< 約伯記 4 >
Tada odgovori Elifas Temanac i reèe:
Ako ti progovorimo, da ti neæe biti dosadno? ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?
Gle, uèio si mnoge, i ruke iznemogle krijepio si;
Rijeèi su tvoje podizale onoga koji padaše, i utvrðivao si koljena koja klecahu.
5 但是現今災禍一臨於你,你就萎靡不振;一接觸你,你就沮喪失意。
A sada kad doðe na tebe, klonuo si; kad se tebe dotaèe, smeo si se.
6 你敬畏天主之情,豈不是你的依靠﹖你完善的行為,豈不是你的希望﹖
Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? i dobrota putova tvojih nadanje tvoje?
Opomeni se, ko je prav poginuo, i gdje su pravedni istrijebljeni?
8 照我所見:那播種邪惡的,必收邪惡;散佈毒害的,必收毒害。
Kako sam ja vidio, koji oru muku i siju nevolju, to i žanju.
9 天主一噓氣,他們即滅亡;一發怒氣,他們即消失。
Od dihanja Božijega ginu, i od daha nozdara njegovijeh nestaje ih.
Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi laviæima satiru se.
Lav gine nemajuæi lova, i laviæi rasipaju se.
Još doðe tajno do mene rijeè, i uho moje doèu je malo.
U mislima o noænijem utvarama, kad tvrd san pada na ljude,
Strah poduze me i drhat, od kojega ustreptaše sve kosti moje,
I duh proðe ispred mene, i dlake na tijelu mojem nakostriješiše se.
16 他停立不動,但我不能辨其形狀;我面前出現形影,我聽見細微的聲音:
Stade, ali mu ne poznah lica; prilika bijaše pred oèima mojima, i muèeæi èuh glas:
17 人豈能在天主前自以為義﹖在造他者前,自以為潔﹖
Eda li je èovjek pravedniji od Boga? eda li je èovjek èistiji od tvorca svojega?
18 看,他的僕役,他還不信;他的使者,他還歸罪,
Gle, slugama svojim ne vjeruje, i u anðela svojih nalazi nedostataka;
19 何況那以泥屋為居所,以塵土為基礎的人! 他們為人踐踏,有如蠹蟲;
Akamoli u onijeh koji stoje u kuæama zemljanijem, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.
Od jutra do veèera satru se, i nestane ih navijek da niko i ne opazi.
Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.