約伯記 7
1 人生在世，豈不像服兵役﹖人的歲月，豈不像傭工的時日﹖
Nije l' vojska život čovjekov na zemlji? Ne provodi l' dane poput najamnika?
2 有如奴工切望陰涼，傭工期待工資：
Kao što trudan rob za hladom žudi, poput nadničara štono plaću čeka,
3 這樣，我也只有承受失意的歲月，為我注定的苦痛長夜。
mjeseci jada tako me zapadoše i noći su mučne meni dosuđene.
4 我臥下時說：「幾時天亮﹖」我起來時又說：「黑夜何時到﹖」我整夜輾轉反側，直到天亮。
Liježuć' mislim svagda: 'Kada ću ustati?' A dižuć se: 'Kada večer dočekati!' I tako se kinjim sve dok se ne smrkne.
5 我的肉身以蛆蟲與泥皮為衣，我的皮膚破裂流膿。
PÓut moju crvi i blato odjenuše, koža na meni puca i raščinja se.
6 我的日月速於織梭，也因無希望而中斷。
Dani moji brže od čunka prođoše, promakoše hitro bez ikakve nade.
7 請你記住：我的生命無非像一口氣，我的眼再也見不到幸福。
Spomeni se: život moj je samo lahor i oči mi neće više vidjet' sreće!
8 注目於我的，再也見不到我；你的眼看我時、我已不在了。
Prijateljsko oko neće me gledati; pogled svoj u mene upro si te sahnem.
Kao što se oblak gubi i raspline, tko u Šeol siđe, više ne izlazi. (Sheol h7585)
10 不再回家，本鄉也不認識他。
Domu svome natrag ne vraća se nikad, njegovo ga mjesto više ne poznaje.
11 為此，我不能再閉口不言，我要吐露我心靈的憂愁，陳述我靈魂的苦楚。
Ustima ja svojim stoga branit' neću, u tjeskobi duha govorit ću sada, u gorčini duše ja ću zajecati.
12 我豈是海洋或海怪﹖你竟派遣警衛把守我。
Zar sam more ili neman morska, pa si stražu nada mnom stavio?
13 我若想：「我的床榻會寬慰我，我的臥舖會減輕我的痛苦。」
Kažem li: 'Na logu ću se smirit', ležaj će mi olakšati muke',
14 你就以噩夢擾亂我，以異像驚嚇我。
snovima me prestravljuješ tada, prepadaš me viđenjima mučnim.
15 我的心靈寧願窒息，寧死不願受此苦痛。
Kamo sreće da mi se zadavit'! Smrt mi je od patnja mojih draža.
16 我已筋疲力盡，活不下去。任憑我去罷! 因為我的日月僅是一口氣。
Ja ginem i vječno živjet neću; pusti me, tek dah su dani moji!
17 人算什麼，你竟如此顯揚他，將他置諸心頭，
Što je čovjek da ga toliko ti cijeniš, da je srcu tvojem tako prirastao
18 天天早晨看護他，時刻不斷考察他﹖
i svakoga jutra da njega pohodiš i svakoga trena da ga iskušavaš?
19 你到何時纔不注視我，而讓我輕鬆咽一下唾沫﹖
Kada ćeš svoj pogled skinuti sa mene i dati mi barem pljuvačku progutat'?
20 監察人者啊! 我犯罪與你何干﹖為何叫我當你的箭靶，使我成為你的重擔﹖
Ako sam zgriješio, što učinih tebi, o ti koji pomno nadzireš čovjeka? Zašto si k'o metu mene ti uzeo, zbog čega sam tebi na teret postao?
21 為何你不肯容忍我的過錯，寬赦我的罪惡﹖不久我將臥在塵土中，任你尋找我，我已不在了。
Zar prijestupa moga ne možeš podnijeti i ne možeš prijeći preko krivnje moje? Jer, malo će proći i u prah ću leći, ti ćeš me tražiti, al' me biti neće.”
