約伯記 30
1 但現今年紀小於我的人，都嘲笑我；這些人的父親，我都不屑於列在守我羊群的狗中。
“Amma yanzu suna yi mini ba’a waɗanda na girme su, waɗanda iyayensu maza ba su isa su zama karnukan kiwon garken tumakina ba.
2 他們的精力已經喪失，他們手臂的力量，對我還有何用﹖
Ina amfani ƙarfin hannuwansu gare ni, tun da ba su da sauran kuzari?
3 他們因貧乏和饑饉而消瘦，咀嚼曠野裏的草根，以及荒山野嶺所生的荊棘。
Duk sun rame don rashi da yunwa, suna yawo a gaigayar ƙasa a kufai da dare.
4 他們由叢莽中採取鹹菜，以杜松根做自己的食物。
A cikin jeji suna tsinkar ganyaye marasa daɗi, jijiyoyin itacen kwakwa ne abincinsu.
5 人將他們由人群中逐出，在他們後面喊叫有如追賊；
An kore su daga cikin mutanensu, aka yi musu ihu kamar ɓarayi.
6 他們只得避居於深谷，住在山洞和岩穴中；
An sa dole su zauna a kwazazzabai da kuma cikin kogunan duwatsu da kuma cikin ramummuka cikin ƙasa.
7 在荊棘叢中哀歎，在葛藤下蝟縮。
Suka yi ta kuka kamar dabbobi a jeji, suka taru a ƙarƙashin sarƙaƙƙiya.
8 這些人都是流氓的後代，都是無名氏之子孫，由本國驅逐境外的。
Mutane marasa hankali marasa suna, an kore su daga ƙasar.
9 但現今我竟成了他們的歌謠，做了他們的話柄。
“Yanzu kuma’ya’yansu maza su suke yi mini ba’a cikin waƙa na zama abin banza a gare su.
10 他們因憎惡我而遠離我，竟任意向我臉上吐唾沫。
Suna ƙyamata suna guduna; suna tofa mini miyau a fuska.
11 他們解開了韁繩以攻擊我，在我面前除掉了轡頭。
Yanzu da Allah ya kunce bakana ya ba ni wahala sun raba ni da mutuncina.
12 下流之輩在我右邊起來，向我投擲石頭，築成一條使我喪亡的路。
A hannun damana’yan tā-da-na-zaune-tsaye sun tayar; sun sa tarko a ƙafafuna, sun yi shirin hallaka ni.
13 他們破壞了我的道路，使我跌仆，卻沒有人阻止他們。
Sun ɓata mini hanyata; sun yi nasara cikin hallaka ni, ba tare da wani ya taimake su ba.
14 他們由寬大的缺口進入，輾轉於廢墟之中。
Suka nufo ni daga kowane gefe; suka auko mini da dukan ƙarfinsu.
15 恐怖臨於我身，我的尊榮如被風吹散，我的救恩如浮雲逝去。
Tsoro ya rufe ni; an kawar mini mutuncina kamar da iska, dukiyata ta watse kamar girgije.
16 現今我的心神已頹廢，憂患的日子不放鬆我。
“Yanzu raina yana ƙarewa; kwanakin wahala sun kama ni.
17 夜間痛苦刺透我骨，我的脈絡都不得安息。
Dare ya huda ƙasusuwana; ina ta shan azaba ba hutawa.
18 天主以大力抓住我的衣服，握緊我長衣的領口，
A cikin girman ikonsa Allah ya zama kamar riga a jikina; ya shaƙe ni kamar wuyan rigata.
19 將我投入泥中，使我變成灰土。
Ya jefa ni cikin laka, na zama ba kome ba sai ƙura da toka.
20 天主啊! 我向你呼號，你不回答我；我立起來，你也不理睬我。
“Na yi kuka gare ka ya Allah, amma ba ka amsa mini ba. Na tashi tsaye, amma sai ka dube ni kawai.
21 你對我變成了暴君，用你有力的手迫害我。
Ka dube ni ba tausayi; Ka kai mini hari da ƙarfin hannunka.
22 你將我提起，乘風而去，使我在狂風中飄搖不定。
Ka ɗaga ni sama ka ɗora ni a kan iska; ka jujjuya ni cikin hadari.
23 我知道你要導我於死亡，到眾生聚集的家鄉。
Na san za ka sauko da ni ga mutuwa zuwa wurin da kowane mai rai zai je.
24 若窮人遇到不幸向我求救，我豈不伸手去援助他﹖
“Ba shakka ba mai ɗora hannu a kan mutumin da yake cikin wahala. Lokacin da ya yi kukan neman taimako a cikin wahalarsa.
25 他人遭難，我豈沒有流淚﹖人窮乏，我的心豈沒有憐憫﹖
Ashe ban yi kuka domin waɗanda suke cikin damuwa ba? Ko zuciyata ba tă yi baƙin ciki domin matalauta ba?
26 我希望幸福，來的卻是災禍；我期待光明，黑暗反而來臨。
Duk da haka sa’ad da nake begen abu mai kyau, mugun abu ne ya zo; Sa’ad da nake neman haske, sai duhu ya zo.
27 我內心煩惱不安，痛苦的日子常臨於我。
Zuciyata ba tă daina ƙuna ba; ina fuskantar kwanakin wahala.
28 我憂悶而行，無人安慰我，我要在集會中起立喊冤。
Na yi baƙi ƙirin, amma ba rana ce ta ƙona ni ba. Na tsaya a cikin mutane, na kuma yi kuka don taimako.
29 我成了豺狼的兄弟，成了駝鳥的伴侶。
Na zama ɗan’uwan diloli, na zama abokan mujiyoyi.
30 我的皮膚變黑，我的骨頭因熱灼焦，
Fatar jikina ta yi baƙi tana ɓarewa; jikina yana ƙuna da zazzaɓi.
31 我的琴瑟奏出哀調，我的簫笛發出哭聲。
Garayata ta zama ta makoki, sarewata kuma ta zama ta kuka.
