< 約伯記 41 >
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 你豈能以鼻圈穿過牠的鼻子,以鉤子刺透牠的腮骨﹖
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 你豈能玩弄牠像玩弄小鳥,將牠縛著作你女兒的玩物﹖
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 將你的掌撫在牠身上罷! 若你想到惡鬥,決不敢再撫。
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 沒有一個勇敢的人敢觸犯牠,有誰還敢站立在牠前面呢﹖
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 論牠的四體百肢,我不能緘默;論牠的力量,我要說:沒有可與牠相比的。
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 牠的力量集中在牠的頸上,在牠面前,沒有不恐怖的。
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.