約伯記 3
1 此後約伯開口詛咒自己的生日。
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 約伯開始說：
И проговоривши Јов рече:
3 願我誕生的那日消逝，願報告「懷了男胎」的那夜滅亡。
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 願那日成為黑暗，願天主從上面不再尋覓它，再沒有光燭照它。
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 願黑暗和陰影玷污它，濃雲遮蓋它，白晝失光的晦暗驚嚇它。
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 願那夜常為黑暗所制，不讓它列入年歲中，不讓它算在月分裏。
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 願那夜孤寂煢獨，毫無歡呼之聲。
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 願那詛咒白日者，有術召喚海怪者，前來詛咒那夜。
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 願晨星昏暗，期待光明而光明不至，也不見晨光熹微，
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 因為它沒有關閉我母胎之門，遮住我眼前的愁苦。
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 我為何一出母胎沒有立即死去﹖為何我一離母腹沒有斷氣﹖
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 為何兩膝接住我﹖為何兩乳哺養我﹖
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 不然現今我早已臥下安睡了，早已永眠獲得安息了，
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 與那些為自己建陵墓的國王和百官，
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 與那些金銀滿堂的王侯同眠；
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 或者像隱沒的流產兒，像未見光明的嬰孩；
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 在那裏惡人停止作亂，在那裏勞悴者得享安寧；
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 囚徒相安無事，再不聞督工的呼叱聲，
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 在那裏大小平等，奴隸脫離主人。
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 為何賜不幸者以光明，賜心中憂苦者以生命﹖
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 這些人渴望死，而死不至；尋求死亡勝於寶藏，
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 見到墳墓，感覺歡樂，且喜樂達於極點!
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 人的道路，既如此渺茫，天主為何賜給他生命，又把他包圍﹖
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 歎習成了我的食物，不停哀嘆有如流水。
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 我所畏懼的，偏偏臨於我身；我所害怕的，卻迎面而來。
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 我沒有安寧，也沒有平靜，得不到休息，而只有煩惱。
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
