約伯記 30
1 但現今年紀小於我的人，都嘲笑我；這些人的父親，我都不屑於列在守我羊群的狗中。
“A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
2 他們的精力已經喪失，他們手臂的力量，對我還有何用﹖
Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
3 他們因貧乏和饑饉而消瘦，咀嚼曠野裏的草根，以及荒山野嶺所生的荊棘。
Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
4 他們由叢莽中採取鹹菜，以杜松根做自己的食物。
Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
5 人將他們由人群中逐出，在他們後面喊叫有如追賊；
Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
6 他們只得避居於深谷，住在山洞和岩穴中；
Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
7 在荊棘叢中哀歎，在葛藤下蝟縮。
Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
8 這些人都是流氓的後代，都是無名氏之子孫，由本國驅逐境外的。
Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
9 但現今我竟成了他們的歌謠，做了他們的話柄。
Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
10 他們因憎惡我而遠離我，竟任意向我臉上吐唾沫。
Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
11 他們解開了韁繩以攻擊我，在我面前除掉了轡頭。
I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
12 下流之輩在我右邊起來，向我投擲石頭，築成一條使我喪亡的路。
S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
13 他們破壞了我的道路，使我跌仆，卻沒有人阻止他們。
Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
14 他們由寬大的缺口進入，輾轉於廢墟之中。
prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
15 恐怖臨於我身，我的尊榮如被風吹散，我的救恩如浮雲逝去。
Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
16 現今我的心神已頹廢，憂患的日子不放鬆我。
Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
17 夜間痛苦刺透我骨，我的脈絡都不得安息。
Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
18 天主以大力抓住我的衣服，握緊我長衣的領口，
Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
19 將我投入泥中，使我變成灰土。
U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
20 天主啊! 我向你呼號，你不回答我；我立起來，你也不理睬我。
K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
21 你對我變成了暴君，用你有力的手迫害我。
Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
22 你將我提起，乘風而去，使我在狂風中飄搖不定。
U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
23 我知道你要導我於死亡，到眾生聚集的家鄉。
Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
24 若窮人遇到不幸向我求救，我豈不伸手去援助他﹖
Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
25 他人遭難，我豈沒有流淚﹖人窮乏，我的心豈沒有憐憫﹖
Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
26 我希望幸福，來的卻是災禍；我期待光明，黑暗反而來臨。
Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
27 我內心煩惱不安，痛苦的日子常臨於我。
Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
28 我憂悶而行，無人安慰我，我要在集會中起立喊冤。
Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
29 我成了豺狼的兄弟，成了駝鳥的伴侶。
Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
30 我的皮膚變黑，我的骨頭因熱灼焦，
Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
31 我的琴瑟奏出哀調，我的簫笛發出哭聲。
Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
