約伯記 7
1 人生在世，豈不像服兵役﹖人的歲月，豈不像傭工的時日﹖
Nije li èovjek na vojsci na zemlji? a dani njegovi nijesu li kao dani nadnièarski?
2 有如奴工切望陰涼，傭工期待工資：
Kao što sluga uzdiše za sjenom i kao što nadnièar èeka da svrši,
3 這樣，我也只有承受失意的歲月，為我注定的苦痛長夜。
Tako su meni dati u našljedstvo mjeseci zaludni i noæi muène odreðene mi.
4 我臥下時說：「幾時天亮﹖」我起來時又說：「黑夜何時到﹖」我整夜輾轉反側，直到天亮。
Kad legnem, govorim: kad æu ustati? i kad æe proæi noæ? i sitim se prevræuæi se do svanuæa.
5 我的肉身以蛆蟲與泥皮為衣，我的皮膚破裂流膿。
Tijelo je moje obuèeno u crve i u grude zemljane, koža moja puca i rašèinja se.
6 我的日月速於織梭，也因無希望而中斷。
Dani moji brži biše od èunka, i proðoše bez nadanja.
7 請你記住：我的生命無非像一口氣，我的眼再也見不到幸福。
Opomeni se da je moj život vjetar, da oko moje neæe više vidjeti dobra,
8 注目於我的，再也見不到我；你的眼看我時、我已不在了。
Niti æe me vidjeti oko koje me je viðalo; i tvoje oèi kad pogledaju na me, mene neæe biti.
Kao što se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko siðe u grob, neæe izaæi, (Sheol h7585)
10 不再回家，本鄉也不認識他。
Neæe se više vratiti kuæi svojoj, niti æe ga više poznati mjesto njegovo.
11 為此，我不能再閉口不言，我要吐露我心靈的憂愁，陳述我靈魂的苦楚。
Zato ja neæu braniti ustima svojim, govoriæu u tuzi duha svojega, naricati u jadu duše svoje.
12 我豈是海洋或海怪﹖你竟派遣警衛把守我。
Eda li sam more ili kit, te si namjestio stražu oko mene?
13 我若想：「我的床榻會寬慰我，我的臥舖會減輕我的痛苦。」
Kad reèem: potješiæe me odar moj, postelja æe mi moja oblakšati tužnjavu,
14 你就以噩夢擾亂我，以異像驚嚇我。
Tada me strašiš snima i prepadaš me utvarama,
15 我的心靈寧願窒息，寧死不願受此苦痛。
Te duša moja voli biti udavljena, voli smrt nego kosti moje.
16 我已筋疲力盡，活不下去。任憑我去罷! 因為我的日月僅是一口氣。
Dodijalo mi je; neæu dovijeka živjeti; proði me se; jer su dani moji taština.
17 人算什麼，你竟如此顯揚他，將他置諸心頭，
Šta je èovjek da ga mnogo cijeniš i da mariš za nj?
18 天天早晨看護他，時刻不斷考察他﹖
Da ga pohodiš svako jutro, i svaki èas kušaš ga?
19 你到何時纔不注視我，而讓我輕鬆咽一下唾沫﹖
Kad æeš se odvratiti od mene i pustiti me da progutam pljuvanku svoju?
20 監察人者啊! 我犯罪與你何干﹖為何叫我當你的箭靶，使我成為你的重擔﹖
Zgriješio sam; šta æu ti èiniti, o èuvaru ljudski? zašto si me metnuo sebi za biljegu, te sam sebi na tegobu?
21 為何你不肯容忍我的過錯，寬赦我的罪惡﹖不久我將臥在塵土中，任你尋找我，我已不在了。
Zašto mi ne oprostiš grijeh moj i ne ukloniš moje bezakonje? jer æu sad leæi u prah, i kad me potražiš, mene neæe biti.
