約伯記 4

1 特曼人厄里法次開始說：

Tad prozbori Elifaz Temanac i reče:

2 人若和你講話，你能忍受嗎﹖但誰又能忍住不說﹖

“Možeš li podnijeti da ti progovorim? Ali tko se može uzdržat' od riječi!

3 看，你曾勸戒過許多人，堅固過軟弱無能的人；

Eto, mnoge ljude ti si poučio, okrijepio si iznemogle mišice;

4 你的話扶起了跌倒的人，堅固了膝弱無力的人；

riječju svojom klonule si pridizao, ojačavao si koljena klecava.

5 但是現今災禍一臨於你，你就萎靡不振；一接觸你，你就沮喪失意。

A kad tebe stiže, klonuo si duhom, na tebe kad pade, čitav si se smeo!

6 你敬畏天主之情，豈不是你的依靠﹖你完善的行為，豈不是你的希望﹖

Zar pobožnost tvoja nadu ti ne daje, neporočnost tvoja životu ufanje?

7 請想：那有無辜者喪亡﹖那有正直者消逝﹖

TÓa sjeti se: nevin - propade li kada? Kada su zatrti bili pravednici?

8 照我所見：那播種邪惡的，必收邪惡；散佈毒害的，必收毒害。

Iz iskustva zborim: nesrećom tko ore i nevolju sije, nju će i požeti.

9 天主一噓氣，他們即滅亡；一發怒氣，他們即消失。

Od daha Božjega oni pogibaju, na gnjevni mu disaj nestaju sa zemlje.

10 獅吼豹嗥完全止息，幼獅的牙齒也被打碎；

Rika lavlja, urlik leopardov krše se k'o zubi u lavića.

11 壯獅因缺獵物而滅絕，牝獅幼子各自東西離散。

Lav ugiba jer mu nesta plijena, rasuli se mladi lavičini.

12 我竊聽到一句話，我耳聽見細語聲。

Tajna riječ se meni objavila, šapat njen je uho moje čulo.

13 當人沉睡時，夜夢多幻象；

Noću, kada snovi duh obuzmu i san dubok kad na ljude pada,

14 我恐怖戰慄，全身骨頭發抖。

strah i trepet mene su svladali, kosti moje žestoko se stresle.

15 寒風掠過我面，使我毛髮悚然。

Dah mi neki preko lica prođe, digoše se dlake na mom tijelu.

16 他停立不動，但我不能辨其形狀；我面前出現形影，我聽見細微的聲音：

Stajao je netko - lica mu ne poznah - ali likom bješe pred očima mojim. Posvuda tišina; uto začuh šapat:

17 人豈能在天主前自以為義﹖在造他者前，自以為潔﹖

'Zar je smrtnik koji pred Bogom pravedan? Zar je čovjek čist pred svojim Stvoriteljem?

18 看，他的僕役，他還不信；他的使者，他還歸罪，

Ni slugama svojim više ne vjeruje, i anđele svoje za grijeh okrivljuje -

19 何況那以泥屋為居所，以塵土為基礎的人! 他們為人踐踏，有如蠹蟲；

kako ne bi onda goste stanova glinenih kojima je temelj u prahu zemaljskom. Gle, kao moljce njih sveudilj satiru:

20 晨昏間即化為齏粉，永遠消亡而無人一顧。

od jutra do mraka u prah pretvore, nestaju zasvagda - nitko i ne vidi.

21 幕索如已自斷，他們豈不是因缺少智慧而死亡﹖

Iščupan je kolčić njihova šatora, pogibaju skoro, mudrost ne spoznavši.'