約伯記 6
1 約伯回答說：
А Јов одговори и рече:
2 恨不得有人衡量衡量我的痛苦，把我所受的災禍一起放在天秤上!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 它們重過海岸的沙粒，難怪我出言冒失。
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 因為全能者的箭射中了我，我的心靈喝盡它們的毒汁，天主的恐嚇列陣攻擊我。
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 野驢有青草，難道還嘶叫﹖牛對著草料，難道還吼鳴﹖
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 淡而無鹽的食物，豈能下咽﹖蛋白能有什麼滋味﹖
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 這使我厭惡的食物，我實不願沾唇。
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 惟願我的祈求實現，願天主滿全我的希望!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 願天主擊毀我，鬆手使我消滅!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 這樣，我仍有安慰，在悽慘的痛苦中，仍然喜悅，因為我沒有違犯聖者的教訓。
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 我有什麼力量使我期待，有什麼結局使我拖延生命﹖
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 我的力量豈有巖石之堅﹖我的肉身豈是銅製的﹖
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 在我內還能找到什麼作援助﹖任何扶助豈不都遠離了我﹖
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 誰不憐憫自己的友人，就是放棄了敬畏天主之心。
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 我的兄弟們詭詐有如溪水，有如水過即乾的河床。
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 溪水因結冰而混濁，積雪掩蓋在其上；
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 季節一溫暖，溪水即竭，天氣一炎熱，河床即乾。
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 商隊離開大道，走入荒野，因而喪命。
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 特瑪的商隊觀望，舍巴的客旅期待，
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 但他們的希望落了空，他們不管到了那裏，必狼狽不堪。
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 現今你們待我也是一樣：看見了我，就驚惶失措。
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 難道我說過：「請送我禮物! 把你們的財產送我一分﹖
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 救我擺脫仇人的權勢，贖我脫離殘暴者的掌握﹖」
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 請教訓我! 我必靜聽。我有什麼錯，請指示我!
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 正義的言詞是多麼甘美! 但你們的責斥是指摘什麼﹖
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 你們豈能只在言詞上吹毛求疵﹖以絕望者的話當耳邊風﹖
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 你們只想對孤兒擲骰下注，以你們的朋友作商品。
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 現今請你們注視我，在你們注視之下，我決不說謊。
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 請你們再想一下，不要不公；請你們三思，我的正義仍然存在!
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 我的唇舌上豈有不義﹖我的口腔難道不辨邪正﹖
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
