約伯記 31
1 我同我的眼立了約，決不注視處女。
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 天主由上所注定的一分是什麼﹖全能者由高處所給的產業是什麼﹖
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 豈不是為惡人注定了喪亡，為作孽的人注定了災殃﹖
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 他豈不監視我的行徑，計算我的腳步﹖
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 我若與虛偽同行，我的腳若趨向詭詐，
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 願天主以公正的天平秤量我，他必知道我的純正。
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 我的腳步如果離開了正道，我的心如果隨從了眼目之所見，我的手若持有不潔，
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 那麼，我種的，情願讓別人來吃；我栽的，情願讓別人拔出。
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 我的心如果為婦女所迷，我如果曾在鄰人門口等候婦女，
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 就讓我的妻子給人推磨，讓別人與她同寢。
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 因為這是淫行，是應受嚴刑的罪惡；
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 是一種焚燒至毀滅的火，燒盡我全部產業的火。
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 當我的僕婢與我爭執時，我若輕視他們的權利，
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 天主起來時，我可怎麼辦呢﹖他若追問，我可怎樣回答﹖
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 在母胎造成我的，不是也造了他們﹖在母胎形成我們的，不是只有他一個﹖
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 我何時曾拒絕了窮苦人的渴望，我何時曾使寡婦的眼目頹喪﹖
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 我何時獨自吃食物，而沒有與孤兒共享﹖
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 因為天主自我幼年，就像父親教養了我；自我出了母胎，就引導了我。
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 如果我見了無衣蔽體的乞丐，無遮蓋的窮人，
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 如果他的心沒有向我道謝，沒有以我的羊毛獲得溫暖，
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 如果我在城門口見有支持我者，就舉手攻擊無罪者，
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 那麼，讓我的肩由胛骨脫落，我的胳膊由肘處折斷!
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 因為天主的懲罰使我驚駭，因他的威嚴，我站立不住。
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 我何嘗以黃金為依靠，對純金說過：「你是我的靠山﹖」
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 我何嘗因財產豐富，手賺的多而喜樂過﹖
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 我何時見太陽照耀，月亮皎潔徐行，
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 我的心遂暗中受到迷惑，我的口遂親手送吻﹖
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 這也是應受嚴罰的罪過，因為我背棄了至高的天主。
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 我何時慶幸恨我者遭殃，見他遭遇不幸而得意﹖
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 其實，我沒有容我的口犯罪，詛咒過他的性命。
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 我帳幕內的人是否有人說過：「某人沒有吃飽主人給的肉﹖」
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 外方人沒有睡在露天地裏，我的門常為旅客敞開。
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 我豈像凡人一樣，掩飾過我的過犯，把邪惡隱藏在胸中﹖
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 我豈怕群眾的吵鬧﹖親族的謾罵豈能嚇住我，使我不敢作聲，杜門不出﹖
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 惟願天主俯聽我，這是我最後的要求：願全能者答覆我! 我的對方所寫的狀詞，
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 我要把它背在我肩上，編成我的冠冕。
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 我將像王侯一樣走向他面前，向他一一陳述我的行為。－－約伯的話至此為止。
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 我的田地若控告我，犁溝若一同哀訴，
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 我若吃田中的產物而不付代價，或叫地主心靈悲傷，
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 願此地不再長小麥而長荊棘，不長大麥而長惡草。
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
