲的日子輪流一週，約伯總是派人召集他們來聖潔他們，清早起來照子女的數目，獻上全燔祭品說：「恐怕我的兒子犯了罪，心中詛咒了天主。」約伯常常如此行事。
Lolo nanu gesafo, Yoube da hahabedafa wa: legadole, ea mano ilia wadela: i hou dodofema: ne, gobele salasu hamonanusu. Bai ea mano afae da mae dawa: iwane Godema gadesu hamosa: besa: le, e da agoane hamosu.
6 有一天，天主的眾子都來侍立在上主面前，撒殫也夾在他們當中。
Eso amoga Hebene ganodini esalebe a: silibu da Hina Gode midadi doaga: loba, Sa: ida: ne da ili gilisili manebe ba: i.
7 上主問撒殫說：「你從那裏來﹖」撒殫回答上主說：「我走遍了世界，周遊了各地回來。」
Hina Gode da Sa: ida: nema amane adole ba: i, “Di da adi hamonanula: ?” Sa: ida: ne da bu adole i, “Na da goeguda: amola goega huluane, osobo bagade sisiga: sa lalu.”
8 上主對撒殫說：「你曾留心注意到我的僕人約伯沒有﹖因為世上沒有一個像他那樣十全十美，生性正直，敬畏天主，遠避邪惡的人。」
Hina Gode da amane adole ba: i, “Di da Na hawa: hamosu dunu Yoube amo dia ba: bela: ? Dunu osobo bagade ganodini fi noga: le fa: no bobogesu dunu e agoai da hame. E da Nama fawane sia: ne gadosa, amola e da wadela: le hamosa: besa: le, dawa: iwane Nama fa: no bobogelala.”
9 撒殫回答上主說：「約伯那裏是無緣無故敬畏天主的呢﹖
Sa: ida: ne da bu adole i, “Yoube da Dima bidi hame lasea, e da Dima nodone sia: ne gadoma: bela: ?
10 你不是四面保護他、他的家庭和他所有的一切麼﹖並且凡是他親手做的，你都祝福了；你使他的牲畜在地上繁殖增多。
Di da eso huluane, e amola ea sosogo amola ea gagui huluane, amo noga: le gaga: lala. Dia da ea hawa: hamosu huluane nodoma: ne hamosa. Amola di da soge huluane nabama: ne, bulamagau bagohamedafa ema i.
11 但是你若伸手打擊他所有的一切，他必定當面詛咒你。」
Be Di da ea gagui huluane bu samogesea, e da Dia odagia gagabusu aligima: mu!”
12 上主對撒殫說：「看，他所有的一切，都隨你處理，只是不要伸手加害他的身體。」撒殫遂離開天主走了。
Hina Gode da Sa: ida: nema amane sia: i, “Defea! Na da liligi huluane ea gagui amo dia lobo da: iya ligisisa. Be Yoube ea da: i hodo mae se nabasima!” Amalalu, Sa: ida: ne da fisili asi.
13 有一天，他的兒子同他的女兒，正在長兄家裏歡宴飲酒的時候，
Eso afaega, Yoube ea mano ilia da ilia ola magobo ea diasuga lolo nanu.
14 有個帶信的人跑來向約伯說：「牛正在耕田，母驢在一旁吃草的時候，
Sia: adola ahoasu dunu afae da hehenaia misini, Youbema doaga: le, amane sia: i, “Ninia da bugia osobo gidinasu bulamagauga bagesili osobo dogonanu. Dia dougi ilia gisi soge gadenene esalebe ba: i.
15 舍巴人突然闖來將牲口搶了去，用刀將那些僕人殺了，只有我一人逃脫，來向你報告。」
Hedolodafa, Sa: bia: ne dunu da ninima doagala: le, dougi huluane wamolai dagoi. Ilia da dia hawa: hamosu dunu huluane medole lelegei. Na fawane da hobea: i. Na fawane da hobeale misini, dima adosa.”
16 這人還在報告時，另一個人跑來說：「天主的火由天降下，將羊群和僕人都燒死了，只有我一人逃脫，來向你報告。」
Ea sia: da hame dagoiawane, hawa: hamosu dunu enowane misini, amane sia: i, “Ha: ha: na bagade gala: le, sibi huluane amola sibi ouligisu dunu huluane amo medole lelegei dagoi. Na fawane da mae bogole, hobeale misini, dima adola misi.”
17 這人還在報告時，另一個人跑來說：「加色丁人分成三隊闖入駱駝群，將駱駝搶走了，用刀將僕人殺了，只有我一人逃脫，來向你報告。」
Ea sia: da hame dagoiawane, hawa: hamosu dunu enowane misini, amane sia: i, “Ga: ledia: ne gilisisu udiana ilia da ninima doagala: le, ga: mele huluane sasamogene, dia hawa: hamosu dunu huluane fane lelegei. Be na fawane da hobeale misini, dima adola misi.”
18 這人還在報告時，另一個人跑來說：「你的兒女正在長兄家宴飲的時候，
Ea sia: da hame dagoiawane, hawa: hamosu dunu enowane misini, Youbema amane sia: i, “Dia mano da dia magobo mano ea diasuga lolo nanu.
19 忽然從曠野那邊吹來一陣颶風，颳倒了房屋的四角，壓死了你的孩子，只有我一人幸免，來向你報告。」
Amalalu, hafoga: i sogeganini, mulu bagade da misini, diasu mugululi, dia mano huluane amoga bogogia: i. Na fawane da mae bogole, hobeale misini, dima adola misi.”
20 約伯就起來，撕裂了自己的外氅，剃去頭髮，俯伏在地叩拜，
Amalalu, Yoube da wa: legadole, da: i dioiba: le, hina: abula gagadelale sali. E da dialuma gesele, odagi guduli, osobo da: iya gala: la sa: i.
21 說「我赤身脫離母胎，也要赤身歸去；上主賜的，上主收回。願上主的名受到讚美! 」
E da amane sia: i, “Na da da: i nabadowane lalelegei, amola na da da: i nabadowane bogole masunu. Hina Gode da liligi huluane Nama i galu, be wali Hi bu lai. Ea Dio amoma nodone sia: mu da defea.”
22 就這一切事而論，約伯並沒有犯罪，也沒有說抱怨天主的話。
Yoube ema se nabasu bagadedafa doaga: i. Be amomane, e da Godema bai sia: ne wadela: le hame hamoi.
