約伯記 9
1 約伯答覆說：
Job progovori i reče:
2 我確實知道事情是這樣，但人怎能同天主講理﹖
“Zaista, dobro ja znadem da je tako: kako da pred Bogom čovjek ima pravo?
3 人若願意同天主辯論，千個問題中，誰也回答不出一個。
Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuću.
4 雖心中明智，力量強大，但誰能對抗天主，而保平安﹖
Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro?
5 他可移山，山卻不知；他一發怒，山即翻轉；
On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreće.
6 他振搖大地，使之脫離原處，地柱隨之搖撼震動；
Pokreće on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove.
7 他一下令，太陽即不昇起，星辰即封閉不動；
Kad zaprijeti suncu, ono se ne rađa, on pečatom svojim i zvijezde pečati.
8 惟有他展開天空，步行海波之上；
Jedini on je nebesa razapeo i pučinom morskom samo on hodao.
9 他創造了北斗和參宿，昂星及南極星辰；
Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiće i zvijezđa na južnome nebu.
10 他所作的大事，不可勝數。
Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih čudesa koja se izbrojit' ne mogu.
11 他由我身旁經過，我卻沒有看見；他走過去，我仍沒有發覺。
Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam.
12 他若搶奪，誰能阻擋﹖誰能問他說：「你作什麼﹖」
Ugrabi li što, tko će mu to priječit, i tko ga pitat smije: 'Što si učinio?'
13 天主一憤怒，決不收回。為虎作倀的，必屈伏在他以下。
Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim poniču saveznici Rahaba.
14 如此我怎敢回答，我怎敢措辭與他抗辯﹖
Pa kako onda da njemu odgovorim, koju riječ da protiv njega izaberem?
15 縱然有理，也不敢回答，唯有哀求我的判官開恩。
I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio.
16 我向他呼求，縱然他答應我，我仍不相信他會聽我的呼聲。
A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša.
17 他為了一根頭髮而折磨我，無故增加我的創傷；
Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava.
18 致使我不能喘一口氣，使我飽嘗苦辛。
Ni časa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorčinom napaja!
19 論力量，他強而有力；論審判，誰能將他傳來﹖
Ako je na snagu - tÓa on je najjači! Ako je na pravdu - tko će njega na sud?
20 我雖自以為正義，他的口卻判定我有罪；我雖自覺無辜，他卻證明我有偏差。
Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila.
21 我是無辜的，我已不顧及我的生命，我已厭惡生活下去。
A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao!
22 因此我說：都是一樣。善人惡人，他一概滅絕。
Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokončava.
23 若天災突然降下使人猝死，他便嘲笑無罪者的絕望。
I bič smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih.
24 大地落在惡人的手裏，蒙蔽判官臉面的，不是他，是誰呢﹖
U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oči sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda?
25 我的日月過去比跑信的還快；疾走而過，無福樂可享。
Od skoroteče su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videć.'
26 急急駛過，似蘆葦船，如驟降攫食的鷹。
K'o čamci od rogoza hitro promiču, k'o orao na plijen kada se zaleti.
27 我若決意忘掉我的哀怨，改變愁容，表示愉快；
Kažem li: zaboravit ću jadikovku, razvedrit ću lice i veseo biti,
28 但一想到我的痛苦，我就恐怖。我知道你決不以我為無辜。
od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim.
29 我若是有罪，又何苦白費心血﹖
Ako li sam grešan, tÓa čemu onda da zalud mučim sebe.
30 我即便用雪洗我身，用鹹水洗我手，
Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio,
31 你卻把我浸在泥坑內，甚至我的衣服都憎惡我。
u veću bi me nečist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine!
32 因為他不像我是個人，使我能答覆他，或讓我們同去聽審。
Nije čovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parničiti.
33 在我們中間沒有仲裁，可按手在我們兩造之間。
Niti kakva suca ima među nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu,
34 但願他的棍杖遠離我，他的威嚴不要恐嚇我，
da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši!
35 我好能講話而不害怕；但是如今我並非如此。
Govorit ću ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim očima!
